Violončelista Benedikt Klekner je održao koncert u Beogradskoj filharmoniji

Muzičar je na programu predstavio Prvu i Šestu svitu za solo violončelo nemačkog kompozitora Johana Sebastijana Baha, dela Nikoloa Paganinija i savremene muzičke autore

Poznati nemački violončelista Benedikt Klekner održao je  premijerno koncert u Srbiji na pozornici Sale Beogradske filharmonije.

Muzičar je na programu predstavio Prvu i Šestu svitu za solo violončelo nemačkog kompozitora Johana Sebastijana Baha, dela Nikoloa Paganinija i savremene muzičke autore.

Preporučujemo

Gostovanje je realizovano zahvaljujući organizaciji Ustanove kulture Gvarnerijus, čiji je osnivač violinista Jovan Kolundžija.

Violončelista je priredio koncert u okviru ciklusa svetskih virtuoza klasike, u saradnji sa poznatim austrijsko-ruskim violinistom Jurijem Revičem, koji je 13. decembra imao samostalan koncert takodje u Beogradskoj filharmoniji.

Podsetimo, tokom jeseni u okviru ovog ciklusa beogradska publika je gledala koncerte italijanskog soprana Mariam Batisteli, violončeliste Pitera Gregsona iz Irske i nemačko-grčke pijanistkinje Danae Dorken.

Mladi nemački violončelista Klekner, koji živi u Francuskoj (Parizu) i Švajcarskoj, bio je komunikativan prema publici i objasnio je kompozicije koje je svirao ove noći.

Pohvalio se da svira na violončelu Frančeska Ruđerija iz 1680. godine, a same Bahove svite su nastale nešto kasnije, kako je edukativno obavestio publiku.

Tako je koncert podelio u dva čina, dve zasebne celine, i krenuo je sa Bahovom "Svitom za solo violončelo br. 1", ali je onda repertoar spajao sa savremenim autorima kao što je umetnik Hose Elizondo, njegov veliki prijatelj i saradnik iz Meksika. Od kompozitora Elizonda je izveo kratak muzički komad "Under the Starry Sky".

Prvi čin je imao i treću kompoziciju - "Mojsijeva fantazija" (Moses Fantasy, 1818) slavnog italijanskog violiniste i autora Nikoloa Paganinija (1782 - 1840).

Kako je zapisano u istoriji muzike, Bahove svite predstavljaju Bibliju za violončelo.

Ovaj veliki kompozitor je napisao šest svita za violončelo solo u Ketenu izmedju 1717. i 1723. godine. Ove svite spadaju medju prve kompozicije napisane za violončelo, i tako je stepen tehničkih zahteva visok u prve tri svite.

Muzikolozi pišu da četvrta, peta i šesta svita po inovacijama prevazilaze nivo tadašnjih nemačkih violončelista i napisane su verovatno pri kraju ketenskog razdoblja.

Tako Bahove svite postavljaju najteže zahteve savremenim violončelistima, pre svega u pogledu stila. Za skoro tri veka, od vremena kada je Bah svite napisao, u razvoju muzičkog stvaralastva i načinu muziciranja, mnogo toga se promenilo.

Drugi čin je bio posvećen "Sviti za solo violončelo br. 6" od Baha.

Klekner je u izjavi za agenciju Tanjug objasnio da je ta finalna svita ujedno i najsnažnija, višeslojna, dramatična, kompleksna, sveobuhvatna, te predstavlja vrhunac i alfa i omegu svih svita zajedno, dok je Prva svita sa efektnim uvodom i ulaskom u muzičku priču.

Nekoliko puta u karijeri je Klekner izvodio svih šest svita na celovečernjem koncertu, od Berlinske filharmonije, preko Stare opere u Frankfurtu do drugih koncertnih dvorana po svetu i otkrio da izvodjenje integralno traje tri sata.

Šest svita za violončelo solo je ciklus napisan za solo instrument, bez ikakvog oblika pratnje, a sastoji se od: svita u G-duru BWV 1007, svita u d-molu BWV 1008, svita u C-duru BWV 1009, svita u Es-duru BWV 1010, svita u c-molu BWV 1011, svita u D-duru BWV 1012.

Delo je poznato iz rukopisa Bahove druge žene, Ane Magdalene Bah, kao i iz nekoliko kasnijih prepisa nadjenih u istraživanju.

Svaka svita ima po šest stava koji su nazvani francuskim imenima, i svi su plesni, osim uvodnog "Preludea".

Raspored stavova u Šest svita za solo violončelo je uvek stalan, osim pretposlednjeg: "Prelude", "Allemande", "Courante", "Sarabande", Promenjivi stav (Menuet I. i II. u 1. i 2. sviti; Bouree I. i II. u 3. i 4. sviti; Gavotte I. i II. u 5. i 6. sviti) i "Gigue".

Zanimljivo da je ovaj Bahov ciklus svita bio veoma malo poznat u istoriji klasike, dok ga u prvoj polovini 20. veka nije predstavljao španski čelista Pablo Casals. Od tada do današnjieg vremena, svite od Baha za violončelo solo nezaobilazan su deo repertoara i školskog gradiva za ovaj gudački instrument.

Za kraj večerašnjeg koncerta, sve vreme nasmejani i raspoloženi Benedikt Klekner je priredio i kompoziciju "Lamemtatio" savremenog italijanskog autora i violončeliste Đovanija Solima, rodom iz Palerma, koji je ranije gostovao na koncertu sa Beogradskom filharmonijom.

Time je prvi koncert Benedikta Kleknera u Beogradu bio okončan, a muzičar je srdačno pozdravio publiku i poželeo da ponovo nastupa u našoj zemlji.

Možda će doći baš u tandemu sa violinistom Jurijem Revičem, sa kojim je imao već nekoliko svetskih turneja.

(Telegraf.rs/Tanjug/Ivan Makragić)