Shamso 69 za Telegraf.rs: O koncertu Brkova na Kalemegdanu, panku, Sinanu Sakiću, Aleksandri Prijović
Brkovi će napraviti veliki koncert u Beogradu 11. maja, povodom 20 godina postojanja benda
Grupa Brkovi ove, 2024. godine, proslavlja veliki jubilej. Da bude precizni, 20 godina od osnivanja ovog sastava. Tim povodom, Brkovi će 11. maja na Kalemegdanu održati veliki beogradski koncert.
U intervjuu za Telegraf.rs, pevač benda Vedran Pehar, poznatiji kao Shamso 69, govorio je o ovom jubileju, panku, Sinanu Sakiću, Aleksandri Prijović, narodnjacima.
- Šta publika može da očekuje na koncertu Brkova na Kalemegdanu?
Znači, 20 godina grupe Brkovi, najbolja produkcija do sada koju smo imali 100 odsto, i vizuelno i audio. Najduža set lista ikada, presek svih tih 20 godina i susret sa svim tim ljudima koji su nas pratili.
- Odakle Vam inspiracija za vaše pesme?
Nemam veze s tim. Svaki dan se pitam ko je ovo napravio.
- Da li ste nekada imali situaciju da su vam neki narodni pevači dolazili na koncerte?
Jesu. Recimo, Sinan Sakić me je zvao telefonom kada je bio Beer fest da čestita, pa se nažalost nisam mogao javiti, onda je njegov basista Andrija mi se javio i rekao da prenosi najlepše želje. To me je baš ganulo. Ja ne pravim razliku između bilo kakvih pevača bila koje muzike. Kada kažeš narodni pevači, meni su svi pevači isti. Samo dobro pevaju, to mi je bitno.
- Da li ste se nekad uživo susreli sa Sinanom Sakićem? Da li imate neku anegdotu sa njim?
Jesam. Išao sam na njegov koncert na nekom splavu, to je bio prvi put i zadnji da sam bio na splavu. Zatekao sam se tamo i nisam ni slutio da ću ga upoznati. Tako se ispostavilo. On je jako dobar čovek bio. Ne može se opisati kolika je bila njegova energija. Kada smo se upoznali, teško je sada to objasniti. To je bilo jako intenzivno. Ja nikad nisam upoznao neke svetske duhovnjake, ali on je, siguran sam, jako blizu njemu bio, ma šta ko mislio. Mislim da sam se ja njemu svideo, bar se nadam. Čak smo i preko Andrije pričali da nešto zajedno i radimo, ali, međutim, nažalost je umro i neka mu je večna slava.
- S kojim pevačem biste iz sfere narodne muzike voleli da napravite neki duet?
Ni sa kim. Nemam tih aspiracija, pošto pesme nastaju ne namerno, nego slučajno, pa onda ne znam. To kada mi dođe, dođe. Imali smo na zadnjem albumu sa našom prijateljicom Mirjanom Aleksić duet jedan. Ona je istovremeno i pevačica narodne muzike i dolazi na naše koncerte. Ja ne delim ljude ni po veri, ni po naciji, ni po muzici, ni po rasi. Svi su ljudi isti za mene. Dueti su više za solo pevače, u pop muzici, recimo Dino Merlin, pa duet, kada si sam. Ja želim bend, hteo sam da budem u bendu, nisam hteo da budem sam. Nisam išao nešto previše na te duete, više je bilo spontano. Ili da pravimo album, pa kažemo "imaćemo tri dueta". Mi to nemamo. To radi ovo koji su u muzičkoj industriji. Mi nismo deo muzičke industrije. Mi smo samo mi i to je to. Nema ništa iza toga ili ispred.
- Kako gledate na pank danas kao pravac? Da li ima neku budućnost?
Lično, za mene pank nije muzički pravac samo, nego i način razmišljanja, način života, da misliš svojom glavom. Mi se sada skupljamo na nekakvim slavama. Odemo na Exploited, pa se svi vidimo nakon 100 godina. Pa vidiš stare drugare. Mladih ima manje, nije više to u trendu. Uvek su nam dolazili neki trendaši. Pank je kod nas bio rigidan, svi smo se držali zajedno, niko drugi ne valja. Bili smo mladi. I dan danas slušam pank, volim progresivno, istražujem muziku. Nikada ja nisam bio samo za pank. Nas 5 u bendu sluša svašta nešto. Šarac je u stvari najveći panker kod nas. Ja se nikad nisam voleo nazvati onakvim ili ovakvim. Čim kažeš da si nešto, onda te neko napada. Dok god ima ljudi koji će misliti svojom glavom, onda će biti panka, po meni.
- Kako komentarišete situaciju u Hrvatskoj što su krcati koncerti sa zvezdama narodne muzike?
Jednostavno, ima fanova za taj proizvod. Kao zakon tržišta. Pogotovo, Hrvatska je u kapitalizmu, u Evropskoj uniji. Kada donese neko neki proizvod i ako ima publike koja želi da dođe i da plati kartu, onda se to dešava. To je popularno, ne vidim nikakav problem u tome. Mislim, to je kao činjenica. Ja sam bio na koncertu Aleksandre Prijović.
- Da li ste imali priliku da se susretnete sa Aleksandrom Prijović?
Ne. Nisam ni želeo. Ja kada sam dolazio na koncert, nisam želeo da upoznam. Nisam onaj klasični grupi fan da moram da upoznam. Ne moram. Pogledao sam koncert i otišao kući.
- Je l' planirate možda u budućnosti da nastupite u Beogradskoj areni?
Nije sada da planiramo. Sada nam je ova godina bitna. Ono, 20 godina benda, Kalemegdan, 11. maj, pa ćemo videti šta ćemo dalje. Nemamo mi toliko planova. Kada sve ovo prođe, onda ćemo se fokusirati na neke nove pesme. Sada, gde će biti sledeći beogradski koncert, videćemo. Treba i sačekati. Ipak je Kalemegdan veliki, biće puno ljudi . Da mi je neko rekao da ću svirati na Kalemegdanu, ja bih mu rekao da je lud. Tako da, nikad ne znaš. Nismo mi preterano ambiciozni. Trudimo se da budemo što više realni.
- Kada smo već kod nove muzike, kod novih pesama, šta planirate da snimate? Šta fanovi mogu da očekuju od vas?
Od novih? Sada je baš fokus na turneji povodom 20 godina benda. Nije turneja samo Beograd, neko i svi drugi gradovi. Ja uvek imam sada nešto po telefonu. Zbaš, to što si me pitao kako nastaju pesme. Ja sam tim nemam ništa. Onda uđem u telefon, čačkam, pa tamo 10, 20 pesama nekakvih. Tako da ima nešto. Ja nešto stalno nadograđujem, pa ćemo videti. Biće uzbudljivih. Kada sve ovo prođe tamo negde pred kraj godine, onda ćemo doći u garažu i pokazati te pesme, pa ćemo videti. Možda će mi reći ovo ništa ne valja, a možda kažu da su dobre.
- Da li imate neku neostvarenu želju?
Imam. Želim da sviram u Poljskoj.
- Što baš u Poljskoj?
Zato što mislim da smo mi Sloveni slični i velika je Poljska, mi ne možemo to da sagledamo. Želeo bih tamo da probam, da dobijem šansu. Samo da vidim da li će se to svideti Poljacima. Ako im se svidi, svidi. Ako ne, ništa.
- Da li ste imali priliku da svirate u inostranstvu, u nekim drugim slovenskim zemljama, i na Zapadu?
Kako ne. Svirali smo u Bugarskoj, svirali smo u Kanadi, da ne nabrajam sada. Engleska, u Londonu. Prošle godine u Švedskoj. Austrija, Švajcarska...
- Kako reaguju stranci na vašu muziku?
Isto. To sam malo pre rekao. Meni su svi ljudi isti. To su samo ljudi kao ti i ja, a koji su otišli napolje da potraže sreću. Ništa drugo, druge razlike nema, Kada ih sretneš, isti smo
- Da li ste planirali na engleskom da pevate?
Nisam, kada ne mogu planirati. Ako mi dođe, dođe. Ali nemam kontrolu nad tim, iskreno.
(Telegraf.rs)