Zoki iz Marginalaca otkriva šta mora da se desi da bi jedan pank bend punio Arene i da li mu se javio Kekin
Zoran Subošić Zoki za Telegraf.rs pričao i o koncertu Savršenih marginalaca u Domu omladine Beograda, o Hladnom pivu, borbi protiv kiča i šunda
Grupa Savršeni marginalci u kom su, od četvorice članova, njih trojica deo doskorašnje postave Hladnog piva, održaće koncert 15. marta 2024. u sali Amerikana Doma omladine Beograda, na kom će svirati pesme sa prva tri albuma legendarnog pank-rok sastava – „Džinovski“ (1993), G.A.D. (1995) i „Desetka“ (1997).
Marginalce su formirali Zoran Subošić Zoki (gitara), njegov brat Mladen Subošić Suba (bubanj) i Krešimir Šokec Šoki (bas gitara), a priključio im se za mikrofonom Hrvoje Krmpotić Krmpa, poznat iz HC benda Deafness by Noise.
Tim povodom, za Telegraf.rs govorio je jedan od članova Savršenih marginalac. Tačnije, gitarista Zoran Subošić Zoki.
- Zašto baš Savršeni marginalci? Da li pesma "Marginalci" sa prvog albuma Hladnog piva i deo iz iste "Savršeni magrinalci";, ima ikakve veze sa odabirom samog naziva benda?
Najviše ima veze s činjenicom da smo bili na pauzi devet meseci zbog nepredviđenih okolnosti, shvatili smo da je to ime koje savršeno oslikava našu marginalnu situaciju, a i ideja benda je da se provlačimo na marginama svega, politike, socijale i života kao takvog.
- Nakon malo duže pauze i u ovom sastavu ste do sada imali nekoliko nastupa. Kakav je osećaj biti ponovo na bini, s obzirom na to da niste dugo nastupali? Kako je publika reagovala na vas?
Kada sviraš i nastupaš pred publikom skoro četrdeset godina, nenormalno i neprirodno je biti odvojen od toga. Imaš dubioze kako će sve ispasti, a opet kada staneš na bibu čini ti se da nisi niti otišao s nje. Publika je više nego frenetična i iznad onoga što smo očekivali.
- Koliko je raspad Hladnog piva uticao na sve, ali i na vas lično, s obzirom da ste od početka u sastavu? Da li se čujete sa Miletom? Da li vam je pisao pre ili posle prvog koncerta koji ste imali kao Savršeni marginalci? Poželeo sreću ili...
Hladno pivo je bilo moj život, trideset i šest godina sam se budio i legao s tim bendom kao delom mene, taj bend smo prvi basista Tedi i ja počeli začinjati još u osnovnoj školi, normalno da je to mali šok. Treba biti realan i prihvatiti stvari koje su neminovne, nema smisla drmusati ogradu koja će puknuti. Mile i ja smo se dva puta našli u međuvremenu nakon mog povratka iz Zambije. Poslao je i mail nakon našeg prvog koncerta gdje je napisao da mu je drago da je Krmpa položio s odličnim. U zadne vreme se ne čujemo baš.
- U Beogradu nastupate 15. marta u Domu omladine. Šta publika može da očekuje? Šta mislite, kako će reagovati na vas?
Mi smo mašina, kako je to jednom rekao Golub iz Goblina, ali emocionalna i energična mašina bez umjetnih dodataka. Biće pakao, to je sigurno, pesme svi znaju, nadamo se najboljem. Bez učestvovanja publike nema niti prave svirke.
- Kako opisujete prva tri albuma Hladnog piva koja ćete izvesti na beogradskom koncertu i koje su vam baš omiljene pesme, ako možete izdvojiti?
Bez kalkulacija, brzo i glasno. Možda "Čelične zavjese", "Usamljeni u gomili", "U sobi on i brat", "U ritmu dlakave guze"...
- Sećate li se neke anegdote sa snimanja ovih albuma?
Snimanje "Desetke" je bilo zanimljivo, spavali smo na kaučima u studiju u Ljubljani, nedelju dana bez tuširanja, bilo je to dosta osećajno snimanje, mirisno i emocionalno.
- Kako vam se čini pank scena kod nas? Da li se može protiv kiča i šunda?
Kod pank scene je dobro to što ona cijelo vreme funkcionira i živi. Ona nije hermetična jer s vremena na vreme dođe neki bend koji prodrma medije koji nisu samo underground. Ukoliko te kič i šund ne dotiču znači da si slobodan, tako da se može, individualno, a to i je srž rokenrola i panka.
- Šta mora da se desi da bi jedan pank bend, na primer, nekoliko puta uzastopno punio Arene?
Morao bi preći na narodnjake. (smeh)
- Načuli smo da vredno radite na novim stvarima. Da li planirate neke duete? S kim biste voleli da sarađujete?
Počeli smo s novim pesmama i planiramo novi album sledeće godine. O duetima nismo još razmišljali, sarađivao bih s bilo kime ko legne u tom trenutku, bez obzira na muzički stil.
- O čemu ćete pevati u budućnosti?
Svakodnevne teme, sloboda, ljubav, veštačka ljubav, nasilje, lošim ljudima.
- Da li imate neku neostvarenu želju?
Ne.
- Da li ste se oporavili od drame koju ste proživeli u Zambiji? Da li ste na kraju uspeli da usvojite devojčicu ili? Šta se dešava sa tim trenutno?
Još malo tavorimo s tim osećajima. Devojčica je bila posvojena i pre našeg prisilnog boravka u Zambiji, tu se radilo o teškom kršenju ljudskih prava od strane zambijske imigracije. Sada je sve ok, kući smo, kao i svaka druga porodica.
(Telegraf.rs)