Priče o pesmama: Creedence Clearwater Revival - "Proud Mary", savršeni susret crno-bele muzike
Fogerti jednom prilikom izjavio da mu se oduvek dopadala Betovenova Peta simfonija i da je želeo da napravi sličan uvod za neku svoju pesmu što mu je, po njegovim rečima, i pošlo za rukom u kompoziciji "Proud Mary".
Da su u svetu rokenrola ponajčešće uspeh imali upravo oni koji nisu mnogo mudrovali, stoji svakako.
Primera za to ima nebrojeno, ali ću se ovom prilikom zadržati na jednom.
1968. godine, grupa Creedence Clearwater Revival je objavila svoj istoimeni debi album.
Bio je to neodoljivi južnjački rok, čist i beskrajno zarazan, za koji su inspiraciju pronašli u ranom zvuku pedesetih godina.
Kažem - južnjački, uprkos činjenici da sama grupa potiče iz San Franciska.
No njih jednostavno nije zanimalo eksperimentisanje ni manirizam psihodeličnog roka, u koji su tih godina uplovili gotovo svi njihovi savremenici iz tog grada.
Bilo kako bilo, tek grupa 1969. godine objavljuje svoj drugi album "Bayou Contry" i sa njega odmah stiže njihov prvi milionski singl - kompozicija "Proud Mary".
Bila je to veličanstvena oda istoimenom parobrodu sa Misisipija, koju je napisao Džon Fogerti, istinska pokretačka mašina grupe.
Pored toga što je u bendu imao zaduženje gitariste, Džon je pun doprinos dao i kao producent, saksofonista i retko fenomenalni pevač koji je imao ono neodoljivo "zrno" u glasu, toliko potrebno u rok izrazu.
Po tome je zauvek ostao jedinstven.
Ali i jos po nečemu.
Ako u ruke uzmete albume grupe CCR i pogledate potpise ispod kompozicija, ostaćete zapanjeni.
Malo čije ime se tu nalazi, izuzev imena Džonija Fogertija!
Možda ispod jedne, eventualno dve, ali i u svim ostalim prisutan je upravo on.
Njegov stvaralački genij bio je prosto neverovatan.
Sve je pisao sam!
I tekstove i muziku i aranžmane, radio produkciju pesama, pevao, svirao gitaru...
U svojim intervjuima Džon je izjavio da je kompoziciju "Proud Mary" napisao nekoliko dana nakon odsluženja vojnog roka, mada ima hroničara koji tvrde da je rifove za pesmu osmislio u vreme dok je još bio u Nacionalnoj gardi, a tekst odmah nakon skidanja uniforme. Ključni stih pesme "rollin on the river", Džon je preuzeo iz filma "Steamboat Round the Bend", reditelja Džona Forda, u kome je svoju poslednju ulogu pre pogibije u avionskoj nesreći, ostvario pisac, glumac i humorista, Vili Rodžers.
Što se samog teksta tiče, tu se govori o čoveku koji je zbog niske plate i diktatorskog ponašanja svog šefa odlučio da napusti svoj stalni posao, ali i grad u kome je živeo i da se otisne u nepoznato putujući parobrodom duž reke Misisipi. Tek kada su obrisi grada u kome je živeo ostali u daljini, on je počeo da se priseća i njegovih dobrih strana, no tada je to već postala prošlost kojoj se više nije mogao vratiti. Na svom putovanju nailazi na velikodušne ljude koji su spremni da podele čak i ono malo što imaju, tako da reka u ovoj pesmi, kao i u knjigama Marka Tvena, ne daje samo mogućnost bekstva, već i ponovnog rođenja.
Interesantno je da je Fogerti jednom prilikom izjavio da mu se oduvek dopadala Betovenova Peta simfonija i da je želeo da napravi sličan uvod za neku svoju kompoziciju, što mu je, smatra on, i pošlo za rukom u kompoziciji "Proud Mary".
Pesma je snimljena u RCA studiju u Kaliforniji gde su pored Džona koji je svirao solo gitaru, svirali i ostali članovi Kridensa: ritam gitarista Tom Fogerti, basista Stju Kuk i bubnjar Dag Kliford, s tim što je Džon kasnije nasnimio sve ostale deonice i vokale.
I kao sto sam na početku ove priče naveo - nema tu previše mudrovanja.
Njihov direktan i odsečan zvuk bio je miljama daleko od psihodeličnih improvizacija kao i mnogih drugih ekstravagantnosti kojima su pribegavali tadašnji bendovi iz čuvene San Francisko četvrti Haight-Ashbury.
Pesma je postala veliki hit širom Amerike gde je dospela na drugo mesto Bilboard Hot 100 top liste, ali ubrzo će i u Evropi početi da se penje na lestvicama popularnosti. Međutim, ova kompozicija je na neki način i trasirala put same grupe koji je bio i više nego čudesan, jer su za samo dve i po godine imali čak osam (!) zlatnih ili platinastih Top Ten singlova.
Mnogi su skloni tvrdnji da su Creedence Clearwater Revival najveći američki bend svih vremena koji je objavljivao singlove.
1971. godine, časopis New Musical Express dodeljuje im laskavu titulu najbolje grupe na svetu.
A biti te 1971. ispred Bitlsa, bilo je gotovo nezamislivo.
Kompozicija "Proud Mary" doživela je brojne obrade i bio bi veoma zamoran posao sve ih navoditi, pa ću ovde pomenuti dve.
Prva je verzija Solomona Berka koji je ovu kompoziciju snimio 1969. godine, dakle u vreme kada je original već bio na top listama.
Baš iz tog razloga njegova izdavačka kuća se protivila takvoj ideji, smatrajući da je glupo objavljivati novu verziju pesme koja se već nalazi na top listama.
Solomon Berk je mislio drugčije. Smatrao je da to svakako jeste velika pesma, ali istovremeno i veoma "bela", pa je izrazio uverenje da će njegova verzija naterati "crne" radio stanice da počnu da je emituju.
Time je postigao dvostruki rezultat: pesma je u njegovom izvođenju postala hit, a istovremeno je sa tom verzijom impresionirao i Džona Fogertija.
Imao sam priliku da čujem "Proud Mary" u izvođenju Solomona Berka na Nišville džez festivalu 2010. godine i malo je reći da sam ostao zaista zadivljen, ne samo ovom kompozicijom, već i čitavim koncertom.
U januaru 1971. godine pesmu su objavili Ajk i Tina Tarner, kao drugi singl koji je skinut sa njihovog albuma "Workin' Together". Ajku se originalna verzija nije sviđala, ali se za pesmu zainteresovao kada je čuo verziju Sonija Čarlsa i grupe The Checkmates Ltd. Ajk je potom preuređuje po svom, napravivši od nje "vrtoglavi" fank rok, sa gospel vokalima.
"Proud Mary" će postati jedna od Tininih najprepoznatljivijij pesama svih vremena.
Što se Kridensa tiče, oni su se već 1972. godine razišli, a Džon je potom imao veoma uspešnu solo karijeru.
Na listi sto najvećih tekstopisaca časopisa Rolling Stone, nalazi se na četrdesetom mestu, a 1. oktobra 1998. godine odlikovan je zvezdom na holivudskom Bulevaru slavnih.
18. maja 2010. promovisan je u BMI (Broadcast Music, Inc. organizacija za prava izvođenja u SAD)) ikonu zbog svog jedinstvenog i neizbrisivog uticaja na generacije stvaralaca muzike.
U kuću slavnih tekstopisaca uvršten je 2005.
Njegov brat Tom Fogerti, preminuo je 1990. godine od komplikacija izavanih AIDS-om, tačnije od tubrerkuloze, jer se zarazio HIV virusom tokom transfuzije krvi prilikom operacije zbog bolesti leđa. Džon je tada izjavio da je najmračniji period u njegovom životu bio kada je njegov brat stao na stranu izdavačke kuće u sporu oko autorskih prava, zbog čega njih dvojica gotovo da nisu ni razgovarali. Ipak, na Tomovoj sahrani održao je prigodan govor rekavši između ostalog: "Želeli smo da odrastemo i da budemo muzičari. Pretpostavljam da smo postigli polovinu toga kada smo postali zvezde rokenrola. Ipak, nikada nismo dovoljno odrasli".
Kridensi su 1993. primljeni u rokenrol kuću slavnih, ali je Džon odbio da tom prilikom nastupi sa dvojcom preostalih članova slavne grupe - basistom Stjuom Kukom i bubnjarom Dagom Klifordom, pa je umesto njih za svoj nastup angažovao sešn muzičare, a na bini su mu se potom pridružili Brus Springstin i Robi Robertson iz grupe The Band.
13. januara 2023. na svom tviter nalogu objavio je da nakon pedesetogodišnje pravne bitke, konačno poseduje globalna prava na katalog pesama grupe Kridensi.
(Telegraf.rs)