Zaboravljeni albumi: Miki Petkovski - "Ko zna", dve vrhunske grupe na istom zadatku

Za snimanje ovog albuma Miki Petkovski je okupio kompletne postave grupa Smak i Leb i sol, dakle najbolje što se u tadašnjoj Jugoslaviji i moglo okupiti.

Malo ko je van Makedonije te 1976. godine uopšte i čuo za Mikija Petkovskog.

Ipak slučajnost ili nešto sasvim drugo, navešće R. M. Točka da pogleda neku muzičku TV emisiju.

Preporučujemo

A tu je muzicirala grupa Breg iz Skoplja, koju je predvodio upravo Petkovski.

Ako u obzir uzmemo činjenicu da je dotadašnji klavijaturista grupe Smak, Lazar Ristovski, već spakovao kofere i otputovao u Sarajevo kako bi upotpunio Bregine redove, Točku i ekipi bilo je sasvim jasno da moraju veoma brzo da delaju.

I tako se Miki obreo u Kragujevcu.

U jednom razgovoru koji sam vodio s njim, ovako se prisećao tih dana:

"Nisu me iz Smaka zvali direktno, ali nekoliko ljudi mi je prenelo poruke u vezi toga. Vasko, brat od Asima (Asim Mujević, bubnjar, član legendarnih kragujevačkih "Senki" u kojima je svirao i Zoran Milanović, op. aut.), bio je podstanar kod mojih roditelja. Imali smo kuću u centru grada i stalno smo rentirali jednu sobu, pa mi je on preneo poruku da su ovi iz Smaka zainteresovani za mene. Potom su mi još neki ljudi isto to rekli. Ja sam u to vreme čuo "Ulazak u harem", ali me to nije posebno oduševilo. U to vreme ta kompozicija bila je popularna, za neke njihove druge stvari nisam znao, tako da nisam bio oduševljen, ali savetovali su me neki ljudi da idem, govorili su da je Smak u usponu. Vozom sam otišao u Kragujevac, sećam se da sam stigao ujutro negde oko pet i po i vidim, na stanici nema nikoga. Tu je trebao da me sačeka basista Zoran Milanović i ja sam se našao u čudu - šta je sad ovo?! Hteo sam odmah da se vratim nazad ali posle dvadesetak minuta Zoran je stigao, uspavao se čovek. Zatim smo otišli u Dom omladine na audiciju, i tako sam postao član Smaka".

Miki je imao samo jedan uslov - da u grupi participira kao ravnopravan autor.

Ništa preterano, pomisliće neko.

Ali avaj!

Oni koji malo bolje poznaju Točka, znajte, ne misle tako.

Za njega je to bio uslov svih uslova.

Ipak, pristao je, ali samo do određene granice.

"Pregovarao sa Točkom u vezi toga. Rekli su mi da na "Crnu damu" može ići jedna moja kompozicija pa smo snimili "Tegobu", uz obećanje da će ih kasnije biti više. Međutim, to se nikada nije desilo i to je jedan od razloga, a možda i glavni, što sam napustio Smak. Vidi, kada radiš u nekoj grupi, ako si uradio neku pesmu od A do Š, onda je to tvoja pesma. Ali ako ti u grupu doneseš neku ideju, koja aranžmanski nije razrađena, u tom slučaju cela grupa je zaslužna za to. Možda će sad neko reći, pa to je samo aranžman, ali mi smo puno puta u dobroj meri menjali nešto što je Točak uradio, a kada novac uđe u igru, tada se puno toga menja. Kada smo posle dobili te tantijeme, Točak je uzimao dosta više od ostalih članova, ja sam takođe uzimao malo više zbog "Tegobe", ali sve to donosi probleme u grupi. Točak je imao talenat, imao je taj zvuk Balkana i to mi se stvarno dopada. On ima tu iskrenost, što je veoma važno, a to ljudi obično ne shvataju. Bilo je puno grupa u Jugoslaviji, ali oni su uglavnom kopirali zapad, a ja to nikada nisam voleo da radim. Dobro je da tu ima elemenata i od zapadne muzike, ali moraš da nosiš onu iskrenost koja pokazuje odakle dolaziš i to mi se dopadalo kod Točka".

Miki je sa sobom doneo pregršt kompozicija koje je izvodila grupa Breg, a u kojoj je, za one manje upućene, gitaru svirao mlađani Vlatko Stefanovski, a bubnjeve Garabet Garo Tavitijan.

Možda bi se moglo reći da je to bio Leb i sol, pre Leb i sola.

No vratimo se našoj priči.

Od svega ponuđenog na "Crnoj dami" našla se "Tegoba".

"Tegoba"!

To je Betovenova Deveta simfonija domaćeg R'n'R.

Nenad..bljivo iskomponovano i odsvirano delo.

Da prostite.

Još nešto nikako ne smemo zanemariti:

PGP RTB ih šalje da sve to snime u legendarnom londonskom "Morgan" studiju, uz nadzor maestra Martina Levana.

A taj je neosporno znao, kako da posloži svaku notu, svaku "kockicu", na svoje mesto.

I kod "Tegobe, i kod "Domaćeg zadatka" i kod...

Kasnije je za svoj rad dobio i Gremi nagradu.

No to je priča za neki drugi put.

Uglavnom, te 1977. stigao je album "Crna dama" koji je grupu Smak vinuo u nebesa.

Posle je Miki shvatio da će biti prava šteta ako se još koja kompozicija iz repertoara grupe Breg ne nađe utisnuta u brazdama crne plastike koju nazivamo vinil.

Okupio je za tu priliku možda najbolje, što se u tadašnjoj Jugoslaviji moglo okupiti.

Kompletnu postavu grupa Smak i Leb i sol.

Plus, Dejvid Mos udaraljke i Gordana Ivandić vokali.

Tako je "rođen" album "Ko zna".

A po svemu sudeći, oni su očigledno znali.

I to mnogo.

"U julu '78. "pokupio" sam Smak i Leb i sol kako bi snimili moj solo album. Samo snimanje je svakako vrlo važno, jako je bitan kvalitet snimka koji je zabeležen na master trakama. Kada je to bilo gotovo, dogovor je bio da se album miksuje u avgustu, pa sam tu pauzu iskoristio da odem sa majkom u Kanadu i posetim brata, koji je tamo već bio nekoliko godina. Vojsku sam imao odloženu do sredine septembra, za šta sam imao i potvrdu. To se sve uklapalo, znači, po povratku iz Kanade miksujem album i potom idem u JNA. Moje mišljenje je da kada se snimi album, ne treba ga odmah miksovati, treba malo sačekati. Na taj način i danas razmišljam. Ali kada sam se krajem jula vratio iz Kanade, saznao sam da sam već dobio poziv za vojsku. Ništa nije vredela ta potvrda o odlaganju, to mi nije pomoglo, tako da sam otišao na odsluženje vojnog roka negde sredinom avgusta. U februaru '79. išli smo na Slunj, na teren, i jedan vojnik mi kaže da je čuo moju kompoziciju na Radio Beogradu. Mislio sam da je to "Tegoba" sa "Crne dame", ali po njegovim rečima to je bilo "Buđenje" sa albuma "Ko zna", tako da mi izdavač nikada ništa u vezi miksovanja ili bilo čega drugog nije javio. Štampali su deset hiljada ploča, tiraž je rasprodat i to je to. Bio sam tada član SOKOJ-a (Organizacija muzičkih autora, op. aut.), a od te ploče nisam uzeo ni jedan jedini dinar. Kasnije sam se iščlanio iz SOKOJ-a, da bih postao član takve organizacije ovde, u Kanadi".

Miki, kako sam kaže, nije video ni dinara od albuma "Ko zna", ali ipak, ostalo je nešto mnogo više od novca.

Jer evo, četrdeset pet godina kasnije, i dalje slušam favorite sa tog LP-ija, kompozicije: "Buđenje","Katarza", "Sinteza", "Iluminacija"...

Ma jednostavno - slušam ceo album!

Jedini, na kome su grupe Smak i Leb i Sol radile zajedno.

A to činjenica već je sama po sebi istorija.

I još nešto: Jeste li možda nekada razmišljali kako smo i mi nekada imali svoje majstore, magove instrumenata sa klavijaturama, kao što su to recimo Džo Zavinul, Čik Korija ili Herbi Henkok?

Pa eto, slučajnost ili nešto drugo, učiniće da neki od najvažnijih domaćih čarobnjaka tog instrumenta, potiču upravo iz naše nekadašnje najjužnije republike.

Slučajnost?

Pa...

Odavno sam prestao da verujem u slučajnosti.

Više sam sklon da poverujem u sudbinsko ukrštanje puteva.

Ali i to je priča za neki drugi put.

A Miki?

U najvećem usponu svoje karijere donosi neopozivu odluku i odlazi u Kanadu, a potom i u SAD.

A gotovo pola veka kasnije, albumi "Crna dama" i "Ko zna" još uvek mirišu na čarobne puteve kojima zemlja u kojoj su "rođeni" nije umela, ili nije htela, da ide.

Šteta.

Stvarno šteta.

(Telegraf.rs)