Priče o pesmama: Kozi Pauel - "Dance With The Devil", singlovi iz mog "gold pregradka"

Kozi Pauel počeo je svirati bubnjeve kada je imao dvanaest godina i vrlo brzo je postao poznat kao "teški udarač", neko ko je mogao da svira sve: rok, bluz, prog ili metal, pa čak i klasiku. Po nekim podacima svirao je na najmanje 66 albuma i smatra se jednim od najvećih bubnjara svih vremena, a njegov uticaj gotovo da je nemerljiv.

"Groznica" sa kojom smo sakupljali ili tragali za pojedinim pločama davnih sedamdesetih godina prošlog veka, danas bi mnogima verovatno bila neobjašnjiva.

Kakvih je sve "slaloma" tu bilo.

Preporučujemo

Na kakve smo sve ideje dolazili ne bi li nekako došli do željenih ploča.

Već sam ranije napominjao da je glavni fokus kod većine onih koji su slušali rok muziku, uglavnom bio usmeren ka albumima.

Malo je bilo onih koji su obraćali pažnju na singlice.

Ja sam bio jedan od tih.

Kada se toga nakupilo u malo većem broju, formirao sam svoj "gold pregradak" u kome su bili neki singlovi koji su mi zaista puno značili.

Kako je to funkcionisalo?

Takvi singlovi su bili smešteni na posebnom delu police koji sam za to odredio, tako da sam vrlo lako mogao da ih pronađem, što mi je dosta olakšavalo jer sam ih često stavljao na gramofon.

Zahvaljujući tim pločama na 45 obrtaja, imao sam u kolekciji neke vrlo važne pesme što je bilo kakvo-takvo rešenje dok se na kraju ne bih domogao LP-ija sa kojih su u najvećem broju slučajeva bile "skinute".

Recimo, izdavačka kuća PGP RTB objavila je singlove na kojima su bile kompozicije sjajnih holandskih grupa Focus i Golden Earring ("Hocus-Pocus" i "Radar Love") ili na primer "I'm A Man" sastava The Spencer Davies Group", "The Sun Ain't Gonna Shine Any More", od The Walker Brothers" itd, itd.

Jugoton je objavio "A Whiter Shade Of Pale" sastava Procol Harum, "Nights In White Satin", od The Moddy Blues i mnoge druge.

Svi ti singlovi su bili deo moje "gold kolekcije".

Naravno, kasnije su došli i albumi od tih grupa, doduše, za neke sam se poprilično načekao.

Bilo je i situacija da su me neke od tih singlica uputile na određene izvođače.

Oni stariji verovatno se sećaju ploča koje je objavljivala indijska izdavačka kuća "DUM DUM" koje su ovde u to vreme dosta cenjene s obzirom da su bile prilično kvalitetne.

Neki od tih singlova su me i "odveli" do grupa čiji će se albumi kasnije naći u mojoj kolekciji.

Na primer, prva ploča koju sam imao od grupe The Guess Who bio je singl sa pesmom "Hang On To Your Life"  koji je objavljen upravo od strane tog izdavača, što je bio i jedan od hitova ovih Kanađana.

Naravno, mnogo je više onih koji se ove grupe sećaju po pesmi "American Woman".

Kasnije sam nabavio i taj i još neke njihove albume, ali pomenuti singl prva je ploča ove grupe koja se našla u mojoj kolekciji.

U kasnijem periodu, kada sam već uveliko počeo dobijati ploče iz inostranstva, dešavalo se da od izdavačke kuće od koje sam ih najčešće naručivao, s vremena na vreme dobijem na poklon poneki singl.

Tako sam jednom prilikom dobio ploču od sastava Lindisfarne na kome je bila kompozicija "Lady Eleanor".

Ako se dobro sećam, bilo je to 1978. godine.

Uglavnom, ta mi se pesma toliko dopala, da sam grupu Lindisfarne odmah stavio na spisak onih za čijim sam pločama tragao.

Do tog trenutka o njima gotovo da ništa nisam znao.

Srećom, ubrzo nakon toga, izdavačka kuća "Mladost" iz Zagreba objavila je prvu rok enciklopediju na ovdašnjim prostorima iz koje sam zaista puno naučio o mnogim izvođačima, pa tako i o grupi Lindisfarne.

Interesantno je da ima kompozicija koje su objavljene samo na singlovima i u to vreme nisu se mogle pronaći na albumima.

Na primer, "Gerdundula" grupe Status Quo, stigla je do mene na singlu koji je objavila malopre pomenuta izdavačka kuća "DUM DUM" iz Indije i koliko znam u to vreme bilo je to jedino izdanje ove kompozicije.

Slično je i sa singlom na kome se nalazi kompozicija "Dance With The Devil" legendarnog bubnjara Kozija Pauela, s jedinom razlikom što je tu ploču kod nas objavio Jugoton 1973. godine.

Kada sam tu singlicu ugledao u prodavnici, pojma nisam imao ko je Kozi Pauel, ali me je nekakva radoznalost ipak naterala da je kupim.

Na putu do kuće pokazao sam je jednom mom drugaru, ali on je sumnjičavo vrteo glavom, govoreći mi da sam najverovatnije uzalud bacio novac.

U takvim situacijama stvarno sam retko grešio, ali ovoga puta ni sam nisam znao šta da mislim.

Čim smo stigli do kuće, odmah sam stavio ploču na gramofon i... Eureka!

Obojica smo ostali zatečeni.

Tih godina biće to jedan od mojih omiljenih singlova.

Kada bih počeo da pišem o tome sa kime je sve Kozi Pauel svirao, bio bi to stvarno tegoban posao.

Možda bi bilo lakše napisati s kim nije svirao.

Rođen je u Cirencesteru, Engleska, pod pravim imenom Kolin Trevor Floks 29. decembra 1947. godine, ali je ubrzo usvojen, tako da svoje prave roditelje nikada nije upoznao. Umetničko ime preuzeo je od džezera Kozija Kola.

Bubnjeve je počeo svirati kada je imao dvanaest godina i vrlo brzo će postati poznat kao "teški udarač", neko ko je mogao da svira sve: rok, bluz, prog ili metal, pa čak i klasiku.

Debitovao je s postavom Corals, a potom prešao u The Sorcerers, sa kojima je nastupao po Nemačkoj. Po povratku u Englesku, nastanio se u blizini Birmingema gde je upoznao neke važne muzičare, a zatim je snimao singlove s grupama The Youngblood, The Ace Kefford Stand i Big Bertha.

Uz kantautora Tonija Džoa Vajta nastupao je na čuvenom festivalu na ostrvu Vajt 1970. godine.

U tom periodu dobio je priliku da sa Džefom Bekom i ostalima iz njegove grupe, snima albume "Rough'n'Ready" i "The Jeff Beck Group".

Kozi se kasnije ovako sećao tih dana:

Preporučili su me Piteru Grantu koji je bio Džefov menadžer u to vreme. Tip po imenu Fil Majat, koji je tih godina vodio "Mothers Club" u Birmingemu, rekao mu je da u tom gradu ima nekoliko dobrih bubnjara. Jedan se zove Džon Bonam, a drugi je Kozi Pauel. Ostalo je istorija, kako već kažu. Bonam je tada upravo postao član The New Yardbirds, s Pejdžom i Plantom sa kojima sam bio dobar prijatelj u to vreme. Preporučili su me Piteru Grantu i pisali mi da se upravo održavaju audicije za grupu Džefa Beka. Unajmio sam auto i odvezao svoju opremu tamo. Bilo je tu oko 30 drugih bubnjara ali ipak sam dobio posao.

Njegov sledeći bend zvao se Bedlam, sa njima je snimio i istoimeni album, ali je još važnije da se spisak imena sa kojima je radio kao studijski muzičar sve više širio pa su tu vremenom došli: Džuli Feliks, Idom Velkom, Toni Ešton, Džon Lord, Čik Čerčil, Berni Marsden, Klajv Čaman, Don Ejri, Hot Chocolate, Donovan, Suzi Kvatro, itd.

Upravo u periodu njegovog sve većeg studijskog angažovanja za izdavačku kuću RAK Records koju je vodio producent Miki Most, Pauel snima singl sa kompozicijom "Dance With The Devil".

U pitanju je čudesni bubnjarski instrumental, u kome je jedan melodijski deo preuzet iz kompozicije "Third Stone From The Sun", Džimija Hendriksa.

Interesantno je da je na snimanju ove kompozicije bas gitaru svirala Suzi Kvatro.

Ovaj instrumental napisali su Piter Hejz i Fil Denis, dok je producent bio Miki Most.

U januaru 1974. kompozicija je dospela na treće mesto britanske lestvce popularnosti i biće to i jedino Kozijevo ostvarenje koje je ušlo na američku Hot 100 listu, dostigavši 49. mesto.

Inače ta kompozicija, kao i povici koji se u njoj mogu čuti, čine osnovu za intro pesama "Nightflight to Venus" i "Rasputin" grupe Boney M, a svoje obrade takođe imaju i bubnjar Mark Edvards (ex Steeler, Third Stage Alert, Lion) i grupa Silver koju je predvodio pevač Gari Džon Barden (pre toga član Michael Schenker Group), a deo kompozicije korišćen je velikom hitu grupe Right Said Fred, "I'm Too Sexy".

Mnogi ovdašnji ljubitelji rok muzike prvenstveno se sećaju Kozija Pauela kao člana grupe Rainbow.

U vezi toga svakako je interesantno njegovo sledeće kazivanje:

Jedne večeri dobio sam telefonski poziv od svog menadžera i sledećeg jutra već sam bio u avionu za Los Anđeles. Izlazam iz aviona, prijavljujm se u hotel i idem pravo na audiciju, nema vremena ni za šta drugo, a sviram na opremi koju nikad pre toga nisam ni video. Bilo je oko 100 ljudi na toj audiciji i svi su me gledali kao zlatnog dečka koji je upravo doleteo iz Engleske uz velike troškove. Ja sam bio broj 80 ili 77 tako nešto. Čuo sam neke smešne priče o Ričiju i o tome kako je težak s bubnjarima. Navodno je tu jedan tip došao, postavio svoj komplet bubnjeva, poslušao to što je trebao da svira, otvorio svoj kofer i presvukao se tu pored, u potpuno crnu odeću i povrh crne rukavice. Na kraju kad je rekao da je spreman, Riči je došapnuo svom menadžeru: "Reši ga se". Taj jadnik čak ni notu nije odsvirao. Sećam se dobro te audicije. Prvo što mi je Riči rekao, bilo je: "Možeš li malo početi sa šaflom?" OK. Što kažete na ovo? - pomislio sam. Počeo sam sve to malo kombinovati i BANG! - 20 minuta kasnije rekli su: "Imaš posao".

Kada je napustio Rainbow, Kozi je svirao s Grejamom Bonetom, a do kraja osamdesetih sarađivao je s Michael Schenker Group, sastavom Phenomena, a takođe i sa supergrupom Forcefield, što je bio interesantan ali kratkotrajan bend u kome je pevao pomenuti Bonet ali i Toni Martin, a tu su bili još i gitaristi Rej Fenvik (Gillan Band) i Jan Akerman (Focus), basista Nil Marej (Whitesnake, Black Sabbath, Brian May Band, Colosseum II, Gary Moore; itd). Krajem 1982. Postao je član Vajtsnejka, a kada je u januaru 1985. godine taj angažman završen, dobio je ponudu od Kita Emersona i Grega Lejka da im se pridruži u obnovljenoj grupi EL&P, što je savakako bio poseban trenutak za njega:

Bila je to sjajna turneja i za mene verovatno najzahtjevnije muzičko iskustvo kakvo sam ikada imao. Stvarno sam uživao na koncertima ali i kao član tog benda uopšte, samo to zbog Grega i Kita nikad nije do kraja uspelo. Oni su potom ponovo pokrenuli grupu iako se ne podnose, a kako možete raditi s onim ljudima koje ne podnosite? Pa naravno da možete, spojili su se opet jer im je nuđen ogroman novac. Svi su bili u finansijskim poteškoćama i morali su to učiniti. Kit je sjajan muzičar, a malo me je inspirisala i saradnja s Gregom mada, on je sam sebi najveći neprijatelj u nekom pogledu, ali je svakako odličan muzičar i dobar pevač.

Kozi Pauel je sarađivao i sa Garijem Murom, a u dva navrata bio je član grupe Black Sabbath, a u ovoj priči neizostavno je pomenuti da je snimio izvrstan solo album "The Drums Are Back" (na kojem su svirali Stiv Lukater, Brajan Mej, Džon Dikon i mnogi drugi) pre nego što se pridružio Mejovom bendu gde će snimati i promovisati njegov album "Back To The Light". Daljnje sesije uključivale su gitaristu Glena Tiptona (Judas Priest), što je rezultiralo jednim albumom savremenog metala i kasnijim retrospektivnim izdanjem donekle tradicionalnijeg metala, pod nazivom Tipton, Entwistle & Powell.

Njegovo poslednje snimanje bilo je za album "The Light Inside" Kolina Blanstona, na kome je učestvovao zajedno sa Donom Ejrijem.

Preminuo je 5. aprila 1998. od posledica saobraćajne nesreće koja se dogodila u blizini Bristola, dok je vozio svoj automobil brzinom od 167km/h pri lošim vremenskim uslovima.

Po nekim pričama u to vreme je izlazio sa udatom ženom koju je muž zbog toga proganjao. Jednom prilikom, posle teške svađe, vidno uzrujana, pozvala ga je da dođe po nju. On je odmah seo u automobil i krenuo ka njenoj kući koja je bila udaljena oko 55km. Malo kasnije nazvala ga je još jednom i upitala - gde si? Odgovorio je da vozi i da će stići vrlo brzo, a zatim je začula kako kaže: Sr..nje! Potom je usledio vrlo jak prasak. Kako Kozi nije bio vezan, nakon sretanja s puta i udarca u drvo izleteo je kroz prednje staklo i preminuo na licu mesta.

Naknadno je utvrđeno da je nivo alkohola u njegovoj krvi bio iznad granice dozvoljenog.

Imao je 50 godina. Po nekim podacima svirao je na najmanje 66 albuma i smatra se jednim od najvećih bubnjara svih vremena, a njegov uticaj gotovo je nemerljiv.

Spomen ploča na komercijalnoj zgradi Corn Hall-u (Market Place, Cirencester) otkrivena je u januaru 2016. godine na ceremoniji koju je vodio Brajan Mej, a prisutni su bili i Suzi Kvatro, Berni Marsden, Nil Marej, Don Ejri i Toni Ajomi.

Poslednji solo album Kozija Pauela, "Especially For You" objavljen je posthumno, 1998. godine.

Ovo je samo jedna od priča o singlovima iz mog "gold pregradka" u koji i danas, doduše vrlo, vrlo retko, dodam poneku ploču.

Ništa čudno, ako znamo da kako koja godina prolazi, izbor je sve manji i manji.

(Telegraf.rs)