Priče o pesmama: Džon Lenon - "Imagine", nada u bolji svet ili nešto sasvim drugo

"Imagine" je najpoznatija Lenonova pesma nakon razdoblja s Bitlsima i prva koja je u njegovoj samostalnoj karijeri dospela do mesta broj jedan na listama popularnosti, istovremeno izazivajući različite reakcije.

Drugi Lenonov album napisan je i snimljen u vremenu posebno loših odnosa sa bivšim kolegom iz Bitlsa Polom Makartnijem. Razlozi za takve okolnosti bili su duboki, dodatno podgrejani određenim Polovim potezima neposredno nakon razlaza grupe. U to vreme Makartni je već dobio slučaj koji je pokrenuo pred visokim sudskim većem da se njihovo partnerstvo raskine, a Lenon je bio posebno ogorčen zbog navodnih napada na njega i Joko Ono u nekim pesmama koje su se našle na Polovom drugom solo albumu "Ram". Džon je tvrdio da se neki stihovi u pesmama "Dear Boy", a posebno oni iz "Too Many People", upućeni upravo njemu i Joko u vidu "otrovnih šala".

Preporučujemo

Bio je u pravu.

Makartni je kasnije priznao da je u nekim stihovima pesme "Too Many People" "malo kopao po Džonu i Joko", ali je po njegovim rečima kompozicija "Dear Boy" upućena bivšem mužu njegove tadašnje supruge Linde i ne odnosi se na bivšeg saradnika iz Bitlsa.

Naravno, Lenon mu nikako nije mogao ostati dužan, pa mu se podsmehnuo u kompoziciji "How Do You Sleep?", a stihovi poput "one su nakaze bile u pravu kad su rekle da si mrtav" (odnosi se na tvrdnju da je Makartni poginuo i da je potom zamenjen dvojnikom), "jedina stvar koju si napravio bila je juče" (aluzija po kojoj je "Yesterday" jedino vredno što je Pol napravio), uz direktno pitanje: "Kako spavaš? Kako spavate noću?", bili su prepuni gorčine i srdžbe koju je uputio svom nekadašnjem najvažnijem saradniku i najboljem prijatelju, a o tome je neskriveno i govorio:

"Iskoristio sam svoju ogorčenost prema Polu da stvorim pesmu koja ipak nije najgora, opaka osveta. "Kako spavaš?" je napisana iz ogorčenosti i time sam ujedno napravio otklon od Pola i Bitlsa ali i od takvih misli u mojoj glavi".

Sve ovo danas je uglavnom  poznato, simpatično, pa donekle i smešno, jer njih dvojica u ovom sukobu deluju poput neke male dečice koja su tokom svoje igre ljutito otišla u svoje ćoškove, odakle ispod oka posmatraju i prate onog drugog.

Jasno je da je nakon razlaza Bitlsa previše ponosa bilo u igri, što je dovelo do toga da se izgovore i neke ružne reči, u čemu je svakako prednjačio Lenon, ali kasnije je ipak pokazao i svoju ljudskost povukavši mnoge od tih svojih izjava u vezi Makartnija.

Ipak, nije ovo jedini napad koji je vezan za Lenonov album "Imagine", samo se za ovaj drugi mnogo manje zna, pa ću ovde podsetiti i na to, no krenimo redom.

Lenonov najslavniji album snimljen je u produkciji Fila Spektora, a naziv je dobio po njegovoj najpoznatijoj pesmi iz postbitlsovskog perioda. Prvi snimci novih kompozicija zabeleženi su u kući "Tittenhurst Park" koju je Lenon kupio zbog sličnosti sa domom u Liverpulu u kome je proveo detinjstvo. Na samo renoviranje potrošio je duplo više nego što je kuća plaćena (cena je iznosila 150 000 funti), a adaptacija je uključivala i montiranje studijskog prostora u kome će, sa prijateljima koje je pozvao, započeti rad na novim pesmama.

Snimali su po celu noć, a danju spavali.

U sesijama su učestvovali brojni gosti: Džordž Harison, Klaus Vorman, Niki Hopkins, Alan Vajt, Džim Keltner, Majk Pender, King Kertis i članovi grupe Badfinger.

Zanimljivo je svedočenje mladog irskog fotografa Kierona Marfija, koji je takođe bio prisutan tokom rada na ovom albumu, a koje se može pronaći u knjizi "Rat i mir Džona Lenona", Pola Di Noaeja:

"Stigao sam u 5h popodne, Džon je doručkovao. Sećam se da sam bio zaprepašćen videvši ga "zabijenog" u jaja i slaninu. Pomislio sam: Zar ljudi ovoliko slavni ne jedu neku neobičniju hranu?"

Potom je nastavio priču o dolasku producenta Fila Spektora:

"Izgledalo je kao da je stigao, a nije ni kročio u sobu. Interesantno je bilo to što je Džon gledao u Spektora sa strahopoštovanjem skoro kao ja u Džona. Skočio je da mu ponudi svoju stolicu, užurbao se oko njega i doneo mu čaj. Svi ostali su bili bučni, pričali o fudbalu ili o nečemu drugom, a Spektor je samo sedeo i jednom trenutku vrlo tiho rekao: Džone, mislim da treba da počnemo. Lenon je skočio i bukvalno oteo ljudima šolje čaja iz ruku terajući ih u studio: Fil nas hoće sada! Bio sam zapanjen što se on nekome pokorava."

Kada se 1971. godine LP konačno pojavio, naslovna pesma naprosto je očarala svet svojim pozivom na jednu opštu, istinsku ljubav.

Ostale kompozicije bile su preispitivanje njegovih unutrašnjih sumnji i obožavanja Joko, iz čega su proistekle neke od najlepših ljubavnih posveta, poput "Jealous Guy".

Ovaj album bio je u neku ruku i autoportret čoveka koji nije previše bio siguran u to što radi, ali opet i odvažan, s jedne strane borben, s druge ranjiv, posvećen sebi, ali uz sopstvenu predstavu o svetu koji ga okružuje.

Tako je i naslovna kompozicija u neku ruku postala svojevrsni paradoks - bila je to himna ljudske vere u bolji svet, ali himna koja je ipak utopijska, jer svakodnevnica kojom smo okruženi potpuno je drugačija.

Lenon je kasnije izjavio da je "Imagine"  bila antireligijska, antinacionalistička, antikonvencionalna, antikapitalistička pesma, ali da to ipak nije suštinski uticalo da bude prihvaćena, već je presudila činjenica da je produkcijski bila "zašećerena" i da mu taj komercijalizam svakako smeta.

Iz ovoga se odmah da videti da je svoje stavove u vezi producentskih zahvata Fila Spektora u dobroj meri revidirao, ali publika je već bila "zavedena" melodičnšoću i raznobojnim aranžmanima ove ploče, ali i lakoćom sa kojim se mogla slušati, što se za Lenonov prethodni album baš i ne bi moglo reći. Ipak, on nije tako mislio:

"Meni se više dopadaju pesme "Mother" i "Working Class Hero" od "Imagine". Pretostavljam da, ma šta da radite, to bude bolje ili gore od nečega drugog, mislim, tako izgleda kada kategorišete stvari. Ova riba je istog ukusa kao ona u Sent Tropeu, ali ne tako dobra kao ona koju je upecao Artur pored Long Ajlenda, s druge strane - da li se sećate ribe i restorana u Blekpulu?"

Bez obzira na njegovo mišljenje, "Imagine" je sigurno jedna od najpoštovanijih Džonovih pesama, čak ako posmatramo i one iz ere Bitlsa. Nije malo onih koji tvrde da je s njom nadmašio i Polovu "Yesterday" i da će njena poruka sasvim sigurno skretati pažnju i onih generacija koje tek dolaze.

Lenon nas, pored ostalog, u pesmi moli da zamislimo svemir u kome ne postoji ni raj ni pakao, već ljudi trebaju da žive i raduju se današnjici, bez nekih razmišljanja o zagrobnom životu:

"Zamisli da ne postoji raj

Lako je ako pokušaš

Nema pakla ispod nas

Iznad nas samo nebo

Zamislite sve ljude

koji žive za danas."

Ima verovatno i onih onih koji ne znaju da stihovi pesme "Imagine" vuku poreklo iz zbirke pesama "Grapefruit", Joko Ono, koja je objavljena 1964. godine i u kojoj svaka pesma počinje na sličan način.

Tako na primer prvi stih u "Rubber Piece" glasi:

"Zmisli svoje telo kao tanku tkaninu koja se brzo širi po celom svetu..."

"Cloud Piece" započinje ovako:

"Zamisli oblake kako kaplju. Iskopaj rupu u svojoj bašti da ih staviš u nju..."

U "Tunafish Sandwich Piece" autorka predlaže sledeće:

"Zamisli hiljadu sunca na nebu u isto vreme..."

Lenon je kasnije žalio što ispod "Imagine" nije potpisao i Joko Ono kao koautora:

"Nisam bio dovoljno muškarac. Posle vremena provedenog s momcima s kojima sam morao sve da delim, bio sam opsednut željom za sopstvenim prostorom. Ipak, "Imagine" je bila iskrena izjava. To je bio "Working Class Hero" s glazurom od čokolade. Pokušao sam da o tome razmišljam još kao dete."

Pa iako se mnogi slažu da je ovo remek delo za večnost, ima i onih koji ne misle tako.

Među njima su i Donald Fagen i Volter Beker iz izuzetne američke grupe Steely Dan.

Ova dvojica Njujorčana zajedno su pohađali koledž i pisali pesme drugim izvođačima, istovremeno maštajući o svojoj grupi. Taj plan su i ostvarili oformivši Steely Dan, pa su 1971. godine objavili "Can't By A Thrill", jedan od najuzbudljivijih albuma prvenaca s početka sedamdesetih godina, koji je odmah pokazao njihov nesvakidašnji autorski i svirački potencijal.

Pesme su bile prepune zagonetnih, akademskih tekstova i ujedno su pokazale njihovo nesvakidašnje vladanje harmonijama i ritmovima, dok je produkcijski sve bilo besprekorno upakovano i savršeno izvedeno. Sa albuma se odmah izdvajaju kompozicije "Do It Again" i "Reelin' In The Years", kojih se i danas rado sećaju poštovaoci ovog sjajnog benda.

Steely Dan su se upravo po uzoru na Bitlse odlučili za stvaranje i komponovanje na uštrb turneja na koje su nerado išli.

Jedan od njihovih uvaženih obožavaoca bio je i Pol Makartni, ali to se za Lenona svakako ne bi moglo reći, posebno ako znamo da su ga oštro napali u kompoziciji "Only A Fool Would Say", koja se upravo nalazi na njihovom prvom albumu.

Tekst pesme napisao je Donald Fagen, a sam naslov "Samo bi to budala rekla", potpuno je nerealan.

Zamislite, 1971. je u toku, a to je jedva godinu dana nakon raspada Bitlsa, i sad neko na takav način govori o Lenonu i njegovoj pesmi "Imagine".

To je baš bila hrabrost.

Kroz svoje stihove Fagen je ismejao slavnog Bitlsa, predstavljajući ga kao umetnika koji živi potpuno drugačije od siromašnih ljudi kojih je prepun čitav svet, a istovremeno šalje nekakave poruke mira i ljubavi i zalaže se za pravedniju raspodelu onog materijalnog:

"Čuo sam da si ti

pričao o svetu gde je sve besplatno.

To jednostavno ne može biti, a samo bi budala to rekla."

Fagen je još preneo da je u najmanju ruku licemerno, a može biti i opasno, tražiti od siromašnih da napuste i ono malo materijalnog što imaju:

"Odradiš to svoje od devet do pet

Odvučeš se kući poluživ,

a tamo na ekranu

Čovek sa snom."

Ne znam kako bi i kuda bi čovek bez snova, a ko je od njih u pravu, vama ostavljam da procenite.

A može biti da je u ovom nakaradnom svetu istina već potpuno zaboravljena, bespotrebna, ostala zakopana negde na nekoj sredini, na ničijoj zemlji, bačena u bezdane pohlepe i sulude trke za bogatstvom.

Ko će to znati. Ipak, jedno je sigurno:

Kako koja decenija prolazi, sve je manje onih koji tragaju za istinom.

"Tragači" kakvi su bili Džon Lenon ili Steely Dan, gotovo su u potpunosti nestali.

Oni možda nekad i pogreše, ali nikada ne odustaju.

(Telegraf.rs)