Džon Veton - priča o vrhunskom bas gitaristi i istinskoj ikoni progresivnog roka

Još od svojih tinejdžerskih godina često sam na nekim albumima nailazio na ime Džon Veton, pa me je jako zainteresovalo da saznam nešto više o čoveku koji je mogao da svira u nekoliko zaista velikih, a stilski potpuno različitih grupa, bilo kao trenutna zamena ili kao deo stalne postave. 31. januara navršilo se sedam godina od smrti ovog izuzetnog bas gitariste, pevača i kompozitora, pa je to i prilika za redove koji slede.

Na domaćim portalima i uopšte na društvenim mrežama, ovih dana gotovo da i nije bilo podsećanja na Vetona, za razliku od stranih, gde se moglo pročitati da je poslednjeg dana januara 2017. u šezdeset sedmoj godini života  preminuo Džon Kenet Veton, ikona progresivnog roka, čovek za koga bi mogli reći da je u četrdeset godina njegove karijere delio pozornicu sa istinskim plemićima ovog muzičkog žanra.

Ko je bio Džon Veton?

Ako se dobro sećam, prvi album koji sam imao, a na kome sam primetio njegovo ime bio je "Return To Fantasy" grupe Uriah Heep iz 1975. godine. Iskren da budem, nije mi se taj album posebno ni sviđao, kupio sam ga zbog onih prethodnih, među kojima njihov dupli "Live" iz '73. godine smatram zaista briljantnim, ali svakako mi je u vezi albuma "Return To Fantasy" (Veton je svirao i na njihovom sledećem albumu "High And Mighty" iz '76. godine), bilo interesantno još nešto. Naime, ovo je bio prvi album Uriah Heep nakon što je njihov dotadašnji basista Gari Tejn izbačen iz grupe. Kako sam tada zaista bio oduševljen Tejnovim umećem, živo sam želeo da saznam ko je dasa koji se našao na njegovom mestu. Tako sam došao do podataka da je Veton pre toga svirao u grupama Family i King Crimson, ali kako su to bile godine u kojima domaće izdavačke kuće nisu bile previše zainteresovane da licencno objave neke vrlo važne ploče ovih sjajnih grupa, potraga za njihovim albumima nije išla tako lako, ali kad se hoće sve se može.

Uglavnom, što se samih grupa i njihovih karijera tiče, mnogo toga postalo nam je jasnije kada je kod nas objavljena "Ilustrirana rock enciklopedija", vrlo važno delo za sve one koji su hteli da saznaju nešto više o svetskoj rok muzici.

Bila je papreno skupa, ali to se jednostavno moralo imati.

Veton je rođen 1949. godine i odrastao je u engleskom gradu Bornmutu. Njegov starij brat Robert svirao je klasičnu muziku pa je često vežbao Bahove kompozicije na kućnim orguljma. Slušajući sve to Džon ga je jednom prilikom zamolio da pokuša da istovremeno svira bas deonice na klaviru jer na njihovim orguljama nije postojala takva mogućnost. Bilo je to za njega pravo otkrovenje, s obzirom na vrlo interesantne bas deonice koje je Bah pisao za svoje kompozicije, što ga je na neki način i privuklo instrumentu sa kojim će ostati čitav svoj život. Pa iako je  još od ranog detinjstva i sam bio upućen na klasičnu muziku ipak se otisnuo u svet rokenrola, ponajviše zbog toga da ga ne bi upoređivali sa starijim bratom, pa je još u svojim tinejdžerskim godinama prošao kroz više lokalnih bendova kao bas gitarista i pevač.

Ubrzo je stekao reputaciju vrlo sigurnog basiste i pevača sa snažnim baritonom.

Njegova prva značajnija odskočna daska dogodila se kada je postao član džez rok grupe Mogul Thrash koja nije dugo potrajala, ali su tokom 1970. i '71. ipak godine objavili jedan singl i album. Nakon razlaza, dvojica članova ove postave, saksofonisti Rodžer Bol i Malkolm Dankan, biće članovi Average White Band-a.

Od tada faktički i počinje Vetonova uzlazna linija, jer će nakon kratkotrajnog rada s folk grupom Renaissance, u junu 1971. godine postati član izuzetnog progresiv benda Family, gde je zamenio Džona Vajdera, mada je još tada imao poziv da se pridruži grupi King Crimson. Pored obaveza koje je imao kao basista, Veton je delio i vokalne deonice sa njihovim frontmenom Rodžerom Čapmanom, a ubrzo su 1972. godine objavili album "Bandstand". Nedugo potom, Veton konačno prihvata poziv Roberta Fripa i tako postaje član grupe King Crimson, što će još više doprineti njegovom ugledu.

Sam istorijat grupe King Crimson previše je zamršen da bi se ovde njime bavili. Ono što bi se ukratko moglo reći, jeste da su pre Vetonovog doslaska u grupu postojale dve, svake pažnje vredne postave. Međutim, nesreća koja je pratila njihovog vođu, malo je reći genijalnog gitaristu Roberta Fripa, bila je u tome što je on bio veliki perfekcionista, i to toliki  da mu je to uglavnom više odmagalo nego što mu je pomagalo, a druga stvar je bila u tome što je on bio gospodin čovek, dok su muzičari sa kojima je sarađivao svakako bili izuzetno nadareni ali nestalne prirode, skloni promenama  raspoloženja i interesovanja. Indikativno tome, obe te postave raspale su se tokom njihovih turneja po Americi. Neki muzičari su i ostali tamo, dok su ostali potražili sreću na drugoj strani. Nakon tog drugog razlaza, Frip se potpuno razočaran vratio u Englesku i dugo vremena izbegavao bilo kakvo pojavljivanje u javnosti, krijući se u svojoj kućici u okolini Dorseta. No ipak, to vreme nije bilo uzalud potrošeno, pa je jednog dana negde krajem 1972. osvanula nova postava grupe King Crimson, po mnogima i najbolja, sa vrlo interesantnim imenima kakva je valjda jedino Frip i mogao okupiti. Tu je bio bubnjar Bil Bruford koji je do tada bio član grupe Yes, briljantni, ali do tada potpuno nepoznati perkusionista Džejmi Mjur i takođe nepoznati violinista i melotronista Dejvid Kros, dok je na mestu basiste i pevača bio junak ove priče Džon Veton. Objavili su album "Lark's Tongue In Aspic" (1973.), po mnogima njihovo najbolje ostvarenje do tada. No nevolje za ovu grupu ipak nisu prestajale. Ubrzo posle ovog LP-ija Džejmi nestaje u nekom manastiru, pa je preostala četvorka sledeće godine snimila svakako zanimljiv album "Starless And Bible Black", ali se poznata priča i nakon toga nastavila jer je Dejvid Kros nakon toga napustio grupu i netragom nestao. Nakon američke turneje i oproštajnog albuma "Red", Frip je konačno rešio da stavi tačku na tu priču i na opšte razočarenje fanova najavio konačni prestanak rada svoje grupe.

Veton se mnogo godina kasnije ovako sećao tih dana:

"King Crimson je bio bend koji je rođen za improvizaciju i to mi se jako sviđalo, sve je zvučalo kao formalno sviranje, ali većina toga je improvizovana. Kad se osvrnem na ono što sam tada svirao i kad čujem neke snimke uživo, uopšte nemam pojma kako sam napravio. Sada nemam sklonosti ni mogućnosti za to. U to vreme levom rukom sam radio neke stvari koje me sada pomalo začuđuju, sada stavljam mnogo veći naglasak na svoj glas nego na bas deonice, uglavnom zato što imam velike probleme u karpalnom tunelu (uzani prostor u predelu šake kroz koji prolazi središnji nerv koji zbog povećanog pritiska počinje oticati, što dovodi do oštećenje vlakana važnih za čulne nadražaje, op. autora) u desnoj ruci što me jako onesposobljava. Ne mogu svirati ono što sam mogao da radim sa dvadeset i nekoliko. Imao sam operaciju, ali postaje sve gore. Ipak, srećan sam što još uvek mogu uopšte da sviram, ali ipak moram pojednostaviti stvari".

Kada je grupa King Crimson prestala s radom, dogodilo se da su Roxy Music ostali bez bas gitariste, a početak njihove predstojeće turneje neumitno se približavao. Zbog toga su organizovali audiciju, pa su zamolili Vetona da bude prisutan i pomogne im oko odabira basiste. Kada je sve bilo završeno, na upitne poglede članova benda, Džon je odgovorio da ne može da preporuči nikog od njih, jer jednostavno nije bio zadovoljan onim što je čuo. Na kraju su ga članovi grupe zamolili da uskoči u postavu što je on i učinio i pomogao im na predstojećoj turneji.

Ovde svakako treba napomenuti da su Roxy Music toliko često menjali bas gitariste da je na momente izgledalo da i nisu zainteresovani da na to mesto dovedu stalnog člana.

No bilo kako bilo, sada dolazimo do trenutka sa kojim smo započeli ovu priču, jer Veton nakon završene turneje sa Ferijem i ekipom postaje član grupe Uriah Heep sa kojima snima dva gore pomenuta albuma. Nakon toga usledio je bezuspešan pokušaj ponovnog pokretanja grupe King Crimson, ali i formiranja novog sastava sa Rikom Vejkmenom, da bi sa svojim starim saradnikom, bubnjarom Bilom Brufordom, klavijaturistom Edijem Džobsonom (pre toga svirao u Roxy Music i grupi Frenka Zape) i gitaristom Alanom Holdsvortom (svirao sa Soft Machine, Nucleus, Gong, Tempest, Lifetime), 1977. pokrenuo progresiv supergrupu UK. Sledeće godine objavili su svoj prvi album jednostavno nazvan kao i sama grupa i krenuli na promotivnu turneju, nakon koje je Holdsvort dobio otkaz. S obzirom da se Bruford nije slagao sa takvom odlukom i on je napustio bend, a na njegovo mesto došao je Teri Bocio, koji je kao i Džobson pre toga svirao sa Zapom. Neko vreme pokušavali su da pronađu gitaristu, a kada im to ipak nije pošlo za rukom odlučili su da nastave kao trio, pa su snimili album "Danger Money" a potom i live album "Night After Night", da bi se krajem 1979. grupa raspala zbog neslaganja između Džobsona i Vetona. Prvi je hteo da grupa svira duže instrumentalne kompozicije, dok je drugi mislio da je ipak bolje da se posvete kraćim, komercijalnim pesmama.

Nakon raspada grupe, Veton snima svoj solo album "Caught in the Crossfire", a potom u jednom kraćem periodu svira s grupom Wishbone Ash.

I konačno, na početku osamdesetih Vetonu se posrećilo kada je uz pomoć izdavačke kuće Geffen Records odlučio da osnuje supergrupu Asia, sa muzičarima koji su i sami tokom sedamdesetih postigli veliki uspeh i bili izuzetno cenjeni i uticajni. U grupi je pored njega bio gitarista Stiv Hau (ranije svirao u grupi Yes), bubnjar Karl Palmer iz ELP, dok su za klavijaturistom malo duže tragali, da bi im se na kraju pridružio Džef Dauns koji je pre toga svirao u grupama Yes i Buggles. Album prvenac objavili su 1982. godine i to do danas ostaje njihovo najprodavanje ostvarenje, sa laskavom titulom najboljeg albuma za tu godinu koju mu dodeljuje Billboard. Širom sveta prodat je u više od deset miliona primeraka, a ne treba ni pominjati da je grupa ekspresno rasprodala svaki datum na njihovoj prvoj američkoj turneji, dok ih je MTV puštao i po pet puta dnevno.

Interesantno je svakako da je taj album i kod nas bio popularan, viđao sam ga tih godina u dosta kolekcija, a verujem da su tada mnogi prvi put i čuli za Džona Vetona.

Sledeći LP "Alpha" ne prati takav uspeh, ali ipak stiže do šestog mesta američke liste (za razliku od prvog koji je proveo devet nedelja na mestu broj jedan), što je bilo dosta razočaravajuće za Vetona ali i za ljude oko njega, posebno za mandžment. Ubrzo će Veton napustiti bend u kome je bio jedan od osnivača, mada ima i priča po kojima je izbačen. U svakom slučaju to je bio period u kome se borio sa teškom zavisnošću od alkohola, pa bi i to svakako mogao biti jedan od razloga za takav razvoj događaja. Na njegovo mesto je potom uskočio Greg Lejk kako bi odradili već zakazane koncerte u Japanu. Ipak, kako neke stvari i dalje nisu išle kako treba, pozvali su Vetona da im se ponovo pridruži, da bi on dao pristanak tek nakon tri meseca razmišljanja i to pod uslovom da iz grupe bude izbačen Stiv Hau. Rečeno, učinjeno, pa je na Stivovo mesto doveden Mendi Majer iz švajcarske grupe Krokus, no stvari po Asiu su bile sve teže. Njihov treći album "Astra" prodavao se loše, a turneja je otkazana zbog slabog interesovanja. S radom su prestali 1986. godine.

Veton je sledeće godine snimio album s gitaristom grupe Roxy Music Filom Manzanerom, a svirao je i sa studijskom grupom Phenomena sa kojom je snimio jedan LP 1989. godine. Potom sa Palmerom ponovo pokreće grupa Asia, da bi 1990. objavili album "Then & Now" na kome je gost bio gitarista Stiv Lukater. Ubrzo nakon toga Veton odlazi da bi se tokom devedesetih uglavnom fokusirao svoju solo karijeru, ali je sa Karlom Palmerom takođe formirao kratkotrajnu grupu Quango sa kojom je objavio album "Live in the Hood".

2006. na okupu se ponovo našlla originalna postava grupe Asia, pa su dve godine kasnije objavili album "Phoenix", a potom i "Omega" (2010.) i "XXX" (2012.) Nakon toga Stiv Hau odlazi kako bi se ponovo pridružio grupi Yes, a grupa na njegovo mesto dovodi Sema Koulsona, pa u toj postavi 2014. objavljuju album "Gravitas".

2013. Veton je gostovao na albumu "Grandine il Vento", svojih starih poznanika, grupe Renaissance, a svakako treba reći da je tokom karijere radio puno i kao session muzičar.

Džon Veton je preminuo 31. januara 2017. u bolnici u gradu Krajstčerč, oblast Dorset, od posledica raka debelog creva.

Bio je oženjen, iz braka sa suprugom Lisom ima sina Dilana.

Uticaj koji je imao ovaj vrsni basista i pevač zaista je veliki, što pokazuje i činjenica da je Erik Klepton nakon njegove smrti objavio instrumental u njegovu čast pod nazivom "Za Johna W."

Takođe, od strane"Centra za male planete" 18. maja 2019. godine, objavljeno je da je asteriod "72802 Wetton" nazvan po njegovom imenu.

I za kraj ove priče navešću još jedan interesantan deo iz iz intervjua koji je Veton dao Rajanu Sparksu na portalu "Classic Rock Revisited", a odnosi se na hirušku intervenciju koju je imao:

"Noć pre operacije došao je hirurg do mene i naš razgovor je ovako tekao:

-Imaš li kakvih pitanja?

-Hoću li umreti?

-Možda, ali sumnjam, jer sam stvarno dobar u tome što radim.

-U redu, odgovorio sam.

-Dobro to podnosiš.

-Imam li izbora?

-Ne, rekao je doktor, nasmejavši se.

Zato i prihvatam činjenicu da možda sutra neću biti ovde, ali nakon što sam to rekao, nakon što ste to prošli, osećate se sjajno. To mi je dalo potpuno novi pogled na život, shvatio sam da bi se sve moglo završiti noćas dok spavam, zato iskoristimo današnji dan! Iskoristimo sada ono što je najbolje!"

Njegove slutnje su se i obistinile.

Preminuo je u snu.

(Telegraf.rs)