Jonas Kaufman, jedan od najvećih tenora današnjice, za Telegraf.rs o beogradskom nastupu, najtežim ulogama

Jedan od najvećih tenora današnjice, Jonas Kaufman, biće po prvit put gost Beograda, a publika će u okviru BEMUS-a moći ekskluzivno da ga čuje 1. oktobra u Sava Centru.

U intervjuu za Telegraf.rs, govorio je o svom beogradskom nastupu, a prisetio se i momenata iz svoje bogate karijere.

Preporučujemo

• Poštovani gospodine Kaufman, šta publika može da očekuje od Vašeg nastupa u Sava Centru?

Nadam se dobrom nastupu.

• Ovom prilikom izvešćete operske arije Pučinija, Bizea i drugih poznatih kompozitora klasične muzike, dok ćete s druge strane i izvoditi kompozicije savremenijih muzičkih genija kao što su Morikone, Cimer... Po Vašem mišljenju, savremeni su kompozitori jednaki sa poznatim kompozitorima ranijih vremena?

Što se tiče žanra filmske muzike, rekao bih. Za mene, sjajna filmska muzika Morikonea, Vilijamsa i Cimera su fascinantna koliko i Štajnerova dela, Korngolda i Bernharda Hermana u ranijim generacijama.

• Da li imate omiljenu filmsku muziku, i ako da, koju, i zašto?

Kao i kod opera i simfonija, ne bih mogao da navedem apsolutnog favorita jer jednostavno ima previše i veoma različitih stvari koje mi se sviđaju. Na primer, volim Hermanovu muziku mnogo za Hičkoksov film "Vrtoglavica" jer toliko pojačava emotivnu situaciju između glavnih likova, koje igraju Džejms Stjuart i Kim Novak. Ili uzmite Korngoldove poznate partiture za avanturističke filmove sa Erolom Flinom. Sumnjam da bi ti filmovi funkcionisali bez Korngoldove muzike. Ali muzika je toliko jaka da funkcioniše i bez slika, na koncertu, kao i na CD-u.

• Nastupali ste širom planete na različitim renomiranim mestima. Da li možete da se prisetite neke nezaboravne anegdote iz Vaše karijere?

Jednom mi se desilo da sam zakasnio na izlazak na scenu. Bilo je to tokom predstave "Karmen“ u Cirihu, sedeo sam u svojoj svlačionici i očigledno nisam primetio da je švercerski kvintet već završio. Odjednom je bilo ništa osim tišine. O moj Bože! To je moj znak, moja pesma iza scene! I ne znam koliko je pauza trajala, ali mora da je bila izuzetno duga za moju "Karmen", Veselina Kasarova, koja me je čekala, i publiku.

Kada sam konačno stupio na scenu i prišao svojoj partnerki, morala je da kaže prema libretu: "Enfin te voila!", "Konačno si ovde!" Možete zamisliti grohotan smeh u publici.

• Koja kompozicija Vam je bila najteža za izvođenje i zašto?

Naravno, Tristan je uloga koja je izuzetno zahtevna. Pre mog prvog izvođenja u toj ulozi bio sam nervozan kao što nisam bio godinama – ne samo jer je uloga tako obimna ali i zbog brojnih zamki. Na primer, ako ne znate kako da pevate sve te duge legato fraze bez naprezanja svog glasa, borićete se kroz drugi čin i vaš glas će praktično biti mrtav na početku trećeg čina, mnogo pre nego što lik umre na sceni. Veoma je zahtevna i uloga Pola u Korngoldovoj "Die tote Stadt", i vokalno i dramatično; i kada je ta proizvodnja koja je fizički i ponašajući se tako intenzivna,  kao što je naša u Minhenu, morate biti veoma spremni da biste pevali pa do kraja predstave.

• Da li ste imali ranije prilike da sarađujete sa srpskim umetnicima?

Da, sa baritonom Željkom Lučićem, koji je pevao Žerara na mom debiju u ulozi Andrea Šenijea u Kraljevskoj operi u Londonu, 2015.

• Koji je Vaš recept za uspešnog operskog pevača?

Slušajte pevače koliko god možete. Pokušajte da naučite iz svega što čujete, dobro ili loše. Ali nikada ne pokušavajte da pevate kao veliki pevači kojima se divite. Umesto toga, pronađite svoj sopstveni glas, razvijte sopstvenu interpretaciju. Ukratko, kako je rekao Šekspir u "Hamletu": "Za sebe budi istinit."

(Telegraf.rs)