Priče o pesmama: Pink Floyd - "Dogs", ili kad se Rodžer Voters naljuti

Album "Animals" grupe Pink Floyd, objavljen 23. januara 1977. Dospeo je do drugog mesta u Velikoj Britaniji i trećeg u Americi. Mnogi bi zbog takvog uspeha bili presrećni, ali za standarde slavnih Floyda to nije bilo ništa posebno.

Možda je onima koji su odrasli u eri interneta teško objasniti šta je nekada značilo kada u časopisima pročitate da je neka velika grupa ušla u studio i da sprema novi album.

Od tog trenutka počinju isčekivanja i sled svakakvih informacija.

Preporučujemo

Te završili su snimanje, te nisu, nastali su nepredviđeni problemi i slično.

Negde tokom leta 1976. godine u Džuboksu smo pročitali sledeću vest:

Grupa Pink Floyd je ušla u studio i otpočela snimanje novog albuma.

To je bila novost vredna svake pažnje na koju se odmah nadovezalo sledeće pitanje:  Šta bi mogli očekivati od slavnih muzičara nakon albuma kao što su "Dark Side Of The Moon" i "Wish You Were Here"?

Kada je Jugoton konačno prosledio "Animals" u rafove prodavnica, dokopao sam se svog malog "šteka" koji sam čuvao samo za ovakve "specijalne prilike" i ubrzo hitao nazad sa "blagom" pod rukom.

Bio je to jedan od onih neponovljivih osećaja, jer tada nije bilo raznih internet platformi na kojima bi ste odmah mogli čuti ono što vas interesuje.

Gramofon i vinili bili su svetinja.

Sećam se da sam jednom kupio album od grupe Jethro Tull, pa sam potom otišao u školu, u popodnevnu smenu.

Jedva sam čekao da se nastava završi, samo da stignem kući i da stavim ploču na gramofon.

Međutim, desilo se da je tog popodneva bilo jako nevreme i kada sam konačno stigao kući, video sam da nema struje.

Potpuno razočarenje.

Bile su to slatke muke, nešto što je samo još više potvrđivalo našu ljubav prema muzici koja je ionako bila beskrajna.

Ali da se vratimo našoj priči.

"Otac" albuma "Animals" u mnogo čemu bio je Rodžer Voters.

Još od LP-ija "Meddle" iz 1971. godine, Rodžer je želeo da prestane da piše o spoljnjem, beskrajnom svemiru, o kome tako malo znamo i da svu pažnju usmeri ka onom unutrašnjem koji se nalazi u svakom čoveku.

Po svemu sudeći to mu je i uspelo na albumu "Animals".

Njegovi prijatelji tvrde da je imao nekoliko sveščica u kojima je zapisivao svoje misli o svetu koji nas okružuje.

U jednoj od tih beležio je svoje ideje za film o životu u budućnosti u kome nas čekaju siromaštvo, kolaps, politička represija i totalitarizam, kao što je to i predstavljeno u romanima "1984" i "Vrli novi svet".

Uglavnom, ta beležnica bila je prepuna crteža sa maskama životinja u kojima tri vrste predstavljaju ljudsku populaciju: autokratski psi, tiranske svinje i bezumne ovce.

I mada ima onih koji tvrde da se ta njegova priča u mnogome oslanja na Orvelovu "Životinjsku farmu", Voters to odlučno negira.

Svejedno, takav koncept konačno mu donosi mogućnost da osudi materijalnu nezajažljivst, seksualnu otuđenost i ugnjetavanje i sve veći jaz između bogatih i siromašnih.

Ovde svakako treba napomenuti da Votersova životna načela u mnogome proističu iz određenih suprotnosti. Njegova majka je bila član Laburističke (radničke) partije koja je u osnovi socijaldemokratska, a dogodilo se da je grupa Pink Floyd nakon albuma "Dark Side Of The Moon" zaradila ogroman novac.

Rodžer je o tome ovako govorio:

-Kao dete uvek sam smatrao da je pogrešno imati puno novca. Takvi osećaji krivice nikada se ne mogu istinski odstraniti.

Kada sam konačno u svojim rukama držao "Animals", odmah sam primetio da su na njemu tri kompozicije, ako ne računamo uvodnu i završnu "Pigs On The Wing", koja je bila ljubavna pesma posvećena njegovoj devojci Kerolajn Kristi. Neposredno pre rada na ovom albumu, Voters se razveo od svoje supruge Džudi sa kojom je bio u emotivnoj vezi još iz rane mladosti.

Ta kompozicija činila je na neki način i svojevrsnu protivtežu sa ostele tri "ljutite pesme", kako ih je Gilmor pomalo potcenjivački nazvao.

Ljutite ili ne, te kompozicije nastajale su tokom proleća i leta 1976. godine, što je period u kome se, po Votersovom mišljenju, odnos snaga unutar same grupe bitno promenio.

O tome je klavijaturista Ričard Rajt ovako govorio:

-Bilo je to razdoblje kada je Rodžer stvarno počeo verovati da je on jedini autor benda. To je bila delimično i moja krivica, jer nisam imao previše toga da ponudim. Gilmor je za razliku od mene imao, ali je uspeo ubaciti samo nekoliko pesama.

I stvarno, Gilmor je na LP-iju "Animals" upisan tek kao koautor muzike za kompoziciju "Dogs" i jedino je nju i otpevao, ali on nije imao osećaj da je time na bilo koji način zapostavljen.

Takođe je sugerirao Rajtu da u tom periodu nije ništa posebno činio kako bi istakao svoju poziciju, ali je klavijaturista za svoju inferiornost imao objašnjenje:

-To je bio period u kome sam prolazio kroz jako bolan razvod i nimalo mi nije bilo zabavno praviti ploču. Istina je da nisam imao šta tu da ponudim, bio sam u dosta teškoj situaciji.

Voters je sve to ovako obrazložio:

-Nije bilo mesta da bilo ko drugi piše. Da je neko ponudio harmonske progresije, sigurno ih ne bih odbacio, ali nije imalo smisla da Gilmor, Mejson ili Rajt pokušaju da napišu tekstove. Nikada neće biti tako dobri kao moji.

Album je dovršen novembru 1976., a Rodžer se zatim posvetio omotu.

Storm Torgerson, umetnički direktor dizajnerske firme Hipgnosis, bio je prijatelj Rožera Votersa još iz najranijeg detinjstva dok su odrastali u Kembridžu i nisu ni sanjali da će postati slavni i bogati.

Rodžer će u godinama koje će potom doći, postati po mnogo čemu ključna ličnost grupe Pink Floyd, a Storm će dizajnirati neke od najlepših i najpoznatijih omota albuma u istoriji rokenrola.

Njihova saradnja prepuna je raznih dogodovština što je Storm opisao u svojoj knjizi "The Work Hipgnosis - Walk Away Rene".

Kancelarije dizajnerskog tima Hipgnosis bile su u istoj zgradi u londonskoj ulici Denmark, u kojoj je prostorije za vežbanje imala i grupa Sex Pistols pa su njihovi susreti, uz obavezna dobacivanja na hodnicima, bili neizbežni.

I dok su manje ili više grube uvrede pljuštale sa obe strane, jednog dana Džoni Roten je otišao korak dalje.

Došao je ispred njihovih prostorija u majici grupe Pink Floyd na kojoj je iznad imena sprejom dodao reč "I Hate", pa je tako ceo natpis glasio - "mrzim Pink Floyd".

Obri Pauel, grafički dizajner koji je bio deo Hipgnosis ekipe, prisetio kako bi, dok su radili omot za "Animals", do daske odvrnuli album grupe CSN&Y da bi bar malo prigušili grozne zvuke koji su dolazili iz susedne prostorije u kojoj su Sex Pistols vežbali i tako stvorili kakve-takve uslove za rad.

Jednom prilikom novinari su upitali Votersa da prokomentariše pank muziku:

-Pank? Kad je to bilo? Izgleda da sam to propustio.

Hipgnosis i Floydi zajedno su krčili umetničke staze rokenrola i bili nerazdvojni tim još od 1968. godine.

Što se omota za "Animals" tiče, Storm je imao dve ideje.

Crtež deteta koje u rukama grčevito stiska plišanog medvedića dok gleda svoje roditelje kako se seksaju, što po njegovim rečima asocira na životinje, ali i posebno urađenu sliku na kojoj se vide prave patke koje su prikovane za zid.

Pa ipak, ta njegova rešenja su jednoglasno odbijena.

-Nisu bili oduševljeni mojim detetom, a ni mojim patkama, rekao je Torgerson kasnije.

Voters je mislio da to može ipak puno bolje i predložio sliku svinje koja leti između četiri tornja londonske elektrane Batersi koja više nije bila u funkciji, ali njeni obrisi i dalje dominiraju istoimenim središtem u kome se nalazi park sa fontanama i jezerom za vožnju čamcima, dok se u unutrašnjosti nekadašnjeg postrojenja nalazi veliki broj barova, trgovina, restorana i mesta za odmor i zabavu.

-Sviđala mi se ta gruba simbolika i četiri falusne kule, a svinju sam video kao simbol nade, izjavio je Voters.

Mnogi ne znaju da su dve pesme koje se nalaze na albumu "Animals" napisane za LP "Wish You Were Here", ali su tada ipak odbačene.

"Dogs" je nosila naziv "You Gotta Be Crazy", dok se "Raving And Drooling" preimenovana u "Shep". Za treću kompoziciju "Pigs (Three Different Ones)", Voters je napisao stihove godinu ipo dana ranije, inspirisan postupcima Meri Vajthaus koja je u to vreme vodila Nacionalnu asocijaciju gledaoca i slušaoca.

Što se tiče kompozicije "Dogs", Voters je u odnosu na originalnu "You Gotta Be Crazy" promenio neke stihove, a takođe i spustio intonaciju iz E u D, kako bi Gilmor i on mogli da otpevaju sve delove, a svakako ne treba zaboraviti da i Ričard Rajt tu ima svoje vokalne deonice, doduše prilično kratke.

Kompozicija "Dogs" govori o poslovnim ljudima koji su spolja uglađeni i slatkorečivi, dok je njihova prava priroda agresivna i gramziva:

Moraš biti u stanju odabrati lako meso zatvorenih očiju

I onda tiho ući unutra, niz vetar i van pogleda

Moraš udariti u pravom trenutaku bez razmišljanja.

I nakon nekog vremena, možete raditi na popravljanju svog stila

Kao što su to klupska kravata i čvrst stisak ruke

Određen pogled u oči i lagani osmeh

Ljudi koje lažete moraju verovati

a kada okrenu leđa od vas,

dobićete priliku da zabijete nož...

Tako je to. U surovom poslovnom okruženju mnogi postaju poput krvoločnih pasa, a njihova pohlepa ipak bude nagrađivana sve do trenutka u kome shvataju da su običan potrošni materijal:

Kome su stavili ogrlicu i lanac

Koga su potapšali po ramenu

Ko je bežao od čopora

Ko je kod kuće bio samo stranac

Koga su na kraju samleli

Koga su našli mrtvog na telefonu

Koga je kamen vukao nadole?

"Dogs" je jako kompleksna pesma koja u svojih 17 minuta ima nekoliko genijalno sklopljenih delova u kojima se napada kapitalistički društveni poredak, bahatost i proždrljivost finansijskog sistema koji je iznedrio, a svakako je interesantno da je "Animals" nosio na sebi onoliko opravdanog besa koliko i bilo koje drugo pank ostvarenje, bez obzira što je Džoni Roten nosio majicu na kojoj je pisalo "mrzim Pink Floyd".

No uprkos tome, turneja koja je potom usledila za samu grupu nije obećavala previše dobrog:

"Olimpijski stadion u Montrealu, datum je 6. jul 1977. godine. Masa od 85.000 ljudi vrišti, viče, baca vatromet, sirene zavijaju... Na Votersove molbe da se umire dok pokušava odsvirati tihu, akustičnu pesmu, publika se ne obazire.

Izgledalo je da ga niko nije ni ni čuo.

Bespomoćan, stajao je i posmatrao mladog obožavatelja koji je vrištao gledajući u njega istovremeno pokušavajući da dođe do bine.

-Kada se dovoljno približio - pričao je kasnije Voters - nagnuo sam se i pljunuo ga pravo u lice.

Zaprepašćenog momka, niz čije se obraze slivala pljuvačka rok zvezde, obezbeđenje je bacilo natrag u publiku.

-Pomislio sam: O moj Bože! Na što sam to spao?" (po priči novinara Marka Blejka)

Bio je to kritičan trenutak u kome je Voters shvatio svu bezosećajnost stadionskih svirki i nepažljive publike i kako ni to, a ni samog sebe, više naprosto ne može da podnese.

U jednom intevjuu iz 1992. godine izjavio je da je "Animals" signalizirao kraj grupe Pink Floyd kakvu je svet do tada znao.

Tako je i bilo.

Uostalom, nije samo njemu svega bilo preko glave. Ričard Rajt ih napušta 1979. godine.

Ipak, tada se dogodilo nešto što će inicirati još jednu ogromnu stvar.

I to baš na tom pomenutom koncertu u Montrealu koji je bio i poslednji u okviru "Animalas" turneje.

Po završetku njihovog nastupa menadžer Miki O'Rork i Rodžer Voters su se posvađali.

Došlo je do vrlo grubih reči, pa čak i fizičkog obračuna. I jedan i drugi su krvavili, a Voters je morao ići u bolnicu. U automobilu je uz njega bila njegova devojka Kerolajn, producent Bob Ezrin i njegov prijatelj koji je bio psihijatar.

Dok su pokušavali da se probiju kroz saobraćajnu gužvu Montreala, Voters je otvorio dušu, a Ezrin se kasnije ovako prisećao svega:

-Rodžer je odjednom počeo da govori o svojim osećanjima apatije i otuđenosti tokom turneje i kako ponekad ima utisak da podiže zid između sebe i publike. Moj prijatelj, psihijatar, bio je naprosto fasciniran onim što je čuo.

Neće biti jedini.

Dve godine kasnije, kada se pojavio "The Wall", mnogi su bili fascinirani.

(Telegraf.rs)