Od hitova koji su oblikovali rok do Ajde Jano: Deep Purple u Beogradu pokazali zašto su žive legende rokenrola

Legende rokenrol muzike Deep Purple nastupili su na beogradskom stadionu Tašmajdan

Jedni od pionira rokenrol muzike, sa 56 godina staža na bini, britanski bend Deep Purple, koji spada u bendove koji su postavili temelje muzičkog žanra, nastupio je večeras na stadionu Tašmajdan u okviru svoje evropske turneje kojom promovišu predstojeći album.

Preporučujemo

Publiku je pred koncert rok velikana zagrejao bend Epilog, već dobro poznat domaćoj publici. Oni su svirali svoje, ali i pesme grupe Osvajači, što ne treba da čudi, s obzirom na to da je gitarista Dragan Urošević skoro 20 godina bio član benda, kao i da je pevač Nenad Jovanović bio deo nove postave Osvajača od 1999. godine i sa njima snimio album "Vrelina".

Jovanović je istakao kolika je čast deliti binu sa bendom kalibra kakav je Deep Purple.

Pre izlaska benda na binu, publika je sa razglasa mogla da čuje kompoziciju Gustava Holsta "Mars, donosilac rata".

Petorica ljudi u poznim godinama zauzeli su svoje mesto na bini, na kojoj su tokom 14 odsviranih pesama i nekoliko gitarskih i soloa na klavijaturama pokazali da im, uprkos godinama, elana i ljubavi prema poslu kojim se bave nimalo ne nedostaje.

Bend je koncert započeo energično, pesmom "Highway Star" iz 1972. godine, koja je oličenje rokenrol muzike tog doba. "Highway Star" je najbrža pesma sa šestog albuma benda, što je pokazatelj da se ni posle skoro šest decenija njihova energičnost nije umanjila. Nastala kao objašnjenje novinaru na pitanje kako bend pravi pesme, u autobusu na turneji godinu dana ranije. Gitarista Riči Blekmor počeo je da svira rif, a pevač Ian Gilan improvizovao je tekst. Iste noći pesma je "upeglana" i izvođena je na koncertima i pre nego što je album izašao. Ona je i 52 godine kasnije prisutna, izdržala je test vremena i publika je i dalje peva na nastupima ovog benda.

Bend je svirao mešavinu starih i novih pesama, što je bilo primetno kada je nakon pesme sa početka sedamdesetih godina prešao na pesmu "A Bit on the Side" koja će se naći na njihovom 23. studijskom albumu pod nazivom "=1", a koji će biti objavljen 19. jula. Potom su se i bend i publika vratili u "plodne" sedamdesete uz pesmu "Hard Lovin' Man", takođe nastalom spontano, kada su članovi benda sedeli zajedno i neobavezno svirali. Ovom pesmom bend je ponovo "uplivao" u brže rifove, podižući energiju u publici na viši nivo.

Vezujući pesmu za pesmom, gotovo bez pauze, jednako energično nastavili su koncert pesmom "Into the Fire", napisanom od strane basiste benda Rodžera Glovera kao upozorenje o štetnosti narkotika.

Nakon četiri odsvirane pesme, pevač benda Ian Gilan prvi put se obratio publici u Beogradu.

- Prelepo je letnje veče. Veoma nam je drago što smo ovde, super nam je - rekao je, nakon čega je usledio solo gitariste Sajmona MekBrajda, koji se bendu priključio 2022. godine.

Nakon soloa usledila je dirljiva "Uncommon Man", pesma posvećena jednom od osnivača benda Džonu Lordu, koji je mnoge članove benda dočekao i ispratio, a preminuo je 2012. godine. "Uncommon Man" je pesma delimično inspirisana kompozicijom klsične muzike "Fanfare za običnog čoveka" Arona Koplanda i tokom njenog izvođenja publika je mogla da čuje deo koji je komponovao klavijaturista benda Don Ejri, a koji na klavijaturi oponaša zvuk fanfara.

Bend je potom odsvirao "Lazy Sod", treći singl sa novog albuma, koji je objavljen 9. jula. Pesma istovremeno klasičnog rok, ali i savremenog zvuka, nastala je na izuzetno interesantan način. Naime, Ian Gilan je, kada ga je novinarka pitao koliko je pesama napisao tokom života, odgovorio da je, kada je poslednji put prebrojao, pre oko 20 godina, bilo 500 pesama. Osećao se veoma uspešno i zadovoljno, dok novinarka nije istakla da je Doli Parton napisala 5.000 pesama, nazvavši ga lenjivcem. Gilan je bio potpuno saglasan sa tom konstatacijom i ishod razgovora zabeležio u svoju svesku da bi potom nastala pesma koja će da se nađe na novom albumu.

I dok je publika opčinjeno posmatrala bend na bini, oni su nastavili sa naizgled sličnom tematikom. Gotovo četiri i po minuta dugačak instrumental jasno je ukazao na to da se radi o pesmi "Lazy", koja je, osim vokalom Iana Gilana, upotpunjena i njegovim sviranjem usne harmonike.

Bend je potom odsvirao prvi singl sa predstojećeg albuma "Portable Door", na koju je nadovezana "Anya", pesma u koju je Gilan publiku uveo slikovitim prikazom magle koja se podiže, a u kojoj "stoji prelepa žena koja se zove Anja".

Bend je potom napravio predah, svetla na bini su se ugasila. Samo je jedno sijalo. Njime je bio obasjan klavijaturista benda koji je imao svoj solo tokom kojeg je, između ostalog, svirao "Fantoma iz opere", Mocartov "Turski marš", ali i "Ajde, Jano" što je izazvalo oduševljenje punog Tašmajdana.

Nakon "Bleeding Obvious" još jedne pesme koja će se naći na novom albumu koji izlazi za pet dana, bend je publiku uveo u snažnu završnicu koncerta. Energičnom "Space truckin'", kao i najpoznatijom pesmom benda "Smoke on the Water" završen je glavni deo koncerta.

Očekivano, publika je uz "Smoke on the Water" bila najglasnija i najenergičnija. Ipak je u pitanju pesma koju prvo naučite kada želite da svirate gitaru, pesma ovog benda koju ste verovatno prvu čuli, bilo to tokom sedamdesetih ili dvehiljaditih. Možda je baš to pesma koju znate, iako ne slušate Deep Purple.

Ne samo da je u pitanju najpoznatija pesma ovog benda, već i jedna od najpoznatijih rok pesama svih vremena. Interesantan je fenomen, a jednako je interesantna i priča koja se iza nje krije. Naime, pesma govori o požaru koji se dogodio u švajcarskom gradu Montreu tokom koncerta jednako velike muzičke legende Frenka Zape 1971. godine. U požaru je izgoreo kazino u kojem je Deep Purple trebalo da snimaju album. Požar su posmatrali iz hotelske sobe, preko Ženevskog jezera. Bio je to prizor koji je na njih zasigurno ostavio jak utisak, s obzirom na to da je rezultirao pesmom koja je postala ono što vam prvo padne na pamet kada se spomene rok muzika.

Nakon kratke pauze, bend se vratio na binu i odsvirao još dva hita svoje karijere - obradu pesme DŽoa Sauta "Hush" i "Black Night". Znajući da je u pitanju kraj koncerta, a slušajući dve fantastične pesme ovog benda, publika je pustila glas i nije trošila dlanove kada su u pitanju bili aplauzi, kao da se ceo nastup benda čuvala samo za to.

Koncert je završen energično, kako i priliči bendu, a Gilan se od publike oprostio rečima punim emocija.

- Ovo je nerealno, neverovatno! Mnogo vam hvala, bila je ovo sjajna noć. Hvala svima. Fantastično! Volimo vas! - bile su reči kojima je Gilan završio večerašnji nastup benda Deep Purple u Beogradu, nakon čega se bend povukao sa bine i ostavio publiku u nadi da će imati priliku ponovo da ih sluša uživo.

(Telegraf.rs)