Priče o pesmama: S vremena na vreme, plemenita muzička paleta Vojislava Đukića Kokija

Ako bih birao najdraže grupe moje mladosti, izbor nikako ne bi bio lak.

Mnogo je onih uz čije sam pesme proveo, ne samo sate, već i dane, bezbroj puta vraćajući gramofonsku iglu na početak njihovih albuma ili singlova.

Preporučujemo

Ipak, ako bih tražio domaću grupu uz čije sam pesme najlepše sanjario, čini mi se da se ne bih previše dvoumio.

S vremena na vreme nesumnjivo bi bili na samom vrhu te liste.

Asim Sarvan, Vojislav Koki Đukić, Ljuba Ninković i Miomir Đukić Miki sa sobom su nosili tu magiju da njihove pesme gotovo nikog ne ostave ravnodušnim.

Njih su voleli čak i oni koji nisu nešto preterano marili za akustičarsku muziku.

Zašto je to tako?

Retko se na domaćoj pop sceni (čitaj: jugoslovenskoj), mogao sresti jedan tako plemenit muzički pristup kakav su gajili momci iz grupe S vremena na vreme.

Sve što su stvorili, svaka njihova kompozicija odisala je toliko vidljivom uzvišenošću i otmenošću i što je takođe vrlo važno: te pesme nosile su dah ovdašnjih prostora, mirise naših reka, ravnica, šuma i proplanaka.

To je nešto što je veoma veliko i važno ali nažalost i nešto što se vrlo često zaboravlja.

Uzmite na primer spajanje našeg etno nasleđa i moderne pop muzike, gde po pravilu hvalospevi i zasluge vrlo često idu nekim drugim imenima, iako su S vremena na vreme jedni od pionira takvih poduhvata.

I ne samo to.

Svaki njihov zagrljaj sa bilo kojim muzičkim žanrom bio je već od samog starta častan i iznad svega plemenit. Zbog toga sam na neki način uvek vezivao grupu S vremena na vreme i Beograd koji ih je iznedrio, želeo sam da grad u kome su potekli i u kome su radili bude isti kao oni - prepun gospodskih manira, ali istovremeno nepokolebljiv i istrajan u svom čudesnom i neprekidnom gajenju lepote.

Beograd je možda u takvim namerama ponekad i poklekao, oni svakako nisu.

Ostali su dosledni onoj ideji oko koje su se okupili, pa čak i onda kada su snimili "električni" album "Paviljon G" i dalje su bili ikone domaće akustičarske muzike, a to će ostati i u onim godinama u kojima su beogradskim pločnicima počeli hodati neki ljudi čiji maniri, način ophođenja i muzika koju slušaju, nemaju nikakvih dodirnih tački sa senzibilitetom ovih romantičara.

Ono što je svakako treba napomenuti jeste da su sva četvorica tokom delovanja grupe dala svoj autorski pečat. Možda se Ljuba u tome ipak izdvojio, što je svakako vidljivo ako se prisetimo njegovih kompozicijakao što su: "Tema Classica", "Kao vreme ispred nas", "Čudno drvo", "Jana", "Dixi Band", "Moj svet", "Put putuje karavan" itd, o čemu sam već i pisao.

Ovoga puta, u priči koja sledi, hteo sam da vas podsetim na nekoliko zaista sjajnih kompozicija Vojislava Đukića Kokija.

1. "Tavna noć"

Ova pesma nalazi se na B strani četvrtog singla grupe S vremena na vreme koji je objavio PGP RTB 1974. godine. Iako se na A strani nalazi njihov veliki hit "Jana", često sam slušao kompoziciju "Tavna noć", čak i mnogo češće nego ovu drugu. Nekako mi je ova pesma oduvek bila oličenje grupe S vremena na vreme. Urađena vrhunski, sa sjajnim aranžmanom, počev od klasične gitare, potom deonica za Revijski orkestar RTB-a koje je napisao Zvonimir Skerl i vrhunskog pevanja koje je oduvek i krasilo grupu, ova kompozicija ostaje da večito sjaji kao biser domaće akustičarske muzike ali i dobar primer kako mudro upotrebiti naše etno nasleđe.

Svakako da ne treba preskočiti ni činjenicu da je bas gitaru na ovom snimku svirao Miša Blam.

Kada danas slušam ovu kompoziciju pomislim kako su tada S vremena na vreme na beogradski asfalt donosili vasionu, a to je moglo jer je vasiona stanovala u njima, pa ako je već tako, sve druge reči kojima bi to hteli dočarati, suvišne su.

Tavna noći da li nešto kriješ

ili tminom suze svoje liješ

Nit sam tamna niti išta krijem

niti tminom suze svoje lijem

Eno sedi tamo dilber moma

i krije se sunca žarka

Eno sedi tamo dilber moma

i tuguje sama sred mraka

Moja noći bolje da me nije

zbori moma oko suzu lije

Oči su joj biser cvet na grani

a rukama ona ih krije

Tužno srce ište mlado momče

Što nikada videla nije

Dala bi mu dala nedra

Dala bi mu cvet iz njih.

2. "Biblijska tema"

Prvi album grupe S vremena na vreme objavila je RTV Ljubljana 1975. godine.

I dan-danas taj LP smatram za jedan od najboljih u celokupnom istorijatu jugoslovenskog rokenrola. Ako sa ove vremenske distance posmatramo taj LP, ostajemo začuđeni činjenicom koliko je to autorski zrelo ostvarenje. "Bitlsovski" izaranžiran i odsviran, predstavljao je pravo osveženje i to ne samo kada je akustičarska muzika u pitanju.

Po nekoj priči, momci su priličan broj tekstova za ovu ploču napisali u poslednjoj noći snimanja, kada su već bili pritisnuti rokovima i kada više nije moglo biti nikakvih odlaganja, a to je podatak koji je naprosto začuđujući, jer su standardi po kojima su pisani zaista vrlo visoki, čak šta više, po mom skromnom mišljenju, ovo je jedan od onih domaćih albuma na kome su tekstovi zaista vrhunski.

Nekoliko godina kasnije, kada su prilike u zemlji bile značajno drugačije, neki izvođači podigli su dosta medijske prašine zbog navodnog koketiranja s pravoslavljem, a ovde je ponovo (kao i u slučaju njihovog etno-duhovnog zadiranja u baštinu ovih prostora), potpuno skrajnuta činjenica da su S vremena na vreme još 1975. godine na svom albumu prvencu imali kompoziciju pod naslovom "Biblijska tema" u kojoj je i korišćen jedan psalm iz "Biblije" što priznaćete, nije bilo baš uobičajeno u našoj tadašnjoj državi.

Naprotiv.

Naravno, autor teksta i muzike je Vojislav Koki Đukić.

Sve reke teku u more

more se nikada ne prepunja

Odakle teku reke

onamo idu da opet teku

Što je bilo to će i biti

i nema ništa novo pod suncem

Naraštaj jedan nečujno odlazi

a za njim jedan u trenu dolazi

Sve ima vreme svoje

i sunce izlazi i sunce zalazi

Što je bilo to će i biti

i nema ništa novo pod suncem

Kao ptice let

život zatvara čudni krug

samo misao snagu mi daje

Kao reka tok

život zatvara čudni krug

samo misao vodi me dalje

izvoru svom.

3. "Moja stara i ja"

Kada je Koki 1979. godine otišao u vojsku, grupa S vremena na vreme je pretala s radom. Pauza će trajati sve do 1993. godine (ako izuzmemo neka njihova kratkotrajna međusobna okupljanja), kada su se beogradski muzičari na inicijativu Asima Sarvana, okupili da bi održali dobrotvorni koncert. S obzirom da je prijem kod publike bio izuzetan, grupa je obnovila rad. Već u novembru iste godine u Sava centru održali su svoj povratnički koncert, a potom su ušli u studio kako bi snimili album "Posle kraja" na kome su bile njihove nove pesme. Na ovom ostvarenju autorski su bili zastupljeni sva četvorica članova grupe, a u studiju su im pomogli Marija Mihajlović, Saša Lokner, Bata Božanić, Čeda Macura, Pera Džo, Maja Klisinski i Puba Milosavljević.

Album je objavila izdavačka kuća ITMM.

Sa tog CD-a odabrao sam pesmu "Moja stara i ja", nežnu i setnu Kokijevu baladu, koja je urađena u maniru najlepših laganica grupe S vremena na vreme, ali sa jasnom porukom da je došlo neko drugo vreme u kome "plima tame pronalazi put", ali uprkos tome i dalje postoji oni koji "sanjaju svoj san".

Odnekud opet zvona

ko damari paraju noć

i opet s nekog trona

govore sila i moć

svetlost sporo pronalazi put

izlaz je uvek zaključan

Moja stara i ja

svoj sanjamo san

Odnekud opet zvona

ko slutnja ko gnev kao bes

i cela vasiona

odjekuje priziva stres

plima tame pronalazi put

kiša reči uništava dan

Moja stara i ja

svoj sanjamo san

Odnekud opet zvona

ko pretnja ko pakt kao zavet

i olovna sezona

nadire i straši svet

i bez reči govori sjaj

meni je osmeh dovoljan

Moja stara i ja

svoj sanjamo san.

I stvarno.

Ponekad je samo "osmeh dovoljan".

I svima nam je toliko potreban.

Kao i ovakve pesme koje našu dušu okite lepotom, darujući joj jednu nestvarno uzbudljivu nežnost.

U čemu je tajna grupe S vremena na vreme?

Možda u tome što njihove pesme sa sobom nose jednu sasvim prirodnu dopadljivost, neizveštačenu, neiznuđenu svim onim što i nije muzika.

I što pokazuju kako možemo biti deo Evrope ili sveta, kako god, a da opet ostanemo drugačiji i svoji.

Nažalost, živimo u vremenu u kome neki drugi ljudi donese neka sasvim drugačija pravila.

(Telegraf.rs)