Priče o pesmama: Indexi - autorska paleta Fadila Redžića

Ako govorimo o onoj drugoj postavi Indexa u kojoj su dugi niz godina okosnicu činili Davorin Popović, Slobodan Bodo Kovačević i Fadil Redžić i ako se fokusiramo na autorski rad, prvi od njih koji je počeo da komponuje bio je Slobodan Bodo Kovačević.

Preporučujemo

Bodo je još 1967. godine napisao muziku za legendarnu kompoziciju "Pružam ruke" koja se danas smatra (takođe i "Osmijeh" Grupe 220), za jednu od prvih i vrlo važnih autorskih pesama domaće rok scene.

Davorin Popović nikada se nije bavio kompozitorskim radom i mada je dosta dugo vladalo mišljenje da je on autor teksta za legendarnu "Plimu", što je i logično jer je njegovo ime potpisano na ploči, ispostaviće se da je te stihove ipak napisao Kornelije Kovač.

Drugi vrlo važan autor u samim Inexima bio je Fadil Redžić.

U odnosu na Boda Kovačevića on je gotovo pet godina kasnije počeo da piše svoje kompozicije, mada je i pre toga učestvovao u stvaranju nekih aranžmana, pa je recimo njegovo ime potpisano ispod pesme "Svijet u kome živim" o čemu mi je ovako govorio u jednom intervjuu koji sam vodio s njim:

Nas je Bodo lansirao s pjesmom "Pružam ruke", ta nam je pjesma otvorila put. "Svijet u kome živim" je prije svega Bodina kompozicija, ali kako smo mi već nekada kolektivno radili i pravili te aranžmane i ja sam bio u to uključen, pa je prijavljeno da je to i moje djelo. Većinski je Bodino, no ima tu i mog doprinosa. Moguće je da je to i naša prva zajednička pjesma, posle ih je bilo još, ali nismo nešto previše pisali pjesme zajedno, jer ja se nisam bavio komponovanjem na samom početku, već sam kasnije vremenom i ja u taj film ušao.

Bez obzira što je Fadil, kako sam kaže, "kasnije ušao u taj film", vremenom će njegov autorski doprinos postati jako važan u karijeri Indexa.

Ono u čemu se odmah vidi razlika jeste da je Redžić pisao i tekstove, za šta Bodo nije imao sklonosti pa u taj deo nikada nije zalazio .

U priči koji sledi odabrao sam nekoliko izuzetnih kompozicija iz repertoara Indexa u kojima je Fadil kompletan autor.

1."Krivac si ti" (Jugoton 1972.)

Prva Redžićeva kompozicija koja se našla na nekoj ploči Indexa bila je ujedno i njegovo kompletno autorsko delo.

U pitanju je pesma "Krivac si ti" koja se našla na A strani njihovog šestog singla iz 1972. godine.

Kako je u tom periodu klavijature u grupi sviro Enco Lesić, na B strani te ploče našla se kompozicija "Sve ove godine", za koju je Enco napisao muziku dok je tekst Kemala Montena i to će biti jedan od njihovih velikih hitova koji će kasnije obraditi Bijelo dugme, ljubljanska grupa M12 i sarajevska 7 UP.

Ali da se vratimo našoj priči.

Početkom sedamdesetih godina Željko Bebek se vraća iz Italije nezadovoljan statusom koji je imao kada se grupi, u kojoj su pored njega bili još i Goran Bregović i Zoran Redžić, pridružuje Milić Vukašinović.

Mića je sve više preuzimao vokalne deonice, što je bila i manja muka, mnogo veći problem za njega bilo je to što je ovu dvojicu Vukašinović zarazio progresivnim rokom pa tu za Željka, kao ritam gitaristitu, više uopšte nije bilo mesta.

Povrh svega, zbog promene repertoara izgubili su sve unosne tezge koje su do tada imali pa im je samim tim i egzistencija dovedena u pitanje.

Uvređen i ljut, Željko se vraća u Sarajevo, a ubrzo potom počele su kolati priče koje nimalo nisu bile ohrabrujuće po ekipu koja je ostala u Napulju.

Govorilo se da su postali narkomani, da više i ne sviraju, i da samo Bog zna šta će biti s njima.

Na kraju su Goranova majka Borka, Fadil i direktor sarajevskog Doma mladih pošli u Napulj da ih potraže i da pokušaju da ih nagovore da se vrate u Sarajevo, u čemu je posebnu ulogu upravo imao čovek iz Doma mladih koji je trebao da ih ubedi da se u Sarajevu u međuvremenu dosta toga promenilo i da će sada imati mnogo bolje uslove za rad.

Naravno, ništa tu specijalno nije bilo bolje, ali neki adut morali su imati.

I tako su se momci koji su u međuvremenu svoju grupu nazvali Mića, Goran i Zoran, ponovo našli u gradu na Miljacki.

Sve ovo bilo je inspiracija Fadilu Redžiću da napiše pesmu kojom je želeo da pošalje svojevrsnu pridiku svom mlađem bratu Zoranu:

Kažeš da su dani tvoji svi

Uvijek tako prazni tako dosadni

A ne činiš ništa

Uvijek istu priču pričaš

I ne želiš shvatiti da sam za sve si kriv

Krivac si ti

Kada netko tvrdi da si lud

Onda samo klimneš glavom i to je sve

A ne činiš ništa

Uvijek istu priču pričaš

I ne želiš shavatit da sam za sve si kriv

Krivac si ti

Krivac si ti

Život neće čekat te

Dok ti dođeš pameti

Dani brzo prolazi

Vrijeme mladost odnosi

Treba sve učiniti

Ništa ne propustiti

Život treba živjeti

On te neće čekati

U jednom razgovoru Fadil mi je o ovome preneo svoja sećanja:

Bodo nikada nije napisao neki tekst, ja tu i tamo poneki i jesam, ali ne mogu se pohvalit da mogu ući u klasu sa Majom Perfiljevom, Duškom Trifunovićem ili Kemom Montenom, čije smo stihove mi pjevali. To je klub u koji ja ne mislim da mogu ući, bez obzira što sam napisao i neke tekstove kojima sam zadovoljan, ali nisam ja u rangu sa njima u tom smislu. Desilo se da je Zoran imao jedan period neke apatije, nije znao šta će i kako će sa sobom, i ja sam napisao tekst na tu temu, onako pedagoški.

Pedagoški ili ne, pesma je zaista dobra.

2."Ugasila je plamen" (Jugoton 1972.)

Ako je prva kompozicja za koju je Fadil kompletan autor zaista dobra, za drugu možemo reći da je vanserijska.

23. decembra 1972. godine Jugoton je obajvio singl, bolje reći EP s obzirom da su na njemu bile tri kompozicije, koji svakako ubrajam među prvih pet kada je jugoslovenska popularna muzika u pitanju.

Bodo Kovačević je autor muzike za dve, a to su "Plima" i Povrataka Jacka Trbosjeka i ostalog zla" (za ovu drugu napisao je i aranžman), dok je Fadil Redžić kompletan autor kompozicije "Ugasila je plamen".

Intersentno je da je ovaj maxi-singl, kako ga poneko još naziva, bio na 33 obrtaja što je prvi takav slučaj u jugoslovenskoj diskografiji, ali nije to jedino što je obeležilo ovo izdanje.

Na njemu su najmenje dve veličanstvene pesme.

O "Plimi" je toliko toga napisano da nema potrebe ponovo trošiti reči, a svakako ćemo se malo zadržati na stvarno izuzetnoj pesmi "Ugasila je plamen" za koju bi mogli reći da pripada autorskom vrhu Fadila Redžića, ali i ako govorimo o jugoslovenskoj rok diskografija uopšte.

Uostalom, Fadil je sam rekao da je napisao neke pesme kojima je zadovoljan i ova je svakako jedna od tih:

Pogledom ugasila je plamen dviju svijeća

Desilo se obratno

Nestala je tama

Riječi neke govorila je tiho

Nije mogao razumjeti je niko

A stvari oko nas počele su igrati i pjevati

Molio sam nju, vrati me u svijet

Gdje vrelim plamom vatra gori

A ljudi danom svakim bar

Za dan taj jesu stariji

I nebo ako je gore

Tada zemlja dolje mora biti

Molio sam nju za svijet

U kome topla srca kucaju

Pesma će i mnogo pre nego što je objavljena na ploči steći kultni status u Sarajevu jer su je Indexi odmah uvrstili u svoj koncertni repertoar, o čemu mi je Fadil ovako govorio:

U to vreme smo svirali smo neke kompozicije koje su bile kompleksnije i imale su nekakve blu note u sebi, bile su onako bluzi, a tu je tekst poput seanse nekakvih mistika gdje se čudne stvari dešavaju, znači tu se dešava jedna telekineza, nešto nestvarno. Valjda sam ja u to vreme u tom nekakvom filmu bio, pa je tekst nesvakidašnji. Ali to mi je draga pjesma. Sve to uz "Plimu" i "I povratak Džeka Trbosjeka", našlo se na maxi singlu na 33 obrtaja jer drugačije nije ni moglo stati s obzirom da je "Ugasila je plamen" trajala sedam minuta.

Sve u svemu, i pored toga što su sve pesme na ovoj ploči bile više nego avangardne, singl je kod publike odlično prošao, a omot na preklapanje, za koji dizajnerski deo uradio Dragan S Stefanović, takođe je išao daleko ispred svog vremena kada su domaća izdanja u pitanju.

3."Samo su ruže znale" (Diskoton 1974.)

Poznato je da su Indexi često nastupali na ondašnjim veoma popularnim muzičkim festivalima. Nekada su kompozicije, koje bi izvodili u takvim prilikama, pisali kompozitori čije su pesme već imale zapaženi uspeh na takvim manifestacijama, a nekada i sami članovi grupe.

Pesma "Samo su ruže znale" spremana je za sarajevski festival "Vaš šlager sezone" koji se održavao 1974. godine, ali tada ipak nije izvedena jer su Bodo i Fadil bili u vojsci, a njihovi pretpostavljeni nisu im izašli u susret i dozvolili im odsustvo kako bi Indexi mogli da nastupe tom prilikom, a evo kako je o tome govorio Davorin Popović:

Iako je Šlager sezone odavno završen, ipak ne mog(u da se otmem utisku da je prava šteta da nismo nastupili na ovom najboljem festivalu zabavne muzike u nas. Tvrdim da je kompozicija "Samo su ruže znale", našeg basiste Fadila Redžića, jedna od najboljih od kada postoje Indexi, a i ja sam pružio svoju najbolju interpretaciju otkad se bavim pjevanjem. (iz knjige "U inat godinama", Josipa Dujmovića)

Meni lično, ova kompozicija veoma je draga, možda i jedna od njihovih najdražih, naravno ako izuzmemo one iz njihove progresiv faze.

Ruže što joj dadoh tad

bol su znale srca mog

volio sam samo nju

sanjao snove samo o njoj

otišla je, odnijela sve

tužan mi je život bez nje

Ljubav što smo znali mi

nije nam rekla da doći će dan

kad suze na lijepom licu tom

vratiti neće izgubljeni san

otišla je, odnijela sve

tužan mi je život bez nje

Draga, gdje si sad

ja čekam te još

vrati mi ljubav staru

ne mogu bez nje

Samo, samo ti

u srcu si mom

jer ludo te, ludo volim

o vrati se

Ovde sam izdvojio tri kompozicije iz repertoara grupe Indexi za koje je Fadil Redžić kompletan autor, ali svakako ih ima još: "Galijom sna", "Jedina moja", "Bilo je lijepo", "Bez tebe", itd.

Takođe, iz njegove saradnje sa drugim autorima nastale su su neke izuzetne pesme Indexa. Za čuvenu "Bacila je sve niz rijeku" Fadil je napisao muziku i aranžman na tekst Kemala Montena, "Balada" je nastala iz saradnje sa Bodom Kovačevićem a tekst je Maje Perfiljeve, a takođe je kompletan autor muzike i aranžmana na još nekoliko Majinih tekstova: "Moja Hana", "I mi i nas dvoje", a među njima je i izuzetna "Ispijmo zlatni pehar" itd. Naravno, Fadil je dao i izuzetan doprinos na njihovom briljantnom albumu "Modra rijeka", gde je kao autor muzike i aranžmana potpisan ispod sjajnih kompozicija "Blago" i "Slovo o čovjeku".

Jako interesantno je i ono što mi je ispričao o njegovoj saradnji sa Bodom i kako su se u nekim prilikama nadopunjavali:

Bodo je bio veoma kompletan gitarista, dok su ostali, poput mene, bili samouci. Ja sam učio svirati bas gitaru i gitaru uz Bodu, nije bilo obratno. Istina, dosta puta u aranžmanima Bodo je svirao moje dionice. Ljudi se ponekad iznenade kad im ja kažem da to što Bodo svira u "Bacila je sve niz rijeku" ili "Sanjam", da su to moji paterni, da je to moje djelo. I mi smo se u tom smislu jako dopunjavali, on je mene tjero na te vratolomije na basu koje sam ja uspio svladat uz njega nekako, a ja sam isto tako njemu davao zadatke koji se ne mogu bilo kome zadati. On je vladao akustičnom gitarom, bio je školovan, imao je jednog profesora klasične gitare i vladao je tim tehnikama za to vreme savršeno.

Dakle čuvenu uvodnu deonicu na akustičnoj gitari za pesmu "Sanjam" ipak je osmislio je Fadil Redžić, a ne Bodo Kovačević kako to mnogi i danas misle.

Fadil je već duži niz godina penzioner i dobar deo godine provodi u Americi, gde živi sa svojom porodicom. O tome kako provodi vreme rekao mi je sledeće:

Ja sam sada u penziji, pa mogu da prepolovim vrijeme. Budem pola godine u Atlanti, to je obično u zimskom periodu, a u ljetnjem sam u Sarajevu, Makarskoj... Imam stančić u Makarskoj, veliki dio vremena provedem na moru, ali odem i u Sarajevo jer tamo imam veće društvo, dosta prijatelja. Strastveni sam moreplovac, da tako kažem, imam onu dozvolu za skipera. Još iz djetinjstva sam imao dozvolu za voditelja čamca, ali na osnovu nje nisam mogao iznajmit brod. U to vreme kada sam dobio tu dozvolu nije se polagala radiofonija. Posle sam morao spremiti samo tu oblast, otići u Split u Lučku kapetaniju gde sam to polago i tu su mi ti kapetani izašli u susret i dobio sam dozvolu, pa sam sad skiper, ipak ne s nekim dugogodišnjim iskustvom, pa gledam isploviti kada je lijepo vreme. Kada je loše ne izlazim brodom, ne upuštam se u rizike, tim prije što idem sa mojom Jasnom (supruga, op. autora) i njenom rodicom. Od njih, što se broda tiče, nema koristi nikakve, tako da se mogu samo na sebe oslonit.

(Telegraf.rs)