Mocart je bio muzički genije, ali je muku mučio sa instumentom koji Srbi obožavaju

V. Đ.
Vreme čitanja: oko 6 min.

Ovo su neke od činjenica o Volfgangu Amadeusu Mocartu

Foto: Wikimedia

Volfgang Amadeus Mocart je, kao što je poznato, bio je jedan od najvećih kompozitora klasične muzike svih vremena. Njegova dela se i dan danas slušaju, a evo i nekih činjenica o njemu.

Počeo je da komponuje sa 5 godina

Ne treba da čudi što je Mocart bio veoma cenjen i poštovan muzičar na klasičnoj sceni. Međutim, nije mnogo afirmisanih kompozitora započelo svoj zanat u petoj godini.

Mocartov otac, Leopold, uposlio je svog sina sa časovima čembala, a mali Volfgang je zatim nastavio da piše svoj prvi koncert u dobi od samo pet godina.

Do danas ga mnogi smatraju genijem od trenutka kada je došao na svet. Bio je koncertni pijanista do svoje šeste godine i čak je učestvovao na evropskoj klavirskoj turneji u to isto vreme. Ova prekretnica ga je učinila najmlađim u svojoj oblasti koji je postigao takve ciljeve.

Imao je navodno fotografsko pamćenje za muziku

Iako ovo nikada nije dobilo definitivnu potvrdu, većina ljudi je spekulisala da je Mocart imao eidetičko (ili fotografsko) pamćenje za muziku.

Ova glasina je počela nakon što je jednom pokazao svoju sposobnost da sluša klasično delo u punoj dužini pre nego što tačno zapiše njegovu muzičku kompoziciju.

Ova veština ne opisuje tačnu definiciju eidetičkog pamćenja. Mocart nije koristio oči da bi zapamtio već napisano notno delo, već svoje uši da sluša njegov aranžman.

Nema objašnjenja zašto je posedovao ovaj dar, ali to objašnjava zašto je bio tako plodan kompozitor tokom svog vremena na Zemlji.

Muku mučio sa instumentom koji Srbi obožavaju

U pitanju je truba. Uprkos tome što je Mocart bio muzički genije, njegov otac je otkrio da je cenjenom kompozitoru uvek bilo teško da nauči da svira i koristi trubu.

Često nije mogao da stvori uspešnu muzičku kompoziciju za navedeni duvački instrument, a ako pokušate da pronađete Mocartovu trubu, jedinu dela koja će se pojaviti kao nastala od njegovog oca, Leopolda.

Truba je detetu kompozitoru donela značajnu nelagodu od malih nogu koja se vremenom nikada nije raspršila. Mnogi takođe veruju da se Mocart bukvalno plašio trube.

Odmah je zavoleo klarinet, što ga je učinilo fanatikom drvenih duvača, a ne limenih, kako je odrastao.

Imao je bizaran smisao za humor

Mocart su neki smatrali i čudnim i govorili da je imao neukusan, neki bi rekli i bizaran smisao za humor, koji je čak koristio u mnogim svojim muzičkim kompozicijama.

Njegove šale, kako u njegovom redovnom životu, tako iu njegovim muzičkim delima, bile su izuzetno grube.

Mnogi proučavaoci Mocarta njegovu čudnu duhovitost često nazivaju skatološkim humorom. Iako mnoge njegove skatološke kompozicije nisu dostupne za gledanje, postoji mnogo dokaza od porodice i prijatelja koji podržavaju ovu tvrdnju. Verovalo se da njegova rođaka, Marija Ana Tekla Mocart, deli isti smisao za humor.

Voleo za nadimak "Amade"

Po rođenju i krštenju, muzički kompozitor je dobio puno ime Joanes Krisostomus Volfgangus Theofilus Mocart.

Iako je Mocartovo ime imalo mnogo varijanti, on je obično uživao da sebe naziva „Amade“, skraćenom verzijom njegovog opštepriznatog srednjeg imena „Amadeus“.

Obično je Mocart bio jedini koji je sebe nazivao Amadeom, dok su ga drugi često zvali "Volfgang Gotlib" ili "Volfgang Amadeus".

Bio je niskog rasta

Mnogi istoričari tvrde da je Mocart bio visoko 165 centimetara.

Znao je 12 različitih jezika

S obzirom na sve što se nalazi u njegovoj impresivnoj biografiji, Mocart je bio čudo. Imao je tendenciju da shvati stvari relativno brzo i stekao je značajno znanje uprkos svom kratkom životnom veku.

Pošto je bio kompozitor austrijskog porekla, bez napora je govorio nemački, ali je među jezicima bio veštiji, posedovao je pristojno tečno znanje italijanskog, engleskog i francuskog.

Dobro je poznavao španski, ruski, latinski, holandski, češki, poljski i turski.

Mnogi Mocart naučnici primećuju da je možda dobro razumeo i starogrčki i biblijski hebrejski.

Bio je zavisnik od kupovine

Svako ima bar jedan porok, a Mocart nije bio izuzetak. Iako nije nužno bio siromašan s obzirom na period, ipak je uspeo da potroši većinu svog novca na materijalističke stvari da bi nahranio svoju zavisnost od kupovine.

Dobar deo svog prihoda stekao je radeći slobodne poslove, zarađujući oko 10.000 florina godišnje. U današnjem novcu Amerike, ovo bi bilo oko 42.000 dolara.

Mnogi istoričari tvrde da je loše upravljao novcem i nije mogao sebi da priušti da plaća račune zbog svojih potrošačkih navika.

Imao je mnogo kućnih ljubimaca, uključujući čvorka

Uz ljubav prema muzici, Mocart je obožavao životinje svih vrsta. Kao rezultat toga, na svom imanju je imao psa, kanarinca, konja i čvorka.

Lako se može zaključiti da je došao u posed kanarinca i čvorka kao način da spoji svoju strast za muzikom sa svojim divljenjem prema prirodi.

Čvorak je postao njegov najpoznatiji ljubimac, kojeg je često koristio kao inspiraciju za pisanje i produkciju kratkih melodičnih komada.

Nakon što je njegov čvorak uginuo, Mocart je nastavio da piše pesmu u posveti muzički nastrojenoj ptici.

Bio je dobar prijatelj sa Jozefom Hajdnom

Među prijateljima koje je stekao na svom polju, Mocart se veoma zbližio sa kolegom austrijskim kompozitorom Jozefom Hajdnom.

Mnogi navode Hajdna kao Mocartovog najboljeg prijatelja i muzičkog mentora.

Njih dvojica su se prvi put srela 1781. na Hajdnovoj premijeri "La Fidelte". Mocart je već bio dobro svestan Hajdnovog rada dok je živeo u Salcburgu, što ga je dovelo do premijere da se sastane sa muzičarem licem u lice.

Nema mnogo dokaza da su se ova dva muškarca divila jedan drugom, ali su često svirali zajedno na svojim žičanim instrumentima.

Mnogo je putovao i mogao je da komponuje muziku bilo gde

Mocartu nije bilo strano da se često kreće. Kompozitor je rođen i odrastao u Salcburgu u Austriji, ali je počeo da se seli više puta kada je napunio 18 godina.

Ako se pitate kako je Mocart mogao da nauči brojne jezike tokom svog kratkog života, učestalost kojom je putovao mogla bi poslužiti kao objašnjenje.

Nemačka, Italija, Francuska, Engleska, Švajcarska, Holandija, Češka Republika i Slovačka bile su sve zemlje koje je posetio nakon izlaska iz Austrije.

Mocart je uspeo da se vrati u svoju domovinu, čime je Beč postao stalno mesto boravka do dana njegove smrti.

Imao je komplikovan odnos sa svojim ocem

Mocartov otac, Leopold Mocart, bio je kompozitor mnogo pre rođenja njegovog talentovanog sina. Leopold je odgovoran za to što je Volfgang uopšte uplovio u muzičke vode.

Mnogi su smatrali da je Leopold neverovatno posesivan i da kontroliše svog sina.

Bio je veoma neorganizovan, ali takođe i perfekcionista

Komponujući stotine komada tokom svog života, Mocart je uradio užasan posao prateći sav svoj naporan rad. Do danas postoji nebrojeno mnogo Mocartovih dela koje svet nikada neće čuti.

Ova nesrećna činjenica je zbog toga što je njegova žena spalila njegovu preostalu muziku koja nikada nije ugledala svetlost.

Iako u velikoj meri neorganizovan, Mocart je još uvek bio prilično specifičan kada su u pitanju kompozicija i zvuk njegove umetnosti. Bio je veoma orijentisan na detalje, zbog čega njegov poslednji komad pre smrti ostaje nedovršen.

Napisao je preko 600 muzičkih komada u svom kratkom životu

Među više od 600 kompozicija uglednog kompozitora, Mocart je napisao 50 simfonija, 15 misa i 21 scensku operu.

Ovi komadi su neki od njegovih poznatijih radova, ali muzičar je imao stotine muzičkih kompozicija koje je pokazao za svoje napore u klasičnom polju.

Živeo je prilično kratko, ali je uspeo da komponuje duplo više muzike od drugih muzičara koji su ostali u muzičkom polju duže vreme i živeli duže od njega.

(Telegraf.rs/izvor: hellomusictheory.com/Dan Farrant)