Priče o pesmama: Dah - "Noćna buka"; Hobo - "HA-DE-HO"; Buldožer - "Svaki čovjek ima svoj blues"

U tekstu koji sledi podsetiću vas na nekoliko neobičnih pesama jugoslovenske rok scene iz sedamdesetih godina prošlog veka, danas gotovo potpuno zaboravljenih, a koje pokazuju koliko je ta scena bila šarenolika i ujedno svedoče kako su ti najlepši "muzički mirisi" lebdeli iznad tadašnje mladosti koja je zahvaljujući tome postala jedan veliki, zajednički svet, bez granica i bilo kakvih drugih barijera.

1. Dah - "Noćna buka"

Branko Marušić Čutura bio je neobična ličnost ex YU rok scene, po mišljenju mnogih jedan od začetnika domaćeg rokenrola, jer je u Beogradu još davne 1958. godine sa Časlavom Pješčićem osnovao duo Kosovac, a potom pevao sa grupom Iskre. U prvoj polovini šezdesetih pridružuje se zemunskoj grupi Albatrosi u kojoj su bili trojica braće Jelić - Dragi, Žika i Rade, kao i bubnjar Vladislav Žužek Žuća. U to vreme Žika je svirao ritam gitaru, Dragi bas, a Rade (otac Petra Jelića) solo gitaru. Nakon nekog vremena menjaju ime, pa postaju Alasi, a kada su Čutura i Žika otišli u vojsku, grupa prestaje s radom, a Dragi prelazi u Siluete. Nakon odsluženja vojnog roka, Čutura se 1967. pridružuje grupi Džentlmeni koja je osnovana godinu dana ranije, a kako su se u međuvremenu podelili na dve frakcije, u Marušićevoj su bili Žika i Dragi Jelić, Mihajlo Simikić i Velibor Boka Bogdanović. U ovoj postavi, objavili su tri singla. Kada su krajem 1970. godine braća Jelić sa bubnjarom Bokom Bogdanovićem i klavijaturistom Mivetom Okrugićem osnovali YU grupu, članovi Džentlmena postaju Zlatko Manojlović, Robert Nemeček i bubnjar Dušan Banović koji je ranije svirao u Zlatnim dečacima. Nakon dve godine provedene s njima Zlatko pokreće grupu Fleš, ali oni nakon jednog objavljenog singla prestaju s radom. U međuvremenu i Čutura se već umorio u pokušaju da održi Džentlmene, jer je tu već prošao veliki broj muzičara, između ostalih i Zoran Božinović, Duda Petrović i Slađana Milošević, pa on i Zlatko 1973. pokreću grupu Dah.

Preporučujemo

Iste godine Jugoton objavljuje njihov prvi singl sa kompozicijama "Ako poželiš" i Noćna buka", a interesantno je da su promociju tog izdanja upriličili u izlogu Jugotonove prodavnice ploča. Zlatko se u jednom od razgovora koje sam vodio s njim, ovako prisetio tog događaja:

"Ta Jugotonova radnja je bila pored zgrade "Politike" i imala je veliki izlog, pa smo mi došli na ideju da tu sviramo. To je bilo stvarno ekstra, skupilo se baš dosta ljudi, svi su bili oduševljeni."

Prvi singl grupe Dah bio je zaista dobar. Na A strani, bila je Manojlovićeva kompozicija "Ako poželiš", dok se na B strani nalazila Čuturina "Noćna buka", svakako jedna od najneobičnijih kompozicija domaćeg rokenrola. Kako sam svojevremeno više puta razgovarao s njim, naravno da nisam propustio priliku da ga upitam kako je ta pesma nastala, pa je iz njegovog odgovora ipak postalo sve jasnije:

"Sprat ispod mene živeo je čovek koji je bio šofer. Imao je jednog prijatelja, onako, "čoveka iz naroda" što bi se reklo, koji voli da peva i da pije. I nećeš verovati oni su u kuhinji pekli maltene celo jagnje, a strašno su voleli pesmu i muziku, onu neku njihovu, valjda su na taj način hteli nešto da "izduvaju" iz sebe. Dođe tu i njegov kum sa sve violinom na kojoj je bila samo jedna žica, a ni on ništa ne zna da svira. I onda oni tu nešto "stružu", pevaju, bolje reći urlaju. Pri tom ne znaju ama baš nijednu pesmu, nijedan tekst, i ja dok sam to slušao napišem:

Svake noći kad se vratim kasno

Pod prozorom neko peva glasno

Barem da je neka lepa pesma

Nego strašno, nema čak ni teksta...

Oni su mi bili inspiracija."

Čutura se nije dugo zadržao u grupi Dah, ubrzo je osnovao svoj bend, a kasnije je počeo da gradi samostalnu karijeru, ostavši dugo godina najstariji aktivni rok muzičar u Srbiji, pa i šire.

Šest decenija muzičke karijere obeležio je koncertom u pozorištu DADOV, 2018. godine.

Preminuo je 17. februara 2021. u 82. godini života.

2. Hobo - "HA-DE-HO"

Mato Došen je rođen u Zagrebu 1953. godine, a muzikom je počeo da se bavi još od najranije mladosti. Diplomirao je na zagrebačkoj Muzičkoj akademiji, svirao klavijature i pevao u sastavu Heart Of Blues, da bi 1972. u Zagrebu okupio nekoliko istomišljenika i osnovao grupu Hobo koja za to vreme bila poprilično specifična s obzirom da u postavi nisu imali električnu gitaru, tadašnju "ikonu" rok muzike, već su pored klavijaturiste Došena, basiste Saše Cavrića, bubnjara Mladena Garašića, članovi bili i violinista Josip Belamarić i Boris Trubić koji je bio zadužen za perkusije i vokale, pa je takav raspored instrumenata činio njihov zvuk sofisticiranim, isprepletenim brojnim udaraljkama, električnom violinom i nasnimljenim glasovima. Iza grupe je ostao jedan singl na kome su kompozicije "HA-DE-HO" i "Žena", a takođe i album koji je zbog pomenutih specifičnosti išao ispred svog vremena, što je verovatno i bio razlog da se njihove ploče slabo prodaju, pa je Došen nakon nekoliko godina digao ruke od svega i 1977. oformio grupu Izazov. Na duplom LP-iju "BOOM pop festival Ljubljana '74" ostao je zabeležen i njihov nastup kada su izveli kompoziciju "Možda jednom", a godinu dana kasnije postali su poznati i kao predgrupa koja je svirala na zagrebačkom koncertu slavnih Deep Purple. Došen je pored Muzičke akademije završio i sociologiju, a nakon što je napustio grupu Izazov, vrlo brzo će postati traženi aranžer i producent. Godine  1982. objavio je solo album "Zabranjene žene", a 1988. sa suprugom se seli u Španiju gde je živeo do 2008. kada se vraća u Hrvatsku.

Tokom karijere učestvovao je u nastanku više od 100 albuma i to uglavnom sa hrvatske zabavne muzičke scene, a takođe je napisao i aranžmane za oko 250 pesama.

"HA-DE-HO" do danas ostaje jedna od najdražih pesama grupe Hobo, koja svedoči o šarenolikosti domaće rok scene sedamdesetih godina prošlog veka, i ujedno pokazuje kako su svi oni najlepši "muzički mirisi" lebdeli iznad tadašnje mladosti koja je zahvaljujući tome postala jedan veliki, zajednički svet, bez granica i bilo kakvih drugih barijera.

Takav svet pokušao je da gradi i Mato Došen.

Preminuo je u Zagrebu 2. aprila 2010 godine, od posledica srčanog udara.

3. Buldožer - "Svaki čovjek ima svoj blues"

Početkom sedamdesetih godina pevač i gitarista Boris Bele osnovao je u Ljubljani grupu Sedam svetlobnih let, u kojoj su pored njega svirali basista Andrej Veble, gitarista Dušan Žiberna, klavijaturista Borut Činč i pevač Andrej Trobentar. Pisali su svoje kompozicije i uprkos tome što nekoliko godina u njihovoj karijeri nije bilo značajnijeg pomaka, ipak nisu odustajali i uporno su vežbali, a prvi uspeh došao je sa njihovim nastupom na festivalu BOOM 74. koji je kao i prethodna dva, održan u Ljubljani. Kako su tada zvučali zabeleženo je duplom LP-iju koji je objavio Jugoton i na kome je njihova kompozicija "Krinko razkrinkaj" koju su tom prilikom izveli. U to vreme počeli su da sarađuju sa Markom Breceljom koji je iza sebe već imao objavljen album pod nazivom "Coctail". Početkom 1975. promenili su ime u Buldožer i počeli dosta ambicioznije da rade. U grupi su i dalje bili Boris Bele, Marko Brecelj, Andrej Veble i Borut Činč, ali i dva nova člana: bubnjar Stefan Jež i gitarista Uroš Lovšin. Te godine nastupali su na BOOM festivalu u Zagrebu, gde su ih primetili urednici iz Jugotona i ponudili im saradnju, ali na kraju od nekog dogovora nije bilo ništa. Ipak već u avgustu 1975. godine, u ljubljanskom studiju "Akademik" započeli su snimanje albuma "Pljuni istini u oči" koji je objavljen u decembru iste godine pod etiketom tadašnje novosnovane, prve privatne izdavačke kuće Alta, a štampan je  i distribuiran od strane PGP RTB. Svaka od kompozicija sa tog LP-ija bila je toliko neobična da bi se bez ikakve sumnje mogla naći na ovom spisku, ali kako je ovde u pitanju odabir sa singl ploča, u ovom prikazu je kompozicija "Svaki čovjek ima svoj blues" koja se nalazi na njihovom prvom singlu. Inače, u svojoj diskografiji grupa Buldožer ima još samo jednu singl ploču, a prva je danas svakako veliki raritet i među kolekcionarima dostiže poprilično visoku cenu. Interesantno je da je taj singl objavljen u februaru '75. godine, dakle u vreme kada je grupa bila u nastajanju pa je na kompozicija "Rastemo" koja se nalazi na A strani, na samoj ploči naznačeno da je izvode Marko Brecelj i Boris Bele (njih dvojica su te '75. nastupali sa ovom pesmom na Opatijskom festivalu, pa su tom prilikom napravili nekoliko skandala, ismevajući na taj način uštogljenu festivalsku atmosferu), dok je na kompoziciji "Svaki čovjek ima svoj blues" naznačeno da je izvodi Trio Buldožer, odnosno Boris Bele, Marko Brecelj i Andrej Veble. U svakom slučaju, ova kompozicija danas je gotovo u potpunosti zaboravljena i retko se pominje u pričama o grupi Buldožer, mada je, što se mene tiče, koliko neobična, toliko i izuzetna:

Video sam ljude, hrabre, a i malo lude

Kao ti i ja

Tražili su vrata iz kaveza od zlata

Imali su ključ

Ti ne možeš reći:

Šta znate vi o sreći

Jer svaki čovjek ima svoj blues

Tamo gdje je zlato neko vidi samo blato

I obavezan smiješak

Grožđe od betona, buket kiselih bombona

I svileni lanci

Takav je taj svijet

Ti ne možeš reći:

To nije put ka sreći

Jer svaki čovjek ima svoj blues

Svaki čovjek sanja i voli putovanja

Ako bira put

Video sam ljude - ljude, a ti kažeš: lude

Tražili su put

Kao ti ja

Ti ne možeš reći:

To je put ka sreći

Jer svaki čovjek ima svoj blues

Svaki čovjek ima svoj blues...

Svaki čovjek sanja i voli putovanja

Svaki čovjek ima svoj blues

Video sam vrata iz kaveza od zlata

Svaki čovjek ima svoj blues

Video sam ljude, hrabre, a i malo lude.

U ovom tekstu naveo sam tek nekoliko slikovitih primera koji pokazuju koliko je jugoslovenska rok scena bila raznovrsna, a često i neobična. Takvih primera svakako ima još, pa o svemu tome u nekom od sledećih nastavaka.

(Telegraf.rs)