Tomi Emanuel: "Uvek me veoma raduje povratak u Srbiju, volim Novi Sad"
Kada je reč o repertoaru, australijski gitarista je otkrio da uvek za set listu pripremi neke nove kompozicije, ili numere koje publika od njega očekuje, a onda često improvizuje na licu mesta
Australijski gitarista Tomi Emanuel održao je sinoć novi koncert u Novom Sadu na sceni Srpskog narodnog pozorišta (SNP), a specijalno za Tanjug je istakao da se nada da će ovim nastupom osvojiti neku novu publiku.
Koncert se ekskluzivno organizuje u Novom Sadu, u realizaciji direkcije festivala “Guitar Art Fest”, koji je već dovodio Tomija Emanuela na svoja izdanja ove gitarske manifestacije.
"Uvek me veoma raduje povratak u Srbiju, volim Novi Sad, i iskreno nisam siguran koliko puta sam već ovde gostovao. Izgubio sam trag o tome od kada nam se desila pandemija korona virusa. Od tada kao da smo svi izgubili pojam o vremenu", analizirao je Tomi Emanuel za Tanjug.
Jedan od najboljih gitarista svih vremena je istakao da se vrlo dobro seća da je prošle godine imao koncerte na festivalima Guitar Art Summer Fest u Herceg Novom (Crna Gora) i onda je nastavio da održi prvi put nastup na beogradskom Ušću, u okviru Beer festa.
Emanuel razmišlja o koncertu u Novom Sadu i iskreno se nada da će privući neku novu publiku, koju ranije nije imao prilike da osvaja, jer "u suprotnom, verovatno bih onda ostao bez posla".
Kada je reč o repertoaru, australijski gitarista je otkrio da uvek za set listu pripremi neke nove kompozicije, ili numere koje publika od njega očekuje, a onda često improvizuje na licu mesta.
"Ja nikad nemam pred sobom unapred napisanu set listu. Jednostavno nikada ne radim na taj način, to ne želim, jer imam osećaj da bi me to ograničavalo. U trenutku dobijem razne ideje, i onda poželim da odem u jednom, pa u drugom pravcu. Tako mi se dopada i sve to predstavlja deo iskrenosti onoga što radim i stvaram", objasnio je Tomi Emanuel.
Muzičar je naveo da se dešava da mu ljudi ili prijatelji traže da svira samo određene numere, ali on smatra da kada bi tako stalno ispunjavao želje, svirao te iste naslove, brzo bi mu dosadilo, to bi potrajalo dve ili tri noći samo i znao bi da mora uvek nešto da menja.
Kada se pogleda set lista pesama na aktuelnoj turneji, ona je gotovo uvek sasvim različita, od grada do grada, od zemlje do zemlje ili kontinenta.
"I nije mi teško da menjam raspored kompozicija, a znate zašto? Jer tu sam skoro samo ja. Onda je sve lako. Da imam neki ogroman bend za sobom, bilo bi komplikovano. Naravno, sa veštinom i nivoom virtuoznosti koji i dalje pokušavam da dostignem, neke pesme, ako ih ne interpretiram dovoljno redovno, ponekad, priznajem, bude mi teško da ih sviram", otkrio je gitarista i kompozitor, i dodao da se desi da neke numere ume da proba i po 20 puta pred izlazak na scenu.
Repertoar Tomija Emanuela je uglavnom mešavina njegovog autorskih kompozicija i obrada mnogih kolega muzičara, često voli da svira hitove neprolaznih "Bitlsa" (The Beatles).
"Možda nekad ume da bude teško kada spajamo svoje numere i slavne hitove, mada srećom po mene, mislim da je moja najpopularnija pesma "Angelina". I veoma sam srećan zbog te činjenice. Ipak, "Angelinu" mogu svirati samo jednom tokom koncerta. Opet, publika voli način na koji ja sviram muziku "Bitlsa", jer je drugačija. Njihova muzika je toliko prelepa, predivna, ikonična, bezvremenska. Moja interpretacija pruža auditorijumu šansu da vide i osete šta ja mogu da uradim sa tom muzikom", ocenio je Emanuel za Tanjug.
Oda "Angelina" je inače jedna od najlepših kompozicija u stvaralaštvu Tomija Emanuela i posvećena je njegovoj ćerki istog imena.
Gitarista je u Srbiji i Crnoj Gori gostovao na spomenutim festivalima (Guitar Art Fest, Beer Fest), ali je imao i samostalne solo koncerte gde je on glavni i jedini, kao u Sava centru, nema nikog da nastupa pre ni posle njega, kao večeras u SNP-u.
"Iskreno, više volim upravo kada držim celovečernji svoj šou program. Tada sam u potpunosti na svom terenu. Istina, volim obe forme, i kada sam solo i na festivalima, mada kada smo na manifestacijama, obično traže da svi sviramo zajedno. Onda se desi u toj organizaciji da mnogi muzičari ne "džemuju". Recimo, gitarista Ričard Smit je sa mnom na turneji, i sviraće sa mnom večeras, a nas dvojica "džemujemo". Tako da na festivalima nikad ne znam sa kim ću svirati, a volim veoma da džemujemo", rekao je Emanuel i dodao da u tom slučaju ne može da funkcioniše sa ostalim kolegama na sceni u isto vreme. On kaže da mnogi misle "vas trojica gitarista sigurno možete zajedno da svirate na sceni", i Tomi odgovara - "da, mogli bismo, ali oni ne džemuju, tako da prvo onda pustite njih da sviraju, pa ću ja nastupati".
Emanuel je dobio jedan veliki kompliment od svog američkog komege.
"Uvek mi je smešno kada ljudi koriste frazu najbolji gitarista na svetu, ali ako bih morao da izaberem jednog bio bi to Tomi Emanuel", rekao je jednom prilikom jednako čuveni gitarista Stiv Vai, koji je gostovao krajem aprila u Beogradu na sceni Mts Dvorane.
"Kada čujem da mi ljudi to kažu, ja onda odgovorim - "Ma, Stiv Vai ništa ne zna". Šalim se, naravno. Stiv je retko predivna osoba pre svega, moj dragi prijatelj dugi niz godina. Sećam se kasnih devedesetih godina kada sam svirao u Los Anđelesu, Stiv Vai je uvek dolazio na moje nastupe. Tako smo se veoma dobro upoznali i zbližili", otkrio je Emanuel.
Prošle godine australijski umetnik je bio predavač u gitarskim kampu Stiva Vaja, i tada ga je američki kolega ugostio na bini i vodio razgovor u vidu intervjua, kao domaćin.
"Bilo je veoma uspešno i korisno pre svega za te studente, da čuju o umetnosti sviranja gitare. Stiv je imao izuzetno dobra, promišljena, osvešćena pitanja za mene, a onda me je pitao da li bih možda svirao sa njima to veče. Naravno odmah sam pristao. Tada sam svirao električnu gitaru sa njegovim bendom", naglasio je Emanuel i dodao da je slično iskustvo imao i sa slavnim američkim gitaristom Džoom Satrijanijem, te da mu je zadovoljstvo bilo da nastupa i sa Erikom Kleptonom i Stivijem Vonderom.
Koncert žive legende svetske gitare Tomija Emanuela biće prilika da publika čuje neke od numera sa aktuelnog albuma "Accomplice Two" (2023) sa kojim je na svetskoj turneji. To će biti retka prilika da poštovaoci gitarskog zvuka u svom gradu, na kultnoj sceni Srpskog narodnog pozorišta dožive veštinu "fingerstajla" i podele intimu i emocije sa Tomijem Emanuelom.
Evropskoj i domaćoj publici poznata je i saradnja sa makedonskim gitaristom Vlatkom Stefanovskim i Štohelom Rozenbergom u supergrupi "Kings of Strings", koju je 2012. godine okupio upravo beogradski Guitar Art festival, i bio im producent albuma i turneje "First Step". Svirali su u rasprodatim salama Sava centra i bivše Dvorane Doma sindikata.
Emanuel je uvek pun utisaka oko tog projekta, te se nada da će "sva trojica imati vremena da se ponovo okupe i nastupaju zajedno na turnejama".
Kada se pogleda njegova diskografija, zaista je ogromna sa svim studijskim i live albumima: “From Out of Nowhere” (1979), “Up from Down Under” (1987), “Dare to Be Different” (1990), “Determination” (1991), “The Journey” (1993), “Terra Firma” (1994), “Classical Gas” (1995), “Initiation” (1995), “Can't Get Enough” (1996), “Midnight Drive” (1997), “Collaboration” (1998), “Only” (2000), “Endless Road” (2004), “Live One” (2005), “The Mystery” (2006), “Happy Hour” (2006), “Center Stage” (2008), “Little by Little” (2010), “All I Want for Christmas” (2011), “Tommy Emmanuel & Friends Live from the Balboa Theatre” (2011), “The Colonel and the Governor” (2013), “It's Never Too Late” (2015), “Christmas Memories” (2016), “Live at the Ryman” (2017), “Pickin” (2017), “Accomplice One” (2018), “Heart Songs” (2019), “Accomplice Two” (2023).
"Nikada mi ne može dosaditi snimanje tolikih albuma. Meni može biti dosadno u životu jedino kad sam sam sa sobom i ne radim ništa, ne stvaram. Osim dva nova albuma "Accomplice Two" i "The Best of Tommy Songs", radim na još jednom materijalu. Nisam još uvek snimio dovoljno pesama za ceo album, ali vredno radim na tome", kaže neumorni muzičar, kompozitor, gitarista, povremeno i vokal, kantautor, kompletan autor.
"Svojim životom nikad neću biti zasićen, ne može mi biti dosadno, jer se uvek dešava nešto zanimljivo. Samo biti u ovoj zgradi Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu je meni interesantno. Na tolikim turnejama nigde nisam imao prilike da vidim ovakvu gradjevinu, a obišao sam toliko mesta u celom svetu. Možda jedino u Rusiji, u Jekaterinburgu ima relativno slična zgrada. U pitanju je takođe pozorište, ali starije i manje od vašeg. Bio sam srećan što to mesto uopšte ima struju", opisao je svoje utiske Emanuel i dodao da mu se povremeno dešavalo da nestane struja u sred nekog koncerta, ali se on uvek snadje i pod svećama svira akustičnu gitaru
U svojoj pola veka dugoj karijeri Emanuel je više puta posećivao Balkan, i svaki put ulaznice za koncerte čuvenog gitariste bile su rasprodate.
Najveći rokenrol časopis "Rolling Stone" proglasio ga je za najboljeg gitaristu 1990. godine, dok su čitaoci najvećeg medijskog autoriteta za gitariste "Guitar Player" Emanuela ubedljivom većinom odabrali za najboljeg akustičnog gitaristu svih vremena.
"Tačno je da o tome pišu, ali istina je da ne razmišljam mnogo, trudim se da ne pridajem veliki značaj tome. Često me pitaju da li mi prija da me toliko hvale, pričaju toliko toga lepog o meni, ili mi daju puno nagrada. Ja im onda kažem - "Da, sve je to fino i godi, ali pohvale neće doneti novac na sto i nahraniti moju decu. Ali, neprestano sviranje, koncerti, turneje, snimanje novih albuma, svakako će staviti hranu u usta moje dece", istakao je slavni gitarista.
Emanuel je najponosniji na priznanje "Certified Guitar Player" koji pored njega nose još samo trojica svetskih gitarista, a koje je lično odabrao Čet Etkins, Tomijev najveći uzor i majstor gitare iz Nešvila.
“Kada sam bio dete želeo sam da budem u šou biznisu. Sada želim samo da budem u biznisu sreće. Ja stvaram muziku, a vi postanete srećni. To je dobar posao", govorio je Tomi ranije, a i sada oseća potpuno iste stavove u poznom razdoblju karijere.
Kako je on objasnio, radost mu je uvek prisutna, jer ja za njom traga u muzici.
"Videti iznenađenje u očima ljudi je vredno življenja i rada. Ne mogu da ne sviram ljudima sa svim srcem koje je preplavljeno radošću zato što se nalazim u trenutku za koji sam celoga života radio", smatra Emanuel i napominje da iako je već pola veka u muzici, uvek se oseća kao da je na samom početku.
Tako da na ovoj turneji je uveliko prošao Ameriku, rodnu Australiju, Italiju, Mađarsku, upravo je sinoć gostovao u Tvornici kulture u Zagrebu.
"Čim završim koncert u Novom Sadu, eto mene sutra na putu ka Danskoj, gde ću u subotu uveče svirati na velikom bluz festivalu "Blues Heaven". Onda ću svirati četiri koncerta u Poljskoj, nakon toga ću otputovati u Englesku, ali ne da sviram, već da budem - deda. Tamo uživam da budem sa mojim ćerkama i svojim unucima. Kada mi se završi ta pauza, onda nanovo se vraćam u Ameriku na koncerte. Opet, kad dodje decembar, onda je tu i vreme za Božić i tada postajem Deda Mraz", zaključio je uz osmeh Tomi Emanuel za Tanjug.
(Telegraf.rs/Tanjug/Ivan Makragić)