Priče o pesmama: Balade kojima ne ističe rok trajanja, kako su to radile grupe Mama Rock, More i Makadam

U nekoliko prethodnih tekstova pisao sam o nekim najpoznatijim baladama ex YU rok muzike. I ovoga puta odabrao sam tri takve kompozicije koje su po mom mišljenju zaista dobre i koje smo nekada često mogli čuti na talasima radio stanica.

Sve je podložno promenama pa tako i muzika. Koliko smo spremni to da prihvatimo zavisi od nas samih, ali kod velike većine to je vezano za godine kojima gazimo. Što smo stariji sve teže prihvatamo razne novotarije koje stižu sa muzičke scene, dok radoznala mladost uvek teži nečem novom, nečem što dolazi od onih koji su joj generacijski slični. Tako je bilo i tako će i ostati. Neko će reći da je muzika koju slušate stvar ukusa, a ima i onih koji tvrde da to sa ukusom nema nikakve veze, već je to stvar nivoa. Šta je od toga tačno ostavljam vama da procenite, ali jedno sigurno znam: svaka raspravka o tome uglavnom bude bespredmetna. U tekstu koji sledi podsećam vas na tri balade iz stare rokenrol škole u kojima možete pronaći pregršt emocija, što i jeste ključno za kompozicije iz bilo kog muzičkog žanra, a toga danas, po svoj prilici, sve više nedostaje.

1. Mama Rock - "Eva"

Preporučujemo

Niš je svakako jedan od važnih centara domaće rok muzike, grad iz koga su došle neke veoma važne rokenrol grupe. Ako govorimo o grupama iz Srbije, setimo se recimo da su Lutajuća srca iz Niša prva grupa van Beograda koja je uspela da objavi LP ploču, a s obzirom da je to bila 1973. godina, nije bilo ni previše onih iz tadašnjih republičkih centara koji su se time mogli pohvaliti.

Takođe, Galija i Kerber su svakako ostavili značajan pečat na jugoslovenskoj rok sceni, dok je grupi Mama Rock malo nedostajalo da se pridruži tim svojim slavnim sugrađanima, ali bez obzira, ostale su neke drage pesme koje su tih godina bile rado slušane.

Interesantna stvar za grupu Mama Rock jeste da su faktički dva puta pobedili na Zječarskoj gitarijadi, iako to po propozicijama nije moguće, a sve se dogodilo na sledeći način:

1974. godine niška grupa Viktorija odnela je pobedu na Zječarskoj gitarijadi i naprosto oduvala sve ostale svojim ubedljivim nastupom. Proglašeni su za najbolje i po odluci žirija i po glasanju publike, a žiri je gitaristima Zoranu Stojanoviću Cigi i Slobodanu Krniću dodelio i laskavu titulu najboljih instrumentalista. Kako su tri godine kasnije žarko želeli da ponovo nastupe u Zaječaru, da bi to ostvarili, odlučili su da promene ime u Mama Rock pa su i te godine ponovo odneli pobedu.

1977. Diskos iz Aleksandrovca objavljuje njihov prvi singl sa kompozicijama "Pismena vežba" i "Vranjanka", koji nemarnošću izdavača prolazi poprilično nezapaženo.

No bez obzira na to, oni i dalje nastavljaju uporno da rade i potom će uslediti dva susreta koji će konačno vidno pomeriti njihovu karijeru.

Prvi se dogodio već naredne '78. godine kada je Goran Bregović došao na odsluženje vojnog roka u Niš.

Igrom slučaja dogodilo se da su prostorije u kojima je grupa vežbala bile pored Bregine kasarne , pa je on dobar deo slobodnog vremena provodio kod njih u druženju i zajedničkom sviranju.

U tom periodu nastajale su pesme za njihov drugi singl, pa je Bregović napisao aranžman za njihovu kompoziciju "Naručiću mala buđenje u sedam" u kojoj je više nego prepoznatljiv njegov rukopis, dok se na B strani našla setna i nežna balada "Eva", autorsko delo Zorana Stojanovića Cige i B. Milivojevića.

Baš pred samo snimanje te ploče grupa Mama Rock je nastupala na festivalu u Beloj Palanci na koji je između ostalih pristigla i grupa Istok iz Zaječara.

Kako je njihov pevač Zoran Stojković naprosto impresionirao Cigu i društvo, odmah je dobio ponudu da im se pridruži, što je on i učinio, pa se tako nekoliko dana potom našao u studiju na snimanju ovog singla koji je 1979. godine objavio PGP RTB.

Zašto smo sami Eva

na brodu bez kormirala

gde stara ljubav se sniva

nova tuga se stvara

i nova ljubav izgara

Zašto smo sami Eva

na ovoj reci bez vode

gde tonu obale desna i leva

a vrbe čekaju nepogode

Ti i ja gde smo pogrešili

ti i ja šta nismo rešili

ti i ja ko to zna?

svi, samo ne i mi.

2. More - "More"

Koliko je nas koji volimo more?

Čudna je ta spona koja vezuje ljude i tu veliku vodu.

Jer i more je poput ljudi: otima i daje, miluje i drobi, šapuće i vrišti.

Mnogo je onih koji ne bi mogli ni da zamisle život bez te velike vode, uz koju se sanja, voli i tuguje, bori i predaje.

More je najbolji sagovornik usamljenih i onih koji vole beskonačnost, najodaniji prijatelj koji vas uvek čeka, večita inspiracija pesnika i mnogih drugih umetnika.

Bezbroj pesama napisano je o moru, o njegovoj lepoti i ćudima, o ljubavima koje svojom snagom podstiče ili razara.

Jednu od najlepših, kada su domaći autori u pitanju, napisao je Slobodan M. Kovačević.

Kovačević je rođen 1947. godine u Sarajevu, gde je studirao Likovnu akademiju ali je prošao i kroz neke značajne grupe kao što su Lutalice, Indexi i Pro arte.

Kako je u Splitu paralelno studirao i muziku, 1973. godine u tom gradu osnovao je grupu More kroz koju je, pored Meri Cetinić i Olivera Dragojevića, prošlo još nekoliko poznatih  imena domaće scene. Iste godine kada su i osnovani, Jugoton im objavljuje prvi singl sa kompozicijama "More" i "Zla djevojka".

Baladu "More" napisao je Kovačević, a njena specifičnost i lepota ogleda se u ambijentalnom zvuku, koji se prilično razlikovao od svih tadašnjih jugoslovenskih grupa i prepoznatljivom, izuzetnom glasu Meri Cetinić.

Pesma se našla i na njihovom odličnom albumu prvencu koji se pojavio 1974. godine.

O more, još se sjećam onih dana

Kad si naša tijela milovalo pjenom tvojih vala

Tad smo djeca bili mi

I još nismo znali

Što nam nosiš ti

A s pjesmom i mirisom tvojim

Rađala se ljubav naša

I zato ti, more, hvala.

More, more

More, more

More, more

O, more.

I to sunce što nad tobom tako sije

I taj galeb što nad tobom leti

I opojni miris bora

Svo to tvoje blago

Dalo si nam ti

Dalo si nam ljubav vječnu

Dalo si nam sreću

I zato ti, more, hvala.

More, more

More, more

More, more

O, more.

3. Makadam - "Balerina"

Ova kompozicija zauvek će me podsećati na mog velikog prijatelja i muzičara sa kojim sam nekada davno proveo sedam - osam godina u istom bendu, gde smo zajednički otkrivali tajne zanata, družili se i ludovali.

No kako to obično biva, nekom je život majka, nekom maćeha, a mog dobrog prijatelja sreća je nažalost u jednom trenutku zauvek napustila.

Nije doživeo ni četrdesetu.

Ipak i nakon toliko godina, još uvek mi kroz sećanje odzvanja njegov glas dok peva ovu pesmu, čak su mu oni prvi stihovi postali poput neke uzrečice i ko zna koliko puta sam čuo kako pevuši:

"Tvoje oči mi govore ko si ti..."

Makadam će ostati upamćeni kao prva grupa iz Crne Gore koja je uspela da dobaci do LP ploče, ali i prva koja je svoj rad vezala za beskompromisni profesionalizam, počev od svakodnevnih višesatnih proba do ulaganja velikog iznosa novca u opremu.

S radom su počeli u tadašnjem Titogradu krajem 1978. godine, a grupu je gotovo od samog početka pratilo i nekoliko zanimljivosti.

U postavi su imali dvojicu klavijaturista, a svi članovi su bili i odlični pevači, tako da je njihovo višeglasje bilo na veoma visokom nivou, u šta sam se lično uverio jednom prilikom u Bečićima.

Prvi LP objavili su 1979. godine za PGP RTB i to je već samo po sebi bilo malo čudo.

Bio je to prvi album neke rok grupe iz tadašnje najmanje jugoslovenske republike, pa još objavljen od strane PGP RTB, koji je pored Jugotona bio najveći izdavač u ondašnjoj Jugoslaviji. Odmah su u svom okruženju stekli veliki respekt.

Ipak, sa drugim albumom nije išlo baš tako glatko.

Dok su prvi snimali u splitskom studiju "Tetrapak" pa su shodno tome ni troškovi nisu bili previsoki, drugi je sniman u  beogradskom studiju MS Radeta Ercegovca, što je zahtevalo znatno veća finansijska sredstva.

Zbog toga se i PGP i Jugoton premišljao oko izdavanja ploče, pa su momci na kraju ugovor potpisali sa Muradifom Brkićem koji je bio vlasnik izdavačke kuće Sarajevo disk.

Brkić je platio sve troškove snimanja, ali s druge strane, njegova izdanja su imala katastrofalnu distribuciju, pa se album prilično loše prodao.

U svakom slučaju, sa te ploče stiže najveći hit grupe Makadam, kompozicija "Balerina" (autori Mirsad Serhatlić, Miodrag Radonjić i M. Perić), sa kojom su kao predstavnici televizije Titograd učestvovali i na izboru za jugoslovenskog predstavnika Evrovizije 1982. godine.

Pa iako su im mnogi prognozirali pobedu, plasirali su se tek na sedmo mesto, a na Evroviziju je te godine otputovao ženski trio Aske koji se u malo poznatom mestu Harodžejt u Britaniji, gde se festival inače održavao, nije proslavio.

Zauzeli su tek 14. mesto.

Kako bi bilo da je umesto njih otišao Makadam, ostaje da nagađamo.

Tvoje oči mi govore ko si ti

tako si nježna

a to ja sad osjećam

Dok te gledam znam

postojim i ja

ti si sav moj san

noć mi dodje kao sunčan dan

Da li si

stvarno tako blizu, kaži mi

tvoje mi lice

sa ove slike govori

Balerina, a ha balerina

noći su duge, a ja sam sam

balerina, samo slika

ja i moj san

samo san.

(Telegraf.rs)