Piter Gregson je komponovao muziku za "Bridžerton", a sada počuje: "Želim ponovo da vam dođem u Srbiju"

Škotski muzičar imao je koncert na sceni Ustanove kulture “Gvarnerijus” u Beogradu

Škotski violončelista i kompozitor Piter Gregson održao je sinoć svoj premijerni koncert u Srbiji, na sceni Ustanove kulture “Gvarnerijus” u Beogradu, a specijalno za agenciju Tanjug je istakao da je oduševljen našom zemljom i da želi da ponovo dođe veoma uskoro.

Preporučujemo

“Svakako je bolje svirati pred živom publikom, pravim ljudima, nego samo stvarati sa mašinama, kako sam navikao dok u studiju komponujem muziku. Divno je mesto za koncert, božanstveno, gotovo nestvarno. Znam i da je osnivač “Gvarnerijusa” vaš poznati violinista Jovan Kolundžija. Zadovoljstvo mi je da sam prvi put kod vas, sada mi je žao što nisam dolazio ranije. Prvi put posećujem Srbiju i eto u toj poseti i premijerno sam svirao kod vas”, nadahnuto je govorio za Tanjug – Piter Gregson.

Reč je o mladom umetniku rodom iz Edinburga koji se istakao u komponovanju muzike za popularne TV serije "Novi papa" (The New Pope) i "Bridžerton" (Bridgerton), kao i filma "Mali haos" (A Little Chaos) u režiji preminulog britanskog glumca Alana Rikmana.

Prostor “Gvarnerijusa” Gregson smatra veoma intimnim mestom za koncerte, takodje adekvatnim za stvaranje jedne intenzivne atmosfere za muziciranje, što je za njega posebno.

“Voleo bih da ponovo dođem kod vas, i da ostanem duže, da na miru istražujem Beograd, možda i druge gradove po Srbiji. Ovako došao sam zapravo samo na koncert i odmah sutradan se vraćam kući, nažalost”, rekao je za Tanjug škotski umetnik.

Na koncertu sinoć Gregson se predstavio beogradskoj publici muzikom sa albuma “Patina”, kojim je postigao veliki svetski uspeh. Album je kombinacija niza analognih elektronskih instrumenata, gudačkog ansambla i Gregsonovog solo izvođenja na violončelu. Album je neobičan po tome što Gregson istražuje ideju „prisustva odsustva“, i postavlja pitanje „Šta se dešava kada uklonite melodiju?“.

Specifičnost karijere Pitera Gregsona je u tome da uspeva da kombinuje elektronsku muziku koju komponuje sa klasikom, odnosno sviranjem klasičnih instrumenata kao što je violončelo.

Ta kombinacija možda nije nova, ali je svakako veoma retka danas, tek pojedini umetnici se usuđuju da realizuju svoje projekte na taj način.

Koliko je teško spajati klasiku i elektroniku, objašnjava za Tanjug škotski kompozitor.

“Uvek mi je to zanimljivo pitanje. Evo kako ja gledam na te stvari. Oduvek sam smatrao da je bilo koji instrument tehnologija sama za sebe. Klavir, violončelo, sve su to tehnologije, nisu tek nastali, odnosno nisu došli iz prirode. Neko je morao da ih napravi, i sve ima svoju svrhu – ne možete svirati muziku za klavir na flauti. Sve vezano za muziku me inspiriše da dalje istražujem, eksperimentišem”, istakao je Gregson i dodao da je uvek kreativan i radoznao u beskrajnom muzičkom univerzumu.

Do sada je objavio šest studijskih albuma instrumentalne muzike – “Terminal” (2010), “Lights in the Sky” (2014), “Touch” (2016), “Recomposed by Peter Gregson: Bach – The Cello Suites“ (2018, obrade kompozicija Johana Sebastijana Baha, i prva saradnja sa vodećom nemačkom diskografskom kućom “Dojče Gramofon”), “Patina” (2021) i “Quarters 3&4” (2022).

Gregson ne misli da je teško komponovati elektronsku muziku u spajanju sa klasikom i muziciranjem na violončelu, kako je prikazao na koncertu, mada veruje da tako izgleda.

Isprobavanje novih rešenja i pronalaženje zanimljivih načina za stvaranje muzike, jeste ono što ga pokreće svakog jutra.

Piter Gregson smatra da “stvaranje muzike koju on pruža publici nije ništa komplikovanije nego komponovati numere za čitav orkestar”, mada misli da je ovaj način neobičniji ili neoubičajeniji.

“Svakako je najvažnije od svega da iskreno volite muziku, uopšte umetnost muzike, onda vam je sigurno sve lakše u stvaranju”, ocenio je Piter Gregson, jedan od najtalentovanijih muzičara klasične muzike danas.

Piter Gregson je rođen 1987. godine u Edinburgu. Violončelo je počeo da svira sa svega 4 godine i od tada je osetio da je to idealan instrument za njega, tako je i ostalo do danas.

“Istina, nisam razmišljao o nekom drugom gudačkom instrumentu. U violončelo sam se zaljubio gledajući Džejms Bond film “Dah smrti” (The Living Daylights), kada je agenta 007 prvi put igrao Timoti Dalton. Privukla me je scena sa violončelom u tom filmu i onda je bilo gotovo. Nisam sebe video da baš sviram violinu, violu, ili kontrabas. Volim da pišem kompozicije za te instrumente, danas mi to prija, ali ne i dam ih sviram na koncertima. Kada sam bio mlad, stvarno me nije privlačilo”, objasnio je Gregson.

Dok je na sceni, kada muzicira, kao da publiku i sebe vodi na neko zamišljeno putovanje kroz ceo album “Patina” i devet ambijentalnih kompozicija. Čak podseća na nedavnog gosta Beograda, elektro kompozitora Gabrijela Prokofjeva, koji je imao koncert na Kolarcu, ali pre svega na pionira elektronske muzike Žan Mišel Žara.

“Veliki mi je kompliment da me neko vidi kao tako velike umetnike. Nisam siguran koliko mi je recimo izvanredni Žan Mišel Žar uzor i inspiracija, više gledam na to da sam fan njegove muzike i celokupnog stvaralaštva. Slično je i sa Gabrijelom Prokofjevim, čija dela izvodim na koncertima, i jako mi je drago da je imao koncert u Beogradu. Ipak, ako gledam na inspiraciju, definitivno je to moj kolega Džejms Blejk”, otkrio je Tanjugu škotski umetnik. On je dodao da na koncertima izvodi i dela kolega Stiva Rajha, Maksa Rihtera i drugih.

Inače, Džejms Blejk Literland je engleski muzičar, pevač, tekstopisac i producent albuma, koji se istakao 2010. serijom EP izdanja kao što su “CMYK” i “Klavierwerke”.

Gregston ističe i uticaje, osim Blejka ili Mišel Žara, svakako melodije nemačkog elekto benda “Kraftwerk”, ali i btitanske senzacije “Depeche Mode”, i takodje mu je drago da su i oni gostovali u Beogradu na solo koncertima.

Toliko je mlad, a već je stigao od 2007. godine da bude autor muzike za čuvene TV serije “Novi papa”, “Bridžerton”, filma “Mali haos”, ali to nije sve. Gledano prema filmskom sajtu IMDB (International Movie Data Base), Gregson je svirao čelo na više od 90 filmskih ostvarenja ili televizijskih serija američke i engleske produkcije, spisak kao da nema kraja.

Umetnik je u tim projektima svirao akustično ili elektronsko violončelo.

“Naravno, obožavam filmove, sedmu umetnost, odatle morate da krenete. Osim toga, sve je počelo još na studijama, gde sam vežbao da stvaram neobične, čudne zvukove. Radio sam eksperimente sa klasičnom muzikom, kombinovao, bio kreativan, bilo je tu dosta avangarde. Jedan moj prijatelj sa akademije se preselio da radi i živi u Ameriku, Los Anđeles, da saradjuje sa važnim kompozitorom primenjene muzike za filmove. Bio mu je potreban neko kao ja da se uključi, snimali su demo projekat, i tako sam pomogao”, objasnio je za Tanjug umetnik svoj početak hiper produkcije sviranja čela za neverovatan broj projekata malog i velikog ekrana.

Škotski kompozitor je diplomirao violončelo na Edinburgh Academy i Royal Academy of Music.

“Veoma volim film i oduvek sam želeo da komponujem muziku za pokretne slike. Takođe, sviđaju mi se neki jezivi zvuci koje volim da pravim, uklapaju se u filmove”, rekao je violončelista koji je potpisao muziku i za poznati film “Blackbird” (2019) sa Suzan Sarandon i Kejt Vinslet.

Muzičar je sa Kejt Vinslet sarađivao i na filmu “Mali haos” (2015) koja je igrala sa pokojnim Alanom Rikmanom, ovog puta je on bio i reditelj, i Gregson veoma žali što nas je ovaj britanski glumac napustio, divno su sarađivali.

Kritika magazina “Njujorker” naziva Gregsona predvodnikom nove muzičke scene i “teh-frendli” violončelistom. Sarađuje sa vodećim svetskim tehnološkim centrima (Microsoft Labs, United Visual Artists, Reactifi i MIT Media Lab), a dobitnik je nagrade “Spirit of Scotland” 2008. za doprinos umetnosti u Škotskoj. Svojevremeno je komponovao Mašinu za slušanje (Listening machine) i u ovom eksperimentalnom muzičkom projektu razvio program koji je čak - tvitove pretvarao u zvukove.

Nakon Beograda, Gregson otkriva da mu je sledeća stanica – London naredne nedelje.

„Veoma sam uzbuđen što ću svirati u Londonu, jer nisam tamo nastupao sve od 2019. godine. Dakle još pre pandemije korona virusa. Posle koncerta u Londonu, čeka me da završim komponovanje muzike za britansku TV dramu „Izgubljeni momci“, za BBC. Osim filma, radiću muziku i za jedan balet. Tako da ću sada uz Beograd i London, pauzirati sa koncertima, već se posvetiti studijskom radu na tim projektima“, naglasio je Gregson.

Umetnik je rekao Tanjugu da mu je bilo zadovoljstvo i da sarađuje sa pop zvezdama kao što su Rag’n’Bone Man i Ed Širan na albumu „Divide“, gde je bio dirigent i violončelista, te se oduševio za Širana da će nam gostovati prvi put u Beogradu 17. avgusta 2024.

Bliska veza tehnologije i muzike na specifičan način je ostvarena na albumu „Patina”. Gregson je violončelu priključio analogne elektronske instrumente, gudački ansambl i klavir.

Album je odmah postigao veliki uspeh u svetu, a ocenjen je kao” sjajan pokazatelj toga gde se nalazi savremena klasična muzika u 21. veku”.

Piter Gregson je sinoć nastupio u okviru ciklusa koncerata svetskih zvezda i virtuoza klasike, koji je Ustanova kulture Gvarnerijus pokrenula u saradnji sa poznatim austrijsko-ruskim violinistom Jurijem Revičem. Ovaj ciklus počeo je koncertom soprana Mariam Batisteli 25. septembra, a do kraja godine nastupiće i nemačka pijanistkinja Danae Dorken (11. novembra) i austrijski čelista Benedikt Klokner (18. decembra).

Gregsonov koncert je bio spajanje elektronske, ambijentalne muzike sa klasikom, jer umetnik pušta melodiju koju je komponovao sa laptopa dok muzicira posvećeno na violončelu.

Album "Patina" je zapravo kombinacija niza analognih elektronskih instrumenata, gudačkog ansambla i Gregsonovog solo izvođenja na violončelu, i u toj fuziji muzičar je zaista podsećao na pionira Žan- Mišel Žara.

Škotski muzički umetnik je predstavio kompletan navedeni studijski materijal sa devet kompozicija.

Svaka od instrumentalnih numera kao "Hidden", naslovna "Patina", "Sense", "Cluster", kao da vode publiku na dugačko putovanje kroz sopstvene misli i razmišljanja, fantazije, paralelne univerzume.

Album je neobičan u pogledu što Gregson istražuje ideju neobičnog apsurda - „prisustva odsustva“, i postavlja pitanje „Šta se dešava kada uklonite melodiju?“.

Koncert od nepunih sat vremena je pružio i ostale kompozicije albuma "Patina" koje su u potpunosti ličile na primenjenu muziku specijalizovanu za ostvarenja malog i velikog ekrana - "Schema", "Sequence" (Seven)", "Over", "Don't Wake" i "Continuum".

Za sam kraj razgovora, Gregson se osvrnuo na sam početak karijere, jer je violončelo počeo da svira sa samo 4 godine.

„Jeste, več tada sam znao šta želim. A eto sada gledam moje dete, ćerku koja će za par nedelja napuniti pet godina. Nudio sam joj da eto u mom uzrastu svira malo violončelo, ali ne, uporno je odbijala, i dala mi do znanja da je previše rano za nju. Tako da nismo svi isti, za nju je sa 4 godine rano, za mene je bilo taman idealno. Ali zato ćerka ima predivan glas, sjajno peva, i nikad se ne zna da li u tom pogledu može nešto da ispadne“, zaključio je Piteg Gregson za Tanjug.

(Telegraf.rs/Tanjug/Ivan Makragić)