Ksenija Đerković za Telegraf rs: Uskoro će biti objavljena prva monografija o grupi Smak

Oni koji malo pažljivije prate domaču rok scenu, svakako znaju da su napisane brojne knjige o domaćim grupama, o pojedinim čak i nekoliko, a ima i onih izvođača koji se mogu pohvaliti da su njihove karijere propraćene sa više od deset knjiških naslova.

O grupi Smak za sada nema nijedna. Ipak, to uskoro više neće biti tako, jer će do kraja godine biti objavljena luksuzna monografija u kojoj će vrlo temeljito biti propraćena karijera ove izuzetne kragujevačke grupe. Priređivač monografije je Ksenija Đerković, ćerka Slobodana Stojanovića Kepe, a o svemu tome možete saznati nešto više iz razgovora koji je pred vama.

Preporučujemo

• Kako pamtite svog oca iz najranijeg detinjstva?

Moram priznati da on vrlo često nije bio kod kuće, ali kada je bio tu, sva njegova ljubav je bila usmerena ka nama. Inače, nas ima četvoro, ja sam srednja ćerka. Znam da je puno vežbao, radio, stalno je bio na probama.

• Koliko ste imali godina kada ste prisustvovali prvom koncertu grupe Smak?

Pa to je bilo kada sam imala četiri godine, bar ono što ja pamtim, ali mogu da kažem da sam bila na koncertima od samog rođenja, vodili su me još dok sam bila beba, ali toga se svakako ne sećam.

• Verovatno i pre rođenja, dok ste još uvek bili u maminom stomaku.

Tako je, bila sam i pre. To ste baš lepo rekli. Kada sam bila na tim koncertima, pogotovo u Kragujevcu, zanimljivo je da sam uvek bila tu pored tate, na bini, ili iza njega. Jednom prilikom Smak je povodom dana studenata svirao ispred SKC-a u Kragujevcu, i tada me je jedna naša prijateljica fotografisala kako stojim pored tate i poklonila mu tu fotografiju uz posvetu: "Kepo, ti ne treba da brineš za starost, postoji tvoj anđeo čuvar koji će te ceo život čuvati." Uvek sam bila na koncertima, uvek blizu njega.

• Ne sumnjam da ste u takvim prilikama osećali ogroman ponos, bez obzira što ste još uvek bili dete.

Pa možda to nisam umela da izrazim, ali shvatila sam da su to koncerti na kojima je prisutno dosta ljudi, bila sam potpuno svesna toga. Nekako je to za mene bilo i normalno, ali svakako sam osećala i ponos. Kada živite takav život to s jedne strane postane i normalno.

• Jasno je da pozicija bubnjara u jednoj takvoj grupu kakva je Smak traži celog čoveka i verujem da je majka u svakom trenutku bila tu tokom Vašeg odrastanja.

Dok smo bili mlađi više je majka imala obaveza oko nas, zato što je tata bio zauzet, išao je na turneje, dešavalo se da kući ne dolazi i po mesec dana, ali kada smo bili u nekim tinejdžerskim godinama on je mnogo više bio kod kuće, što je svakako vrlo značajno, jer tada je uloga oca možda i značajnija od one koju ima majka. Uglavnom, ispalo je da su se oni što se toga tiče lepo podelili, odnosno, život je to tako uredio.

• Čime se danas bavite?

Diplomirani sam novinar i dugo sam radila u Televiziji Beograd i na Televiziji Kragujevac, a poslednje tri godine zaposlena sam u Istorijskom arhivu Šumadije, sa sedištem u Kragujevcu.

• Kako i kada ste došli na ideju da priredite monografiju o grupi Smak?

Ono što bih želela da kažem jeste da je monografija grupe Smak nastala sa ciljem da stavim akcenat na značaj muzike koju je dala jedna od najpopularnijih rok grupa na nekadašnjoj jugoslovenskoj, balkanskoj i srpskoj sceni. Grupa Smak je 2022. godine obeležila pola veka postojanja i tada je priređena retrospektivna izložba njihove arhivske građe pod nazivom "Smak 50". Tada sam shvatila da treba napraviti i monografiju o grupi Smak jer se ta izložba sastojala iz više segmenata. Tu nisu bile samo fotografije, već i novinski članci, pa čak i neki njihovi eksponati, na primer prve ulaznice za koncerte itd. Još na toj izložbi znala sam da ću napraviti monografiju, samo sam čekala dan kada ću u sve to da krenem. Radila sam na tome od 2022. godine pa sve do nedavno i naravno želim da napomenem da nisam autor monografije, već priređivač.

• Kako je Kepa reagovao kada ste mu to saopštili? Je li se i on uključio u sve to ili ne?

Pa mogu da kažem da je tu ideju podržala cela grupa Smak i dali su mi u vezi toga odrešene ruke uz puno poverenje. Ja sam naravno pitala i Točka i Zorana i moga oca za mišljenje, oni su se složili s tim, ali tu se sva priča završila i potom sam uglavnom radila sama, naravno, konsultovala sam se povremeno sa ocem. Mogu da kažem da se oni zaista raduju i čekaju da to bude objavljeno.

• Koliko je bilo teško prikupiti sav taj materijal? Rekli ste da ste na tu ideju došli kada je priređena izložba, ali verujem da u monografiji ima i materijala koji nije prezentovan tom prilikom.

U pravu ste, u monografiji ima i materijala koji nije bio na izložbi. To je u stvari moja porodična građa, otac je sakupljao sve intervjue i članke iz Džuboksa, Reportera, Eureke, TV Revije, Politike Ekspres TV Novosti... Svi ti isečci iz novina su stajali u jednoj kožnoj PGP-ovoj fascikli, pa evo... pedeset godina. Ona je oduvek bila tu, kod nas u kući. Sve sam to pregledala i to je bilo jako naporno jer to je zahtevalo jedan sasvim ozbiljan rad. Prvo sam sve to pažljivo pregledala, zatim koliko-toliko složila hronološki, jer monografija podrazumeva period od njihovog početka koji je bio davne 1971. godine, do poslednjeg koncerta koji je održan u Čačku 2022. Čak sam tu dodala i njihove skulpture koje su postavljene u Kragujevcu prošle godine. Međutim, još je napornije bilo sve to potpisati, pogotovo fotografije, jer neki od tih autora više nisu živi. Pokupiti sva ta odobrenja apsolutno je nemoguće, ali mislim da tu ne bi trebalo da ima problema jer je ta monografija javno dobro. U svakom slučaju, potrudila sam se da potpišem svakog gde god je to bilo moguće. U vezi toga konsultovala sam se sa nekim drugim ljudima jer članovi grupe Smak uopšte nisu u toj priči. Oni to ne shvataju, otac mi kaže: "Ko mene može da tuži za fotografiju na kojoj sam ja?" On ne razume kako to sada funkcioniše. Mislim da sam ispoštovala sve koliko god sam mogla, možda u tom potpisivanju bude i neka greška, ali to nije ništa čudno jer se radi o periodu od pedeset dve godine. Možda Točak, Zoran i Kepa i ne doživljavaju to kao nešto pompezno, ali meni je bilo dovoljno da su mi sve to prepustili. Moj cilj je bio da ostavim trag za buduće generacije, jer smatram da je Smak jedna neponovljiva i specifična grupa, pre svega izuzetno kvalitetna. Želela sam publici da prikažem kakvi su oni zapravo i kakav je bio njihov put.

• Koliko će mongrafija imati strana?

Ima oko 580 strana, počinje sa istorijatom grupe Smak, potom su tu novinski članci, plakati, albumi, anegdote, pisma obožavatelja, tu je QR kod, gde će ljubitelji Smaka putem telefona moći da slušaju njihove pesme dok čitaju monografiju...

• Tu su i intervjui...

Tako je, razni novinski članci... Recenziju je pisao Bane Lokner, uvodni deo sam napisala ja, a pisali su i Petar Janjatović, takođe je i Brajan Rašić zabeležio neka svoja iskustva sa grupom Smak i to su jedini novi tekstovi u monografiji. Inače ove ostale tekstove iz novina nisam prekucavala, već skenirala, tako da je ostalo sve onako kako je nekada pisano.

• Koliko znam monografija je završena, ali da bi bila objavljena potrebno je da prikupite još 300 000 dinara. Koliki je tiraž planiran?

Ne veliki, od 300 do 500 primeraka. Hoću da kažem da mi je u tom smislu pomogao SOKOJ, Narodni muzej Kraljevo, grad Kraljevo i grad Čačak, a izdavač će biti udruženje "Smakovci", Kragujevac. Monografija je jako skupa, već i samim tim što ima oko 600 strana i puno crno-belih i kolor fotografija, brojne tekstove i sve to iziskuje puno novca za štampanje. U svakom slučaju, kvalitet je na prvom mestu, želim ljubiteljima Smaka da pružim jednu zaista vrednu i temeljito urađenu monografiju.

• Kada planirate da to bude predstavljeno publici?

Daću sve od sebe da promocija u Beogradu bude u novembru mesecu, nadam se da ću sve što je potrebno prikupiti.

• Na koji način bi oni koji bi eventualno želeli da pomognu mogli to da učine?

Najbolje je da mi se jave na mail ksenija1283@gmail.com.

• Želite li da pomenete nekog od saradnika koji su Vam značajno pomogli?

Svakako bih želela bih da pomenem Aleksandra Jekića, on je tehničko-grafički urednik monografije. Inače, u planu nam je da nakon Beograda radimo promocije kako u Srbiji tako i širom bivše Jugoslavije.

(Telegraf.rs)