Ljudi i sudbine: Nesrećna životna priča "italijanskog Šarla Aznavura"

Već na prvim časovima klavira pokazao je iznenađujuću muzičku nadarenost. Mogao je vrlo brzo da savlada veoma komplikovane partiture koje je s lakoćom izvodio, isto kao što je još u sedmom razredu bez poteškoća rešavao izuzetno teške diferencijalne jednačine.

Malo ko se danas seća italijanskog pevača Luiđija Tenka.

Preporučujemo

Ipak, ako sudbina ume (a ume), da se bespoštedno poigra sa onim najvrednijim što imamo - životom, to je upravo njemu učinila.

Sasvim slučajno sam se zainteresovao za priču o njemu kada sam doznao da postoji umetnička nagrada "Tenco", a kada sam počeo da pretražujem i "kopam" po podacima koji su mi bili dostupni, ubrzo sam shvatio da je Luiđijev život prava filmska priča.

Luiđi je tragično okončao svoj život daleke 1967. godine, u hotelu u kojem je bio smešten za vreme sanremskog festivala.

Izvršio je samoubistvo pucajući u sebe.

O njegovoj smrti  potom se govorilo svašta.

Te jeste samoubistvo, te nije...

Jedni su tvrdili da je to uradio nezadovoljan prijemom publike i žirija na festivalu San Remo, kako te godine tako i uopšte, dok su drugi uporno ponavljali da je sve posledica nesrećne ljubavi koju je osećao prema francuskoj pevačici Dalidi, uz koju je te godine na San Remu (kako je to tada već bilo uobičajeno, da dva izvođača prezentuju istu kompoziciju), otpevao "Ciao, amore ciao".

Imalo je i onih koji su tvrdili da to svakako nije bilo samoubistvo, već nešto sasvim drugo.

Pod pritiskom štampe i njegovog polubrata, gotovo četiri decenije kasnije, 2005. godine, Luiđijevo telo je po zahtevu advokata sanremskog festivala, eshumirano i ponovo je rađena autopsija, pa je tada konačno potvrđeno da je izvršio samoubistvo pucajući sebi u glavu i time je stavljena pravna tačka na taj slučaj.

Luiđi je rođen kao vanbračno dete 1938. godine.

Njegova majka Tereza Zokola je odvojena od muža i porodice i dodeljena u službu kao sobarica jednoj bogatoj porodici u Torinu, ali se nakon izvesnog vremena sve veoma zakomplikovalo kada je ostala trudna sa Ferdinandom, šesnaestogodisnjim sinom njenog gospodara.

Terezu su ubrzo sklonili, odnosno vratili u njeno rodno mesto.

Kada se dete rodilo, pripalo mu je prezime Terezinog zakonitog muža Đuzepa Tenka, mada je on nesrećnim slučajem na poslu, poginuo nekih pola godine ranije.

Već od samog rođenja Luiđija su pratile nevolje.

Njegov pravi otac Ferdinand hteo je da prizna svoje dete, ali ga je u tome odlučno sprečio otac, kao i njegov bogati deda.

Takođe, roditelji Terezinog zakonitog muža su ga zdušno maltretirali i nipodaštavali.

Strašno je patio zbog toga.

Majka je pokušavala da ga zaštiti kako je znala i umela, a u svoj toj borbi za egzistenciju nekako joj je pošlo za rukom da otvori prodavnicu vina.

U to vreme Luiđi je već išao u gimnaziju i bio je izvanredan đak.

Pošto im je standard postao nešto bolji, a kako je Tereza što se dece tiče bila veoma ambiciozna, odlučila je da svom sinu pronađe učitelja muzike.

Tako je Luiđi sledeće tri godine proveo kod profesorice klavira Sandre Noveli, gde je pokazao iznenađujuću sklonost ka muzici. Još tada je mogao da sa lakoćom izvodi vrlo komplikovane partiture, isto kao što je još u sedmom razredu bez poteškoća rešavao izuzetno teške diferencijalne jednačine.

Ispustiti takav talenat za matematiku i fiziku, tada je bilo ravno svetogrđu, posebno što u to vreme pevanje niko nije ni smatrao za profesiju.

Ipak uprkos svemu, Luiđi je još 1953. osnovao svoju prvu muzičku družinu, pa se ubrzo potom definitivno oprašta od nauke i studiranja i prolazi kroz nekoliko postava, pa započinje saradnju i sa tada priznatim umetnicima kao što su Đino Paoli, Fabricio de Andre, itd.

1959. sa svojom grupom objavljuje i prvi EP sa četiri pesme, a dve godine kasnije i prvu solističku ploču pod svojim imenom.

Tada faktički i započinje njegova turbulentna karijera prepuna cenzurisanih pesama zbog politički angažovanih tekstova koje je pisao.

Bilo kako bilo, za Luiđija stoji mišljenje da je uz još nekoliko imena (neka od njih sam pomenuo u ovom tekstu), obnovio italijansku pop muziku, a mnogi muzički kritičari ga smatraju za jednog od najvećih kompozitora i tekstopisaca svih vremena kada je italijanska muzika u pitanju.

Ipak, to nije bilo dovoljno da ovaj višestruko nadareni pevač, pesnik, multiinstrumentalista i glumac, proživi srećno svoj vek.

Luiđijeva majka Tereza, preminula je 1977. godine.

Ferdinand, njegov pravi otac, kasnije se oženio ali nikada više nije dobio decu.

Dalida je prvi izvođač kome je uručena dijamantska ploča, a tokom karijere dobila je čak 55 zlatnih ploča. Preminula je 1987. godine.

Od izvođača sa ovdašnjih prostora, nagradu "Tenco" dobio je Arsen Dedić.

(Telegraf.rs)