Pionirski albumi ex YU scene: Beograd - "Remek depo", elektropop ili težnja ka savršenom minimalizmu

Stanisavljević se u pesmama bavio društvenim raslojavanjima, dekadencijom, modnim trendovima, muško-ženskim odnosima, samoćom, ali i sve većim opasnostima koje nas vrebaju na ulici.

Kada je grupa Kraftwerk 1974. godine objavila album "Autobahn" neko je uzviknuo: "Ovo je bioskop za uši!"

Pa iako je ovo bio njihov četvrti album, "Autobahn" se uopšteno smatra njihovim pravim početkom.

Preporučujemo

I stvarno, ovaj LP je po mnogo čemu bio revolucionaran i jedinstven, uspešan sa obe strane Atlantika, pa je i njegov uticaj nemerljiv.

No to je bio tek početak, daleko od toga da su Kraftwerk ovde hteli da se zaustave, njihov kritički pogled na budućnost tek se zahuktavao.

Kada su četiri godine kasnije objavili svoj sedmi album "The Man-Machine", biće to jedan sasvim novi obrt iz koga se očito videlo da je njihov zvuk u stalnoj evoluciji, dok su teme koje su iznosili tretirale inženjering modernog doba, lažni sjaj slave i urbana otuđenja.

Sa ovog LP-ija dolaze i neke od njihovih najpoznatijih pesama poput "Neon Lights" i "The Model". U ovoj drugoj kompoziciji napravljen je podsmešljiv osvrt na industriju lepote:

Ona je model i dobro izgleda

Voleo bih da je danas povedem sa sobom kući

Tako je hladna, niko ne može da dođe do nje

Ali pred kamerama pokazuje šta ume.

U noćnim klubovima uvek pije šampanjac

I proverava sve muškarce ovde

Njen mladi osmeh sija u centru pažnje

Ona dobro izgleda a lepota se plaća...

Interesantno je da je čak i za Britance ova kompozicija išla ispred svog vremena pa je u toj zemlji na top liste dospela tek tri godine kasnije.

Ako postoji neka ploča gde je pop minimalizam doveden gotovo do savršenstva onda je to svakako ova, a Kraftwerk je s njom predstavio zvuk budućnosti.

U svakom slučaju album "The Man-Machine" će izvršiti ogroman uticaj na nadolazeću britansku elektropop scenu i biti istinski podstrek za grupe kao što su Pet Shop Boys, Soft Cell, Human League ili Depeche Mode.

Kako smo i mi tih godina u mnogo čemu išli u korak sa svetom, nije nas zaobišao ni taj muzički žanr, pa su dvojica Beograđana krajem 1981. godine odlučili da pokušaju nešto slično. U tom periodu su Slobodan Stanić Gricko i Ljubomir Bubalo počeli zajednički da eksperimentišu sa sintisajzerima mada s tim do tada nisu imali gotovo nikakvo iskustvo.

Slobodan je prodao komplet svojih ploča da bi kupio prvi sint, a nešto kasnije priključio im se Dejan Stanisavljević. Poslednji se pridružio Ljubin brat Milan Bubalo, s obzirom da je bio u vojsci do avgusta 1982. godine.

Tako je formirana grupa Beograd.

Ipak, Stanić je ubrzo odustao, pa su prve koncerte koje su održali u KST-u i "Dadovu" ponekad radili kao trio, mada su kao goste zvali i druge muzičare, pa je sa njima često nastupao bubnjar Miloš Obrenović koji je tada bio član grupe U škripcu.

Zalaganjem Slobe Konjovića i Marka Jankovića njihovi početni demo snimci mogli su se čuti na programima radio stanica, a 1982. godine Jugoton u vrlo malom tiražu objavljuje njihov prvi singl na kome su bile kompozicije "TV" i "Sanjaš li u boji" i to će ujedno biti prva domaća ploča u elektro pop maniru.

Pored Dejana i braće Bubalo na snimanju je učestvovao i klavijaturista Aleksandar Roda Rodić koga pamtimo i kao člana grupa Piloti i Laki pingvini. Međutim, kako Dejan, Ljuba i Mića nisu bili zadovoljni onim što su postigli, a takođe ni Rodinom ulogom u tome, on je ubrzo napustio grupu.

U tom periodu radili su pomoću "štapa i kanapa" jer je Dejan stvarajući kompozicije pokušavao da eksperimentiše sa dva kasetofona, ali bilo je očito da im je za neki ozbiljniji rad preko potreban višekanalni magnetofon. Kada je Ljuba konačno kupio četvorokanalnu mašinu, Dejan je prebacuje kod sebe pa je tako nastao materijal za njihov prvi album "Remek depo", koji je 1973. objavio PGP RTB.

U trenutku snimanja LP-ija u grupi Beograd bili su Dejan Stanisavljević i braća Bubalo, a kao gostujući muzičari učestvovali su saksofonista Pol Pinjon, trubač Stjepko Gut, dok je timpane svirao Božidar Pavićević poznatiji kao Bora Longa.

Produkciju je radio Habić koji je zajedno sa Dejanom napisao i sve aranžmane, a svakako je interesantno da ih je on bez znanja odgovornih u PGP-u, u kasnim noćnim satima krišom uvodio u studio kako bi snimili pesme.

Na albumu su korišćene ritam mašine Roland T.R. 808 i C.R. 78, sintisajzeri Korg 20, Korg Monopli, Korg Polisiks, četvoroglasni Oberhajm, Profet 1 i bas gitara Aria.

Pesme su bile pitke, a kritičari su njihov zvuk svrstali u humanizovanu elektropop varijantu s obzirom da su pridodati i duvački instrumenti.

Sa albuma su se odmah izdvojile pesme "Kontrolori" (jedino u njoj nije korištena ritam mašina, već su snimljeni bubnjevi) i "Opasne igre".

Stanisavljević se u pesmama bavio društvenim raslojavanjima, dekadencijom, modnim trendovima, muško-ženskim odnosima, samoćom, ali i sve većim opasnostima koje nas vrebaju na ulici, pa su neki od njegovih tekstova u odnosu na današnje vreme apsolutno proročanski:

Ulice su noćas opskurne

Crni ljudi šetaju džukele

Pacovi njuškaju šahtove

Manijaci vrebaju iz kapije.

(odlomak iz pesme "Ulice su noćas...")

Uprkos tome što su na ovim prostorima bili pioniri kada je ovaj muzički žanr u pitanju, Dejan se polovinom 1983. godine priključuje sastavu Du Du A, pa grupa Beograd prestaje sa radom.

Mića je potom dugi niz godina svirao bubnjeve u sastavu Laki pingvini, ali je istovremeno sa bratom Ljubom osnovao tehno pop grupu Hajmo, pa su 1984. za PGP RTB objavili mini LP "Irina".

Kompoziciju "Opasne igre" na svom kompilacijskom albumu "Retrovizor" (PGP RTS 2005.) obradila je grupa Dža ili bu.

Dejan Stanisavljević je diplomirao arhitekturu na Beogradskom Univerzitetu 1986. godine. Dve i po decenije živeo je u Vankuveru, Kanada, a u jednom periodu i u Londonu.

Dok je bio u Kanadi, desetak godina radio je u computer game industriji, za Electronic Arts.

O iskustvima iz tog perioda ovako je govorio: "To je bio bitan događaj u mom životu gde sam puno naučio kako o poslu animatora tako i o odvratnom kapitalističkom sistemu."

Godine 2012. sa Mićom Bubalom obnovio je grupu Beograd u kojoj su bili još i Igor Panić (gitara), Sana Garić (vokal, sintisajzer) i bubnjar Miroslav Ćatić.

Album "Pola-pola" objavili su sredinom 2015. godine na USB-u, gde se pored novih pesama našao i remasterizovan "Remek depo", kao i fotografije i spotovi.

Interesantno je da je naslovni omot za album "Pola-pola" uradio Aleksa Gajić, autor našeg prvog dugometražnog crtanog filma  “Edit i ja”.

Bora Longa je preminuo 13. jula 2004.

Milan Mića Bubalo preminuo je 7. decembra 2023. u 62. godini života.

Godine 2006. na listi Radija B92 "100 najboljih domaćih pesama", kompozicija "Opasne igre" zauzela je 93. mesto.

U ovo divno veče još su

Samo prozori osvetljeni

Gleda se TV, igraju se karte

Majke šalju decu u škole

Majke šalju decu u radnje

Majke šalju decu na groblje

Da li ste čuli za opasne igre

Sex i drugs i rock 'n' roll

Da li ste čuli za opasne stvari

Sex, droge i alkohol

Da li ste čuli za opasne igre

Sex i drugs i rock 'n' roll

Da li ste čuli za opasne stvari

Sex, droge i alkohol

Žena bez lica sedi u kući

Ona živi bez napora

Stalno jede, goji se

Majke šalju decu na more

Majke šalju decu na probe

Majke šalju decu na groblje.

(Telegraf.rs)