Najpoznatiji stranci na privremenom radu u jugoslovenskim bendovima, sedamdesetih i osamdesetih godina

Poznato je da su naši džez i rok muzičari već tokom šezdesetih godina počeli odlaziti u beli svet, trbuhom za kruhom, ali poznati su i slučajevi da su stranci bili na privremenom radu u bivsoj Jugi, pa sam ovom prilikom izdvojio nekoliko imena koja su u tom smislu ostavila najviše traga na ovim prostorima.

KRIS NIKOLS -  KRSTA NIKOLIĆ

Jako je interesantna priča vezana je za klavijaturistu Kristofera Krisa Nikolsa koji se svojevremeno "prošetao" kroz nekoliko vrlo značajnih jugoslovenskih grupa, pa čak došao i u situaciju da svira narodnjake.

Preporučujemo

U Jugoslaviju je stigao nakon što su ga u Engleskoj upoznali Dado Topić i bubnjar Peco Petej.

Naime, Petej odlazi "na ostrvo" kako bi sarađivao sa tada jako velikim imenima iz grupe Traffic.

U pitanju su bili Stiv Vinvud i Džim Kapaldi.

Kada je Dado odslužio vojni rok, nije imao ništa posebno da radi, jer su se u međuvremenu članovi grupe Time već "snašli" na razne načine, pa on prihvata Pecin poziv i odlazi u London. Tamošnji Dadov boravak se završio učešćem na turneji sa grupom Foundations, i što je još važnije tu "otkriva", tj. upoznaje odličnog klavijaturistu Krisa Nikolsa koji dolazi s njim i Petejom u Jugoslaviju. O tome mi je Dado u jednom razgovoru rekao sledeće:

"Dok sam bio u vojsci, Peca je već neko vreme radio u Engleskoj i sarađivao na nekim projektima sa Džimom Kapaldijem i Stivom Vinvudom. Jednom me je pozvao i rekao:

-Dado, daj dođi, možda završimo neki projekat sa ovom gospodom.

Puštao im je još ranije ploče grupe Time i to im se strašno svidelo, a obzirom da nakon izlaska iz vojske ja nisam imao ništa pametno radit, jer su moji članovi bili onako... neverne bebe, što se tiče članstva u bendu, prihvatio sam taj poziv kao mali eksperiment, da vidim šta to rade Englezi, ko to tamo svira, i konačno, jako mi je izazovno zvučalo poznanstvo sa Kapaldijem i Vinvudom. Taj boravak u Engleskoj na kraju se završio turnejom sa grupom Foundations. Posle smo ih doveli ovde, da im pokažemo kako smo mi u muzičkom smislu puno napredniji od njih, jer smo tamo uglavnom doznali da i ta Engleska, o kojoj smo čitali u novinama i gledali na televiziji, i nije baš tako "velika". Imaju i oni svoje narodnjake i taj neki middle of the road zvuk, odnosno mainstream muzičare koji i nisu baš tako velike face. Tako da smo malo demistificirali tu englesku pop rok scenu i bilo nam je drago da možemo dokazati da iz ovog kraja svijeta takođe dolaze dobri muzičari, što je svakako bilo najvrednije saznanje nakon boravka tamo. Tada smo otkrili i fantastičnog klavijaturistu Krisa Nikolsa koji se zaljubio u ovaj prostor i ljude i naprosto se nije htjeo vratiti u Englesku. Onda smo nastavili radit zajedno i stvarno je bio izvanredan svirač, tako da nam je to dalo neku novu šansu, da i kreativno i studijski napravimo novi ulazak u te autorske prostore, a Kris je potom godinama ostao ovdje i puno je radio."

Kris će sa Dadom ubrzo krenuti u realizaciju albuma "Život u čizmama s visokom petom", ali će i nakon toga, kako i Dado kaže, poduže ostati na ovim prostorima. Navešću neke ploče na kojima je takođe svirao: Dado Topić - "Neosedlani" i "Šaputanje na jastuku", KIM - "Za kim zvona zvone", "Smak 86". Sarađivao je i sa Lazom Ristovskim, grupom Mama Co Co... Radomir Mihailović Točak ga je prekrstio u Krsta Nikolić, a tako ga je i potpisao na albumu "Smak 86". Jako je interesantna i priča o njegovoj saradnji sa Kepinom grupom Cveće sa kojom je takođe snimio album "Plenov prah". Kepa se, u intervjuu koji sam radio s njim, ovako priseća tog perioda:

"Pokušao sam sa Točkom saradnju nakon Smaka, nije mi se to svidelo i onda sam hteo da krenem svojim putem. Oformio sam grupu Cveće i to je jako teško bilo. Da bi radili zajedno, moramo i da živimo od nečega, pa smo odlučili da sviramo po hotelima malo komercijalniji repertoar i počeli smo da obrađujemo narodnjake u nekom rok i disko fazonu. Prvu tezgu smo imali u hotelu "Park", Ivanjica, i kada smo tamo stigli, pita nas upravnik:

-Gde vam je pevačica?

-Nemamo.

-A harmonikaš?

-Nemamo ni harmonikaša.

On se uhvatio za glavu, ali već sledeće veče u sedam sati nema više nijedno slobodno mesto unutra. Radili smo obrade narodnjaka u nekom disko fazonu, Kris to naravno nije u životu čuo, ali je sve to vrlo lako čitao sa nota koje smo pripremili, ali zato kada sviramo ovaj drugi repertoar, recimo Majkla Džeksona, to je bilo stvarno kao original. Usput smo pripremali i album "Polenov prah" na kome je bilo nekoliko lepih pesama. "Eleonora" je recimo Krisova pesma, "Igrač na žici" moja, itd. Malo je u celoj toj priči ljudski faktor odigrao neku ulogu, bili su nestrpljivi, mislili su da uspeh može da dođe preko noći. Teško je biti šef u takvoj grupi, u jednom trenutku nisam imao više snage i prekinuo sam sve to".

ŽAN ŽAK ROSKAM - U HRVATSKOJ CRNI MATE, U SRBIJI ĐOKA

U ovakvoj priči svakako je nezaobilazan i mnogima dobro poznat, crnoputi Belgijanac Žan Žak Roskam, koji je od 1986. do 1991. godine bio gitarista niške Galije. Sa njima će snimiti pet albuma, ali i okušati se kao autor u kompozicijama koje je napisao za ovu grupu: "Nebo nad Makarskom", "Žena koje nema", "Ljubavna pesma", "Pevaju jutra", "Moskva-Balkan", "Proleće", itd. U nekim pesmama je bio i u ulozi pevača, kao na primer u kompoziciji "Zebre i bizoni", koju je otpevao zajedno sa Nešom. Zanimljivo je da je Roskam u Belgiji svirao sa pevačicom Dani Klein koja će kasnije pevati u svetski poznatoj grupi Vaya Con Dios. Iako službeno Belgijanac, poreklom je iz Zaira, a kada je jednom prilikom došao u Jugoslaviju na letovanje upoznao je svoju buduću suprugu Neli, Dalmatinku iz mesta Vrgorac, sa kojom je dobio ćerku Manušku i sina Matea. Kako je bio profesionalni muzičar, tražio je stalni posao, pa je prvo nastupao sa Peđom D Bojem u grupi D' Boys, gde je učestvovao na snimanju njihovog trećeg albuma "Avantura", na kome se nalazi njegova kompozicija "Nisi nevina devojčica". No s obzirom da je Galija deset godina imala "letnje gaže" upravo u Makarskoj koja je od Vrgorca udaljena oko šezdeset kilometara, veza sa njima je već ranije uspostavljena, pa je tako Roskam krajem leta 1986. stigao u grad na Nišavi. Nišlije su ga prihvatile otvorenog srca prozvavši ga "Đoka", dok je u Hrvatskoj imao nadimak Crni Mate. Prvi album koji je snimio sa Galijom, bio je "Digni ruku" na kome se nalazi njegova kompozicija "Winter's Coming" za koju je tekst napisala Dani Klain, a potom su usledili albumi "Daleko je Sunce", "Korak do slobode", kao i kompilacija "Još uvek sanjam" na kojoj su neke pesme ponovo snimljene. Poslednji album koji je Roskam snimio sa Galijom bio je "Istorija ti i ja", pa se potom zbog sveukupne situacije u zemlji, seli sa porodicom u Belgiju.

Žan Žak Roskam je preminuo 2020. godine, a ostaće između ostalog upamćen i kao čovek koji je govorio da je Jugoslavija puno bolje mesto za život od Belgije.

STIVEN KIP - TEŠKO OVO ŽIVOT

Podaci govore da je Džoni Štulić u poreskoj prijavi naveo da je njegova zarada za 1982. godinu iznosila 280 miliona ondašnjih dinara, što je prelazilo cifru od dva miliona dolara. Bio je to ubedljivo najveći prihod te godine u Zagrebu, na koji je određen ogroman porez. Nakon toga Džoni, nezadovoljan takvim rešenjem ali i mnogo čime drugim, preduzima oproštajnu turneju grupe Azra, nakon koje se preselio u Holandiju, gde će sa bubnjarom Borisom Leinerom i basistom Stivenom Kipom snimiti trostruki album "It Ain't Like In The Movies At All", na kome su pored novih i stare kompozicije, ali ovoga puta prepevane na engleski jezik. Potom je u Zagrebu sa Leinerom, Kipom i Juricom Pađenom snimio album "Između krajnosti", a 1987. godine snimaju četvorostruki live album "Zadovoljština". Kip je takođe delimično učestvovao i na snimanju albuma "Balkanska rapsodija". Ostaće upamćena pesma koju je Džoni posvetio Stivenu  -"Teško ovo život", koja je naslovljena upravo onako kako je on izgovarao tu rečenicu.

DEJVID MOS - NESPORAZUMI OKO NAZIVA ALBUMA

Dejvid Mos, Amerikanac, koji je rođen u Njujorku poznat je na ovdašnjim prostorima po saradnji sa grupom Smak i R. M. Točkom. Njegovo ime pojavljuje se na albumu "Stranice našeg vremena", a takođe i na Točkovom maxi singlu "Marš na Drinu". Svirao je i na solo albumu Mikija Petkovskog "Ko zna", a ostao je zabeležen njegov nastup sa Točkom i basistom Lolom Andrijićem na duplom live albumu "Legende YU rocka", u kompoziciji "Because". Mos je inače studirao perkusije na Hart College of Music, i počev 1977. godine objavio više albuma, što samostalnih, što u saradnji sa mnogim drugim poznatim muzičarima. Razlaz sa Smakom usledio je nakon njegove tužbe usmerene protiv izdavačke kuće Bellaphon, a u vezi albuma "Dab InThe Middle", što je bio naziv albuma "Stranice naseg vremena" za inostrano tržiste. U toj tužbi Mos je tražio odštetu (prethodno je svoja prava zaštitio u Americi), jer je tvrdio da je naziv ploče njegova ideja, što će biti jedan od razloga (presudan je svakako bio nesporazum oko koncertnih aktivnosti grupe, određenih u ugovoru), da izdavačka kuća Bellaphon prekine saradnju sa grupom Smak.

POL MUR - NEPREŽALJENA LESKOVAČKA MUĆKALICA

Raspadom kragujevačke grupe Vatra, pevač Zoran Branković, bubnjar Ljubinko Milošević Meho i gitarista Srećko Maksimović Ceci prelaze u Čačak gde 1980. godine osnivaju Krvnu Grupu. Iste godine odlaze u London kako bi u studiju "Matrix" snimili svoj prvi singl. Zanimljivo je da im je na tom singlu gostovao klavijaturista Adrijan Li, koji je, između ostalog, sarađivao i sa grupom Pink Floyd. No to neće biti njihova jedina saradnja sa strancima, jer će Krvna grupa svoj prvi LP pod nazivom "Crna rupa" (svakako je interesantno da je radni naslov ove ploče bio "Prva slutnja rata"), objaviti 1982. godine. Pored pomenute trojke, na ovoj ploči klavijature je kao gost svirao Lazar Ristovski, a bas gitaru Pol Mur. Kako je došlo do toga da u u jednoj grupi iz Čačka svira Englez, objasnio mi je upravo Zoran Branković:

"Aleksandar Čvorović Cika je bio basista u prvoj postavi Krvne grupe, ali je u jednom trenutku rekao da ne želi više da svira bas jer je on u stvari solo gitarista, ali je takođe napomenuo da može da nas poveže sa njegovom komšinicom koja živi u Londonu i udata je tamo za nekog muzičara, a to je upravo bio Pol Mur, koji je posle i svirao u Krvnoj grupi. Povezali smo se s njim i kada smo uštedeli novac otišli smo u London i snimili četiri pesme u tamošnjem Matriks studiju. Dve su objavljene na tom singlu, šteta što druge dve nisu, ali sačuvao sam ih, dao sam ih i Ljubinku i svima drugim iz benda da ih imaju za uspomenu. Tada smo se upoznali sa Polom, on je takođe bio solo gitarista, ali kako mu se dopala naša muzika rekao nam je da bi rado svirao s nama. Posle dva-tri meseca otišao sam do Londona i nas dvojica smo se kolima vratili do Čačka, vozili smo njegovog Forda. Kada je došao u Čačak, Pol tri meseca nije jeo ništa, obično bi u kipeću vodu razbio tri jaja i potom bi ih samo pokupio viljuškom. Bukvalno je na tome živeo, čak ni našu so nije hteo da koristi. Međutim, kada je odlazio pitali smo ga:

-Pol čega ti je najviše žao kad je hrana u pitanju, šta će ti najviše nedostajati?

-Leskovaska muskaliska, odgovorio je. Leskovačka mućkalica. (smeh)

Čačak je bio malo mesto u to vreme, svi smo se znali, i odjednom dolazi Pol sa autom na kome su engleske table i upravljač na "pogrešnoj" strani. To se odmah pročulo:

-U Krvnoj grupi svira Englez!?

To je bilo padanje u nesvest".

Pol Mur će od početka devedesetih sarađivati sa takvim imenima kao što su Robi Robertson, Eni Lenoks, Mark Nofler, Van Morison (sa njim je snimio pet albuma), Bobi Vomak, Stiv Vinvud, Tadž Mahal, Džos Stoun itd. Takođe je bas gitarista nu Nacionalnom simfonijskom orkestru Irske, snimao je i filmsku muziku i nastupao u brojnim mjuziklima.

I sad zamislite sve te uspehe, a LP "Crna rupa" i grad Čačak su mu bili vatreno krštenje, što se studijskog rada tiče.

Ovim imenima spisak stranaca na privremenom radu u našim bendovima svakako nije završen, ali o svemu tome nešto više nekom drugom prilikom.

(Telegraf.rs)