Sećanje na Lazu Ristovskog: Njegova muzika je imala svetski zvuk

Bio je darovit muzičar

Jedan od najdarovitjih muzičara bivše Jugoslavije svakako je bio i Laza Ristovski. Pamtimo ga po saradnji sa grupama Smak i Bijelo dugme, ali po solo radu. Njegova muzika imala je svetski zvuk, mnogi se slažu.

Rodio se u Novom Pazaru 23. januara 1956. godine. Muzikom je počeo da se bavi sa samo 5 godina, kada je uspeo da ubedi roditelje da mu kupe harmoniku. Kako se navodi, u 13. godini je zbog galame pobegao sa nekog koncerta ozbiljne muzike i upao u prvu grupu.

Preporučujemo

Posle završetka sedmog razreda, Lazi su roditelji kupili orgulje "Vox Jaguar" za 540 hiljada ondašnjih dinara. Grupa je svirala po kraljevačkim igrankama bez imena, pa su prozvani Bezimeni.

Upisao je gimnaziju u Kraljevu, i vanredno, Muzičku školu „Stanković“ u Beogradu.

Sedamdesetih kupuje Hamond orgulje, a leta 1975. svirao je s „Bezimenima“ u Bečićima, gde ga je čuo Boki Milošević i poveo u Beograd. Prvi koncert sa Smakom održao je na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Treba istaći da je Ristovski sa Smakom snimio albume: "Smak" (1975); "R. M. Točak" (1976); kao i singlove "Ulazak u Harem" (1975); "Satelit" (1976); i "Ljudi nije fer" (1976); kasnije skupljene na kompilaciji „Ulazak u Harem“ (1977).

U oktobru 1976, na nagovor Gorana Bregovića, Laza je prešao u Bijelo dugme, s kojim jee snimio album "Eto! Baš hoću!".

Sredinom 1978. napustio je grupu i sa Ipetom Ivandićem snimio album „Stižemo". Početkom 1979. doveo je iz Kragujevca grupu Vatra, ali više od toga nije uspeo da učini. U proleće 1979. na predlog Točka, Zorana i Kepe, vratio se u Smak i sa njima snimio još dva singla : „Na Balkanu“ (1979); i „Rok cirkus“ (1980); i dva albuma: "Rok cirkus" (1980); i "Zašto ne volim snijeg" (1981). Učestvovao je i u snimanju ploče "Iz profila" (1982) Borisa Aranđelovića, koja je zapravo ostatak materijala pripremljenog za album "Zašto ne volim sneg".

Nakon raspada Smaka u jesen 1981, Laza počinje da radi kao studijski muzičar i ubrzo je postao najtraženiji klavijaturista u zemlji. Spisak ljudi s kojima je radio ili ih pratio na turnejama izuzetno je veliki.

Sarađivao je s Džez-orkestrom RTB-a, a nekoliko je godina radio na solističkoj karijeri u elektronskoj muzici. Snimio je jedan singl - „Tražiš oproštaj“ (1982), i tri albuma: "Merge" (1983), "2/3" (1983) i "Roses for General" (1984).

U „Bijelo dugme“ se vratio u februaru 1985. i sa njima snimio albume "Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo" i "Ćiribiribela".

Laza Ristovski je komponovao muziku za više domaćih filmova, od kojih su najpoznatiji: "Lazar" (1984), "Sveto mesto" (1990), "Velika frka" (1990), "Mrav pešadinac" (1993), "Paket aranžman" (1995), "Lepa sela lepo gore" i "Nečista krv" (1996). 1994. godine u saradnji sa Sašom Loknerom, klavijaturistom Bajage i Instruktora, objavio vrlo zapažen album "Naos".

Takođe je izdao CD klasične muzike „AVE MARIA“, sa operskom pevačicom Dubravkom Zubović. Pratio je na turneji gitaristu Alvina Lija, bivšeg člana grupe Ten Years After.

Zbog teške bolesti Ristovski je vezan za invalidska kolica nekoliko godina unazad, ali je nastavio sa radom i čak je učestvovao na povratničkoj turneji Bijelog dugmeta 2005. 1. januara 2003. je objavio album "Gondola". Radio je na novom materijalu za nekadašnjeg bubnjara Bijelog dugmeta Milića Vukašinovića i pevača grupe Smak - Borisa Aranđelovića. 2006. godine je objavio album „Plays Simon & Garfunkel“ koji predstavlja instrumentalne obrade hitova ovog dueta.

Preminuo je 6. oktobra 2007. godine u Beogradu.

U čast Laze Ristovskog, prisetimo se neke njegove muzike.

Laza Ristovski - "Iza horizonta":

Laza Ristovski - "Pulsing Star":

Laza Ristovski - "The Green Coast":

Laza Ristovski - "Nebo nad Beogradom":

(Telegraf.rs/izvor: Wikipedia/Laza Ristovski)