Čudesni albumi rok muzike: Jefferson Airplane - "Surrealistic Pillow", San Francisko i razuzdano leto ljubavi

Vreme čitanja: oko 10 min.
Foto: Goran Živanović

Sredinom šezdesetih godina prošlog veka, niko nije mogao pretpostaviti da će svet nakon Liverpula dobiti još jedan centar rok muzike, a posebno niko nije pomišljao na San Francisko koji je u to vreme bio preplavljen bitnicima i u kome se najviše slušao folk.

Ipak, 1965. godine u tom gradu nešto se događalo, nešto što će zauvek izmeniti svet popularne muzike, a šta je to? - niko nije umeo precizno da kaže.

Marti Balin, koji će se malo kasnije proslaviti kao osnivač i pevač grupe Jefferson Airplane, imao je ovakvo objašnjenje:

Bina je naš krevet, a publika naša devojka. Mi se ne zabavljamo dok sviramo, mi vodimo ljubav.

Možda ovo najbolje i govori zašto je takva muzička scena i kontrakulturni pokret nikao baš u San Francisku. Taj grad umetnosti još od sredine šezdesetih počeo je graditi svoju muzičku scenu i tradiciju, koja je iz pokreta za slobodu govora i folka polako prerastala u posebnu vrstu muzike koju danas znamo kao acid ili psihodelični rok.

U prvoj polovini šezdesetih Marti je bio član grupe Town Criers, ali kako je bio nezadovoljan onim što su do tada postigli, odlučio je da pokuša s nekim muzičkim eksperimentima.

Nije imao šta da izgubi, jer pevanje i slikarstvo ionako je bilo jedino čime se celog života bavio.

Interesantno je svakako da Marti do svoje treće godine uopšte nije govorio jer je imao neki oblik autizma.

Zatim je prvo počeo da peva, a tek onda da priča.

Celokupno njegovo odrastanje u San Francisku bilo je praćeno neprekidnim pevanjem.

Muziku je učio od lokalnog crnog klaviriste čije je ime bilo Šejker, a u međuvremenu je dobio i stipendiju za školu glume koju je posle samo dve nedelje napustio, o čemu je ovako govorio:

Mislio sam - ovo je zaista dosadno, naprosto ću otići i početi da radim nešto sasvim drugo. To nešto bilo je osnivanje noćnog kluba. U proleće 1965. sa još dvojicom prijatelja, nekako sam skupio 1000 dolara, pa sam kupio mali bar Hanibakit u ulici Filmor. Tu sam skoro sve sam popravio, nanovo uredio i promenio mu ime u Matriks. Potom sam svakom ko bi me slušao hvalio to mesto pominjući i svoj nepostojeći bend kao najbolji u gradu. Iz mnoštva muzičara koji su tokom leta tu navraćali, odabrao sam članove za svoju grupu.

Odlučan da osnuje pravi rok bend, prvi koga je pozvao da mu se pridruži bio je Pol Kantner.

Kantner je bio lutajući folk muzičar (svirao je gitaru i bendžo) i dobar prijatelj Dejvida Krozbija koji je u to vreme bio član grupe Byrds, što je bilo i presudno da prihvati taj poziv. Bio je oduševljen Krozbijevim uspehom pa je smatrao da takvu priliku ne sme propustiti. Po njegovoj priči taj susret odigrao se ovako:

Jedne letnje noći '65. godine radio sam u "Drinking Gardu" u San Francisku. Imali smo audiciju na kojoj je svako ko je došao mogao nešto da odsvira ili otpeva. Izašao sam na binu i svirao pred publikom u kojoj su bili sve sami klinci. Nakon tri pesme samo sam ustao i otišao. Kada sam već bio iza bine prišao mi je neki mladić i rekao: "Želiš li da sviraš u grupi"? "Naravno"! - odgovorio sam. "U redu, nazvaću te sutra".

U potrazi za ostalim članovima, Kantner preporučuje svog poznanika Jormu Kaukonena, nadarenog bluz gitaristu blage naravi, koji se u to vreme kretao u folk krugovima, vrlo često svirajući s Dženis Džoplin zbog koje je, kako to legenda kaže i prešao sa akustične na električnu gitaru, da bi uopšte i mogao da se čuje pored njenog snažnog glasa.

Ubrzo im se pridružuju folk pevačica Sajn Toli Anderson, kontrabasista Bob Harvi i bubnjar Džeri Pelokin.

Tako su rođeni Jefferson Airplane, jedna od  nekoliko najvažnijih grupa Zapadne obale.

Prvi put su svirali 13. avgusta 1965. u Matriksu, a ime su smislili na brzinu, o čemu je Kantner govorio u jednom intervjuu:

Jormin prijatelj je imao psa po imenu Blajnd Tomas Džeferson Erplejn. Jorma je bio u bluz fazonu pa je to smislio kao sarkastičan komentar na belce iz Kalifornije koji su nastojali da uzmu što čudnija imena. Bilo je to ismevanje bluz pevača poput Blajndboja Vilija Mek Tela i tome slično. S obzirom da nismo pronašli ime koje bi nam se dopadalo, odlučili smo da se zovemo Jefferson Airplane dok ne smislimo nešto bolje.

Ipak, ta prva postava toliko je kratko trajala da se gotovo uopšte i ne pominje u napisima o samoj grupi.

Prvi koji je dobio otkaz bio je bubnjar Pelokin jer se Jormi nikako nisu sviđali njegovi bosanova ritmovi, a ubrzo nakon njega i Bob Harvi, koji je u suštini bio kantri muzičar pa nije mnogo pomoglo ni to što je sa kontrabasa prešao na bas gitaru.

Sve u svemu, Pelokina je zamenio Skip Spens, koji ni sam nije imao nekog posebnog iskustva kada su bubnjevi u pitanju jer je svirao gitaru.

Po njegovim rečima Balin mu je jednom prilikom prišao u Matriksu dok je silazio sa bine nakon audicije za gitaristu u nekoj grupi i upitao ga da im se pridruži.

Kada je Skip odgovorio potvrdno, Marti je samo rekao:

Super, izgledaš mi kao bubnjar, a to nam upravo i treba.

Ubrzo potom na mesto basiste dolazi Džek Kasadi, opet na Jormin predlog i ta postava će snimiti prvi album pod nazivom "Jefferson Airplane Takes Off" koji je objavljen u septembru 1966. godine.

U međuvremenu Balinov "Matrix"  postaje središte onoga što će kasnije u muzici biti poznato kao "San Francisko zvuk".

Mnogi su bili oduševljeni jer su shvatili da je vrlo lako osnovati grupu, a takvo mišljenje su imali i manekenka Grejs Slik, njen muž Džeri i njegov brat Darbi, pa njih troje ubrzo pokreću grupu Great Society u kojoj je Grejs pevala, svirala klavijature, ali i počela da komponuje. Kasnije je to ovako objasnila:

Ako su tipovi kao Makartni i Lenon mogli napraviti gomilu zlatnih ploča, valjda smo i mi mogli sklepati makar jednu.

Darbi Skip je imao drugačije objašnjenje:

Uvideli smo da ako sviramo naše stvari, publika neće znati kada smo zabrljali.

Da li je baš sve tako bilo pitanje je, istina je kao i obično taman negde na sredini, ali Darbi je jednog dana doneo pesmu koju je sam napisao. Bila je tužna i nosila je naziv "Someone To Love".

Upravo me je šutnula devojka, spuštao sam se sa LSD-ija u svojoj kući kada mi je sve to došlo. Napisao sam je u zoru i to vrlo brzo, odmah sam osetio da će ta pesma biti hit.

Tako su mislili i ostali iz njegove grupe, a ništa drugačije nije bilo ni kada je Grejs donela pesmu "White Rabitt", u kojoj je na tako jedinstven način stopila Luisa Kerola, jednog od najčitanijih engleskih pisaca, i Ravelov "Bolero".

Uglavnom, Slaj Stoun (frontmen grupe Sly And The Family Stone) pomaže im da objave singl, doduše u ograničenom tiražu, na kome se našla pomenuta "Someone To Love", što će u stvari biti budući veliki hit grupe Jefferson Airplane pod nazivom "Somebody To Love".

Sve ovo doprinelo je da se u San Francisko sjate predstavnici mnogih izdavačkih kuća jer bilo je sasvim jasno da se dešava nešto veliko što nikako ne bi trebalo propustiti.

Tako su na samom kraju 1965. Jefferson Airplane potpisali ugovor za RCA, dok su The Great Society to isto učinili učinili za Columbia Records.

Sve je izgledalo da bolje ne može biti.

Ipak ubrzo je iskrsao problem.

Sajn Anderson je bila pred porođajem, a s obzirom da su Jefferson Airplane u tom periodu imali zakazne koncerte diljem Amerike, morala je da napusti grupu.

Great Society su često nastupali sa Jefferson Airplane i Pol Kantner je bio oduševljen pevanjem Grejs Slik, a oni koji su ih poznavali tvrde da je toliko bio očaran svojom budućom ljubavnicom da je u danima kada nisu nastupali zajedno išao okolo samo da bi je video i čuo kako peva.

Kad je već tako bilo, logično je da baš ona dobije ponudu za upražnjeno mesto pevačice, ali Grejs je ostavila takav utisak na njega da on uopšte nije imao hrabrosti da je pozove da im se pridruži, već je za to zadužio Kasadija.

Međutim, ispostavilo se da ona oko toga i nije imala neku veliku dilemu i u oktobru 1966. godine definitivno je odlučila da prihvati ponudu koja je stigla iz tabora Erplejna, što ne treba ni da čudi jer ih je album "Takes Off" do tada već učinio slavnim.

Skip Spens je u međuvremenu uvideo da bubnjevi ipak nisu za njega pa odlazi kako bi osnovao svoju grupu Moby Grape, ali ovaj put ipak kao gitarista.

Na njegovo mesto došao je Spenser Drajden i tako se na okupu konačno našla najslavnija postava grupe Jefferson Airplane koja će za San Francisko biti isto što i Bitlsi za Liverpul mada, ironično, samo je Kantner rođen u tom gradu.

Marti Balin je poreklom iz Sinsinatija, država Ohajo, Kasadi i Kaukonen su iz Vašingtona, Grejs Slik iz Čikaga, dok je Spenser Drajden rođen u Njujorku.

Dolazak Grejs Slik u novu grupu povezan je sa nekoliko stvari.

Prvo, njen prethodni sastav se odmah raspao, ugovor sa Kolumbijom je otkazan, mada su kasnije predstavnici ove izdavačke kuće uspeli da dođu do nekih njihovih koncertnih snimaka i potom ih objave na dva albuma.

Darbi se kasnije ovako prisećao tih trenutaka:

Bili smo slomljeni. Tokom celog leta iščekivali smo da nam menadžer Hauard Vulf donese davno obećani ugovor za snimanje LP ploče. Jednog dana Grejs je došla i rekla nam da namerava da se pridruži Erplejnu. Pitala je Džerija šta misli, a on je samo rekao: "Odlično". Osećao je da ga je izdala. Zaista je bilo puno ironije u tome što je sledećeg dana u poštansko sanduče pristigao naš ugovor za snimanje. Međutim, bilo je prekasno.

U oktobru '66. Great Society se raspadaju. Darbi odlazi u Indiju da studira muziku, a Džeri se vraća svom poslu u reklamnoj industriji.

Na drugoj strani, Jefferson Airplane su dolaskom Grejs Slik dobili jedan potpuno jedinstveni glas rok muzike i što je takođe važno - ona je sa sobom donela dve vrhunske pesme iz repertoara njene prethodne grupe koje smo u ovoj priči već pominjali:

Jedna je "White Rabbit", a druga "Somebody To Love".

Svima u grupi bilo je odmah kristalno jasno da je to potez koji će ih gurnuti na sam vrh.

Tako je sudbina udesila da ove dve kompozicije grupa Jefferson Airplane, nakon albuma, objavi i na singlovima i da to postanu njihovi prvi veliki hitovi koji su ušli na US Top Ten.

S obzirom da su u tom periodu svi problemi oko postave ostali iza njih, oni samo dve nedelje nakon dolaska nove pevačice u grupu (i novog bubnjara), ulaze u RCA studio u Los Anđelesu gde pod supervizorskom palicom Džerija Garsije snimaju svoj drugi album "Surrealistic Pillow" (1967.) na kome je, pored već pomenutih kompozicija, bilo bar još nekoliko sjajnih pesama:

Iz Balinove radionice stigle su "3/5 Of A Mile In 10 Seconds" koja je bila u bluz-rok formi, zatim "Plastic Fantastic Lover" i očaravajuća balada "Comin' Back To Me", dok je iz njegove saradnje sa Kantnerom nastala čudesna "Today".

"White Rabitt" je do današnjih dana ostao neprikosnoveni klasik, koji dok slušamo kao da tonemo u nepregledne dubine snažnog glasa Grejs Slik i zavodljivog ritma ove jedinstvene, epske pesme.

Ova ploča je kao malo koja druga muzički vrlo precizno oslikala razuzdano leto ljubavi koje je cvetalo u San Francisku '67. godine.

Marti Balin je preminuo 27. septembra 2018. godine u 76. godini života.

Pol Kantner je preminuo 28. januara 2016. nakon što je nekoliko dana pre toga doživeo srčani udar. Imao je 74. godine. Igrom slučaja istog dana preminula je i pevačica Sajn Toli Anderson, koja je kao i on imala 74 godine.

Spenser Drajden je preminuo 11. januara 2005.

Džek Kasadi danas ima osamdeset, Jorma Kaukonen osamdeset tri, a Grejs Slik osamdeset četiri godine.

Džeri Slik je preminuo 20. marta 2020., dok njegov brat Darbi danas ima osamdeset godina.

(Telegraf.rs)