Šta znači obaveza puštanja domaće muzike na radio i TV stanicama i zašto je to dobro za sve u Srbiji?
Da li je 25% domaće muzike na srpskim radio i TV stanicama dovoljno ili premalo, kako će se to odraziti na BDP, kako to rade u Hrvatskoj, Sloveniji, Franuskoj, Nemačkoj...
Promena zakona, po kojem će ubuduće svi komercijalni TV emiteri i radio stanice morati da emituju u svojim muzičkim programa minimum 25% domaće muzike, doneće mnogo ne samo domaćoj muzičkoj industriji i autorima, već i samoj državi, saglasni su svi koji se direktno ili posredno bave sektorom kreativne industrije kod nas.
Naime, U Skupštini Srbije izglasan je Zakon o elektronskim medijima i posle velike borbe i truda, domaća muzička industrija dobiće mnogo značajnije mesto u javnom medijskom etru.
Kako navodi Nikola Vilotić, direktor Organizacije proizvođača fonograma Srbije (OFPS), ovakav način čivanja domaće baštine je odavno u praksi širom sveta:
U Francuskoj čak 50% sve muzike koja se pušta na tv i radio stanicama javnih servisa mora da se izvodi na francuskom jeziku, a čak 40% sve muzike koja se pušta na tv i radio stanicama komercijalnih emitera mora da se izvodi na francuskom jeziku. U Holandiji i Italiji je taj procenat 33%, u Nemačkoj sve tv i radio stanice imaju obavezu da 50% muzike koja se pušta na televizijskim i radio stanicama bude na nemačkom jeziku. Kada je reč o Kanadi, npr, 50% sve muzike koja se pušta na tv i radio stanicama javnih servisa mora biti izvođena od strane kanadskih izvođača, a 35% sve muzike koja se pušta na tv i radio stanicama komercijalnih emitera mora biti izvođena od strane kanadskih izvođača.
Vilotić navodi podatke iz zemalja u okruženju, a posebno su zanimljivi podaci za Hrvatsku, u kojoj je srpska muzika već godinama nezvanični "kamen spoticanja"
U Hrvatskoj čak 40% sve muzike koja se pušta na televiziji/radiju koji spadaju u javni servis mora da se izvodi na hrvatskom jeziku, a 25% muzike koja se pušta na televiziji/radiju koji spadaju u komercijalne emitere mora da se izvodi na hrvatskom jeziku. Identični procenti važe i za Sloveniju, koja na taj način jednako čuva svoju muzičku baštinu, navodi Vilotić.
Ispred SOKOJ-a i muzičkih autora ovu odluku pozdravio je direktor Dejan Manojlović:
- Sokoj je organizacija muzičkih autora Srbije i kao takva, s obzirom da njeno članstvo čine domaći autori, kompozitori, tekstopisci i aranžeri, radujemo se da naši članovi budu vidljiviji na medijskom nebu Srbije. U skladu sa zakonom Sokoj zastupa i inostrane muzičke autore, tako da mi ravnopravno gledamo na sve autore što se tiče prikupljanja novca. Radujemo se tome da domaći autori budu u predloženom procentu emitovani na radiju i televiziji, što je deo novog medijskog zakona. Treba videti kako će se taj zakon praktično sprovoditi i kako će izgledi kontrola svega toga. Zakonska obaveza može i da se krši, tako da treba videti kakve su kazne za one emitere koji budu kršili novi zakon, kaže Manojlović, i dodaje:
- Većina zemalja u Evropi ima i veći procenat utkan u zakon. Svako želi da što više zaštiti svoju domaću muziku. Ovo je deo kulturne politike kako bi se sačuvala srpska muzika. Možda bi procenat mogao da bude i viši, mislim da je ovo dobro što je ušlo u zakon, zakoni se menjaju, možda to bude i veći procenat u budućim dopunama. Pravedno bi bilo da Javni servisi u Srbiji imaju veću kvotu, jer oni treba da se mnogo više bave domaćom kulturom, pa i muzikom - kaže za Telegraf.rs Dejan Manojlović, generalni direktor Sokoja.
Vladimir Đurić Đura, kao izvođač, ali i autor takođe pozdravlja ovu značajnu promenu, ali naglašava:
- Mislim da je kvota od 25% zastupljenosti domaće muzike na radiju i televiziji predvidjena zakonom premala. Morala bi da bude bar duplo veća. Srpska kultura, njeno stvaralaštvo, muzika, pa i sve drugo trebalo bi da dominiraju na domaćem medijskom nebu. Kada se Žak Lang bivši ministar kulture u Francuskoj usprotivio amerikanizaciji pop kulture, kvota emitovanja francuske muzike propisana je na 70%. U Engleskoj je takva kvota i veća, retko ćete čuti na njihovim stanicama izvodjače koji pevaju na nekom drugom jeziku. Budući da je srpski jezik podjednako dobro razumljiv na širokoj teritoriji Balkana, koji uključuje BIH, Hrvatsku, Crnu Goru i Srbiju, smatram da njegova zastupljenost u medijima na ovim prostorima mogla da bude i do sedamdeset posto. Srpski jezik će se kroz muziku najbolje sačuvati, navodi Vladimir Djurić Djura.
Vida Samardžić, ispred Privredne komore Srbije takođe se slaže da je uvođenje ovakvih kvota u naše zakonodavstvo odlična stvar i za kreativnu induistriju, ali i za državu:
- Kvote su uveliko prisutne u medijskim zakonima za ostale sadržaje, i prirodno je bilo da se uvedu i za muzički sadržaj kako bi se povećali prihodi od domaćeg muzičkog stvaralaštva. Dodatni motiv za priču o uvođenju obaveznih kvota potekao je iz poređenja međunarodnog i regionalnog zakonodavstva i iskustva. Tamo gde su kvote uvedene poboljšao se status samih umetnika, izdavača, i drugih ali i zastupljenost njihove kulture na međunarodnoj sceni. To su i očekivanja svih u lancu muzičke proizvodnje u Srbiji, od izvođača, tekstopisaca i kompozitora do izdavača i diskografa. Nadamo se da ćemo nakon nekoliko godina primene kvote kao rezultat imati i formiranje kancelarije za razvoj muzičke industrije u Srbiji, koja bi bila podrška novim stvaraocima te i promociji naše kulture na međunarodnoj sceni. Bilo bi odlično ako bi uspeh uvođenja kvote bio dovoljno veliki te izrodio i podsticajne politike za emitere, studije i druge, navodi Vida Samardžić iz Privredne komore Srbije.
I Unija diskografa Srbije (UDS), kao strukovno muzičko udruženje diskografa - proizvođača fonograma pozdravlja donošenje novog Zakona o elektronskim medijima od strane Narodne skupštine Republike Srbije, kojim je, predviđeno pored ostalog, u članu 78. da svi tv i radio emiteri pružaoci medijskih usluga budu u obavezi da obezbede da srpska muzička dela učestvuju sa najmanje 25% u njihovom dnevnom objavljenom muzičkom programu, što se po prvi put uvodi kao praksa u domaće zakonodavstvo, po primerima mnogih država u Evropi, što će doprineti zaštiti i očuvanju domaćeg muzičkog stvaralaštva i kulturne baštine.
Inače, muzička industrija u Srbiji predstavlja veoma važan ekonomski faktor, jer je deo kreativne industrije koja predstavlja značajan sektor u srpskoj ekonomiji sa udelom od 6,8 odsto u BDP-u naše zemlje.
Telegraf.rs