Priče o pesmama: Uriah Heep - "July Morning", kad muzika ima isceliteljsku moć

Ovo je nastavak priča o kompozicijama koje i dan-danas rado zavrtim na svom gramofonu i za koje me veže poneka uspomena iz davnih mladalačkih dana.

Ako bi se u mislima vratili u one naše školske dane, mnogi bi rekli da su ekskurzije nešto što se svakako pamti, pa i danas sa određenom dozom nostalgije pogledamo poneku fotografiju iz tog vremena i prisetimo se da je to verovatno bio najbezbrižniji period u našem životu.

Preporučujemo

Ni kod mene nije bilo ništa drugačije.

U stvari, kada malo bolje razmislim, što se tiče ekskurzija donekle i jeste.

Moj drugar, koga sam već pominjao u jednom od prošlih tekstova, i ja, čim bi došli u neki grad, odmah bi potražili prodavnicu ploča u nadi da ćemo naleteti na nešto što nam u kolekciji nedostaje, a do čega nam je stalo.

Naravno, pripreme za takve "avanture" započinjale bi mnogo ranije. Kako smo u to vreme na ekskurzije išli početkom školske godine, već tokom leta počeli bi sakupljati novac. Ploče su oduvek bile poprilično skupe, a od roditelja svakako nismo mogli tražiti neki značajniji iznos za takvu kupovinu.

Uostalom, bilo nam je sasvim jasno da je i sama uplata za ekskurziju bila značajno opterećenje za kućni budžet.

Ko je hteo nešto više morao je da se snalazi sam, tako da smo još  od osnovne škole tražili načine da zaradimo dodatni novac.

U inostranstvo se tada dosta retko išlo, a nije ni bilo potrebe s obzirom da je Jugoslavija bila velika i lepa zemlja u kojoj se i te kako imalo šta videti, pa su srednjoškolske ekskurzije diljem ondašnje države trajale i po desetak dana.

I danas u kolekciji imam ploče koje sam u takvim prilikama kupovao u Ljubljani, Puli, Splitu, Sarajevu, Skoplju i drugim gradovima, pa ti albumi za mene svakako imaju i neku drugu vrednost, ne samo onu vezanu za muziku.

To su mi veoma drage uspomene.

Sećam se da sam sa jedne ekskurzije, pored ostalih, doneo i jedan LP koji mi je tada jako puno značio i koji sam ko zna koliko puta preslušao.

Bio je to dupli album grupe Uriah Heep - "Live".

I dan-danas smatram da je to, kada je rok muzika u pitanju, jedan od najboljih uživo albuma svih vremena.

Izvanredno odsviran i isto tako otpevan, ali to ne treba da čudi.

Grupa Uriah Heep je od svog osnivanja 1969. godine do danas, imala ko zna koliko postava, ali za mene je upravo ona koja je svirala na tom duplom LP-iju  iz 1973. godine ipak ostala neprevaziđena, a izgledala je ovako:

Dejvid Bajron - vokal;

Ken Hensli - klavijature;

Mik Boks - gitara;

Gari Tejn - bas gitara;

Li Kerslejk - bubnjevi.

Danas, pedeset pet godina kasnije, grupa Uriah Heep i dalje postoji, a gitarista Mik Boks ne samo da je jedini član koji je prošao kroz sve njene postave, već je od svih ovih koje sam naveo jedini koji je živ.

Gari Tejn je pronađen mrtav u svom stanu 19. marta, davne 1976. godine, a tadašnja štampa je pisala da je uzrok smrti prevelika doza pilula za spavanje. Bio je jedan od najboljih basista Velike Britanije, a u grupi Uriah Heep svirao  je od 1972. kada je učestvovao na snimanju njihovog albuma "Demons And Wizards". Njegove nesuglasice sa menadžmentom grupe započinju '74. godine, kada je tokom nastupa u Dalasu gotovo smrtno stradao od udara električne struje. Sve to dovelo je do otvorenih netrpeljivosti i sa drugim članovima grupe, pa su ga u februaru 1975.  "zamolili" da ode. Pa iako ni oni, a ni njihov tadašnji menadžer Džeri Bron, nikada nisu priznali da je Tejn naprosto oteran, jasno je da on nikako nije mogao da se pomiri sa takvom činjenicom, pa se nažalost na kraju sve to tragično završilo.

Pevač Dejvid Bajron je uz gitaristu Mika Boksa bio osnivač grupe Uriah Heep. Njih dvojica su od 1967. godine zajedno svirali u sastavu Spice u koji su nešto kasnije pozvali i klavijaturistu Kena Henslija. Bajron je 1969. godine promenio ime te postave nazvavši je Uriah Heep, po jednom od likova iz romana "Dejvid Koperfild", Čarlsa Dikensa. Sa njima je snimio deset albuma, ali je njegova sve očiglednija sklonost ka alkoholu na kraju dovela do toga do dobije otkaz iz grupe koju je osnovao. Nakon toga snimio je tri solo albuma istovremeno pokušavajući i sa par postava u kojima su pored njega bila još neka poznata imena poput gitariste Klema Klempsona iz grupa Colosseum i Humble Pie i bubnjara grupe Wings Džefa Britona, ali je ipak izostao očekivani uspeh. Interesantno je da je Bajron 1981. godine, nakon što je Ken Hensli napustio grupu Uriah Heep, dobio poziv da im se ponovo pridruži, ali tu ponudu ipak nije prihvatio. Preminuo je 28. februara 1985. u svom domu u Berkširu od posledica neumerenog konzumiranja alkohola. Imao je 38 godina. Bio je harizmatičan, umeo je da vlada binom, a što se naših pevača tiče, Željko Bebek je bio jedan od onih koji su ga oponašali.

Li Kerslejk je počeo da svira bubnjeve kada je imao samo jedanaest godina. Prvi ozbiljniji angažman imao je u grupi The Gods koju je osnovao klavijaturista Ken Hensli (kroz tu grupu prošla su i druga znana imena: gitarista Mik Tejlor, basista i gitarista Greg Lejk, potom basista Džon Glaskok koji će kasnije svirati u Jethro Tull, a takođe i basista Pol Njuton), sa kojom je snimio tri albuma, a član grupe Uriah Heep postaje u isto vreme kada i basista Geri Tejn. Potom će sa njima snimiti devet studijskih i pomenuti live album, da bi ih 1978. godine napustio. U međuvremenu, svirao je i na solo ostvarenjima Kena Henslija i Dejvida Bajrona, a ranih osamdesetih pridružuje se Oziju Osburnu snimivši sa njim dva albuma koja postižu izuzetan komercijalni uspeh, ali se njihova saradnja na kraju završila Kerslajkovom tužbom protiv Ozija i njegove tadašnje supruge Šeron, koja je u to vreme bila i njegov menadžer, zbog neisplaćenih tantijema, ali je ta tužba na kraju odbačena. Li se potom ponovo vraća u Heep tabor, da bi sa njima ostao sve do 2007. godine, pa je njegov ukupni skor u diskografiji benda došao do brojke od sedamnaest studijskih i nekoliko live albuma. U decembru 2018. godine dijaknostikovan mu je rak prostate, a tom prilikom lekar mu je saopštio da mu je preostalo još osam meseci života. Preminuo je 19. septembra 2020. kada je imao 73 godine.

Klavijaturista, gitarista, pevač, kompozitor, tekstopisac i producent Ken Hensli, bio je autor ili koautor većine poznatih pesama grupe Uriah Heep iz perioda dok je bio član te postave. Još 1965. godine osnovao je grupu The Gods u kojoj je svirao klavijature i pevao, a takođe i napisao većinu kompozicija. Početkom 1969. godine Pol Njuton je pozvao Henslija da im se pridruži u grupi Spice, koja u januaru 1970. menja ime u Uriah Heep. Hensli će u grupi ostati sledećih deset godina i u tom razdoblju sa njima će snimiti trinaest albuma, da bi 1980. napustio bend nezadovoljan muzičkim smerom kojim su krenuli. Potom je pokušao pokrenuti svoj sastav Shotgun, ali se ubrzo preselio u SAD,  i istovremeno objavio svoj treći solo album "Free Spirit". Godine 1982. pridružio se grupi Blackfoot sa Floride sa kojom snima dva albuma, ali je odlučio da ih napusti kada je sazanao da je Dejvid Bajron preminuo. Nakon toga nastanio se u Sent Luisu gde je imao svoj studio, nastupajući samo povremeno, da bi od 1999. godine počeo polako povećavati svoje muzičke aktivnosti, pa se 2002.  pojavio njegov album "Running Blind", nakon čega je krenuo na svetsku turneju. Potom se nastanio u Španiji objavivši niz albuma, često sarađujući sa mnogim zvučnim imenima iz sveta rokenrola, ali i sa svojim bivšim saborcima iz grupe Uriah Heep.

Nakon kraće bolesti preminuo je 4. novembra 2020. godine u 75. godini života.

Jedini član ove klasične postave koji je i danas aktivan jeste gitarista Mik Boks. Mik danas gazi sedamdeset sedmu godinu i trenutno živi sa svojom drugom suprugom i sinom u Londonu. Sa grupom Uriah Heep snimio je 25 albuma.

Iskren da budem, jako je teško izdvojiti neku pesmu sa njihovog sjajnog live albuma iz 1973. godine, ali ako to već moram da uradim, onda je to svakako "July Morning" i to iz više razloga.

Ova kompozicija objavljena je prvi put 1971. godine na LP-iju "Look At Yourself", a istovremeno i kao singl u Japanu i Venecueli. Pa iako se može naći i na brojnim kasnijim live ostvarenjima (grupa je 2009. objavila i novu, modernizovanu verziju ove kompozicije), za mene je do dana današnjeg ostala neprevaziđena ona iz '73. godine sa prvog "živog" albuma benda. Pesmu su u julu mesecu 1970. napisali Ken Hensli i Dejvid Bajron, ali se i danas malo zna da je veliku ulogu u njenom nastajanju i snimanju imao i južnoafrički klavijaturista Manfred Men,  koji je u Londonu predvodio istoimenu grupu.

Ovaj album, a posebno kompozicija "July Morning", veže me i za jedan januar davnih osamdesetih godina. Dogodilo se da se moj prijatelj ozbiljno razboleo i proveo skoro pola godine u bolnici. Nekoliko dana pre dočeka 1984. godine konačno je došao kući, ali je pred njim i dalje bio dug i nimalo lak oporavak. Kako je zima te godine bila vrlo oštra i jaka, teško mu je padalo što je sve to vreme morao da provodi u kući s obzirom da zbog vrlo krhkog zdravlja nije smeo ni da pomisli da izlazi napolje na toliku hladnoću. U tim dugim danima i noćima jedina zanimacija su mu bile ploče i poneka knjiga. Kako je albume koje je imao već u dobroj meri izgustirao, tražio je da mu pozajmim neke. Priznajem da to nisam baš rado činio, jako sam pazio kome dajem ploče iz svoje kolekcije, ali ovoga puta za bilo kakvo dvoumljenje jednostavno nije bilo mesta.

Od srca sam želeo da moj prijatelj što pre ozdravi i to je bilo važnije od svega.

Jedna od prvih ploča koje sam mu dao na slušanje bio je upravo album o kome sam pisao sve ove prethodne redove.

Sećam se da sam mu tu ploču doneo jednog mrazovitog popodneva i odmah je poželeo da čuje pesmu "Julu Morning".

Dok je išao onaj prepoznatljiv uvod ne Hemondu, moj prijatelj mi dobaci kroz smešak:

-Valjda ću, kada dođu ta julska jutra, konačno biti zdrav.

I bio je.

Verujem da mu je muzika na njegovom putu ozdravljenja puno pomogla.

Tog leta išli smo zajedno na kupanje na obližnju reku.

Ponekad bi poneli gitaru, a ponekad i kasetofon na baterije.

Na treba ni da govorim da smo na kaseti imali nasnimljenu kompoziciju "July Morning".

(Telegraf.rs)