Put ka suncu, u znak sećanja na Roberta Nemečeka (1949-2024)

Otišao je jedan od istinskih rok velikana ovdašnjih prostora.

Neka sećanja jednostavno nemaju cenu.

Kada sam juče saznao da je Robi Nemeček zauvek otišao putem svetlosti, znao sam da je s njim simbolično otišlo i jedno doba.

Preporučujemo

Doba kome smo bili svedoci, koje smo gajili, negovali, i za koje smo mislili da se nikada neće završiti.

Možda ovakvim, zaludnim poput mene, verovatno i neće.

Ali sve je manje takvih.

Zbog toga su i takva sećanja dragocena.

Dragocena, su jer su vrednovana onim što je na ovom svetu najskuplje.

Ljubavlju.

I kako koji dan, mesec i godina prolazi, mi vidimo samo jedno: kako je ljubav sve skuplja i skuplja.

I kako za mnoge postaje gotovo nedostižna.

Nedostižna, jer je ne prepoznaju.

Nedostižna, jer je žele kupiti onim čime i sve ostalo kupuju.

No uzaludna je to rabota.

Jer prava ljubav se jedinom može "kupiti" samo onom plemenitom, bezgraničnom ljubavlju.

I ničim drugim.

Tako je to od pamtiveka.

I ostaće dok nas ima.

Zbog toga je Robi jedan od istinskih velikana ovdašnjih prostora.

Sve što je radio imalo je potku upravo u tome.

U ljubavi.

Ako je nešto od toga možda i moglo biti drugačije, bolje, sigurno nije moglo biti iskrenije i sa više ljubavi.

Upoznao sam mnoge velike ljude iz sveta rokenrola, razgovarao s njima, radio intervjue.

I svi su oni na neki način drugačiji, tananih osećanja, ta treperenja njihove duše odmah osetite i prepoznate.

Uostalom, da nisu takvi ne bi ni mogli dopreti do tih visina na kojima se nalaze.

Ali postoje i oni koji su čak i iznad toga.

Sasvim posebni i jedinstveni.

Već pri prvom susretu odmah vam bude jasno da oni ne pripadaju nikom i ničemu.

Ni državi u kojoj su rođeni, ni nacionalnosti kojom su obeleženi, ničem što bi ih moglo grupisati i uterati u torove na koje su danas mnogi tako olako pristali.

Pri susretu sa takvim ljudima odmah vidite da je njihova država, nacionalnost, i štošta drugo čime se vole kititi pojedinci - svet.

Baš takav je bio Robi.

Bio je svet.

Otuda Dogovor iz 1804.

Otuda Pop mašina, otuda Rok mašina... Otuda poznavanje svetske kinematografije, otuda poznanstva sa belosvetskim facama.

Jer ako ste svet, on vam je na dlanu.

Ako ste u toru i znanje i rezultati su vam takvi.

Mogao bih sada pisati kako sam nekada davno, sredinom sedamdesetih, molio svog malo starijeg poznanika, da mi proda, ili pod bilo kojim drugim uslovima ustupi album "Kiselina", Pop mašine.

On ga je imao, ja nisam.

Dugo se nećkao i na kraju je pristao pod uslovom da mu za taj album dam tri druga LP-ija koja on izabere.

Pristao sam, iako to nije bilo previše fer.

Posebno jer je ta njegova ploča bila malo kriva, tako da su se prve pesme na A i B strani jedva mogle slušati.

Ali ko te pita.

Uzmi ili ostavi.

Ja sam uzeo.

Mogao bih sada pisati kako sam pre dvadesetak godina prvi put intervjuisao Roberta Nemečeka.

I kako me je kasnije pozvao sa molbom da dođem kod njega u goste i donesem mu knjigu "Gramofonske priče" u kojoj se nalazio taj intervju, jer je primerak koji sam mu prethodno poslao nekom dao, a taj se ućutao i knjigu mu nije vratio.

Mogao bih sada pisati o našim razgovorima vezanim za dešavanja na domaćoj ili svetskoj rok sceni, i nadasve zanimljivim stvarima o kojima mi je u tim prilikama govorio, prosipajući ih kao iz rukava.

Da, bio je odličan poznavalac muzičkih zbivanja iz tog vremena, ali je imao i potpuno jedinstven pogled na te događaje, pa su i njegovi sagovornici morali biti i te kako potkovani da bi uopšte i mogli razumeti o čemu govori.

Zbog toga sam posebno ponosan na te intervjue i razgovore koje sam vodio s njim.

Znao sam da sam prošao njegov test.

I ovde bi mogli da se vratimo na one gornje redove i na onu priču o bezgraničnoj ljubavi prema muzici koja spaja ljude.

I sećanjima koja su obeležila naše živote.

A ja se živo sećam mnogih trenutaka koje sam proveo uz Pop mašinu.

Tu radost preneo sam i svojoj deci.

I unucima ću, čekam samo da još malo odrastu.

Iz ljubavi se rađa ljubav i zato znam da činim pravu stvar.

To je ono zbog čega je Robi tako veliki.

Dragi prijatelju, bio si svetlost među nama i zbog toga znam da i tamo negde možeš biti samo to, ništa drugo.

Svetlost koja počiva na ljubavi.

A kad je tako, znaj, imao si se rašta i roditi.

(Telegraf.rs)