Priče o pesmama: Balkan - "Tridesetpeta-šesta", manifest jedne generacije

Ova kompozicija jedan je od apsolutnih bisera domaće scene, sa kojom je njen autor uspeo da nadmaši i neke druge, mnogo izvikanije stvaraoce koji su nam putem svojih pesama govorili kakav je svet u kome živimo. U tih nekoliko stihova rečeno je više o socrealizmu, nego u moru ispraznih rečenica koje su nam u to vreme nudili glasnogovornici svih vrsta i fela

Veternik! Predgrađe, periferija, kako god. Ima u takvim mestima nekakve čudne simbolike. Nekakve istine o tome ko smo, šta smo i kakvi smo. U takvim mestima stanuje i seta i tuga i nada.

Osećaj bezvrednosti, ali i pregršt pritajenih snova o nekakvom čudu koje će ipak jednom doći i sve promeniti.

Preporučujemo

Tu se prepliće i ruralno i urbano i obično se iz takvih mesta se sa zavišću posmatra uspeh.

Ali uspeh kao po pravilu odbija tu da stanuje, obično je "tamo negde", čini se u blizini, na dohvat ruke, ali isuviše često nedostižan.

I nije važno da li je to baš Veternik ili neka druga periferija.

Mantra koja pluta takvim prostorima uvek je slična.

Ili ista.

Doduše, ono što je radio Aleksandar Cvetković Leki poteklo je upravo iz Veternika, jer Leki je upravo tu koncem sedamdesetih predvodio grupu koju je nazvao po svom nadimku, ali verovatno bi se ta priča mogla vezati i za bilo koje drugo vojvođansko predgrađe.

Bilo kako bilo, tek Leki bend je učestvovao  na Omladinskom festivalu u Subotici, da bi 1982. godine nakon nastupa na Zaječarskoj gitarijadi, promenili ime i tako postali grupa Balkan. Ima u rokenrolu onih situacija kada vam neko "ukrade šou". Baš to je momcima iz grupe Balkan polazilo za rukom.

Krali su šou mnogo poznatijim imenima od sebe, dok su svirali kao njihova predgrupa, diljem Vojvodine.

Ostalo je da se prepričava kako je Zele Lipovača nakon jednog koncerta u Zrenjaninu na kome je Balkan nastupao ispred njegovih Divljih jagoda, zamolio menadžera da momke pošalje kući.

Zeletu nikako nije prijalo da nakon njih izađe na binu.

Ništa čudno, ako znamo da je iz grupe Balkan isijavao jedan retko pošten pristup bez trunke foliranja, istovremeno bila je više nego vidljiva njihova skromnost, dok su stihovi pesama koje su pevali bili prepuni socijalne tematike koja se mogla ticati bilo koga u publici.

Na samom kraju 1982. godine, objavljuju svoj album prvenac indikativnog naslova - "Gola istina", koji je producirao Robert Nemeček.

Ruku na srce, istina u njihovim pesmama i jeste bila  takva.

Neumivena, direktna, sa gorkim ukusom u ustima.

Jer kao što napisah gore, nije tu bilo foliranja.

Momci su pevali o onom što su živeli.

Na albumu se našla i pesma "Trideset peta-šesta", koja je ubrzo postala hit na mnogim radio stanicama.

Po skromnom mišljenju autora ovog teksta, radi se o jednom od apsolutnih bisera domaće scene, sa kojim je Leki uspeo da nadmaši i neke druge, mnogo izvikanije autore koji su nam putem svojih pesama govorili kakav je svet u kojem živimo.

U tih nekoliko stihova rečeno je više o socrealizmu, nego u moru ispraznih rečenica koje su nam u to vreme nudili glasnogovornici svih vrsta i fela.

Direktno i nenad..bljivo:

Moj stari već godinama

okreće bicikl svakog dana

od kuće do preduzeća

prva, druga, treća

On je trideset peta-šesta

bez škole, detinjstva i hleba

on je trideset peta-šesta

uvek tu kad zapeti treba

On je trideset peta-šesta

večno treća smena

on je trideset peta-šesta

bez kravate, umorna i povijena

Minimalac svakog prvog

mala firma, šta će sutra biti

topao hleb i litar mleka

akontacija, zajmovi, krediti

On je trideset peta-šesta

ne razume svaki izam

on je trideset peta-šesta

podmeće leđa za realizam

On je trideset peta-šesta

preko sindikata na more

on je trideset peta-šesta

uvek u parteru, nikad gore

Bilo je posle još nekoliko njihovih albuma, tačnije četiri, bilo je i dobrih pesama na njima, ali "Trideset peta-šesta" (na albumu "Kome verovati" iz 1989. godine, snimljen je i drugi deo ove kompozicije) ostaje manifest grupe Balkan.

I manifest generacije nekih očeva čiji su sinovi kačili gitare o rame.

Leki se još davnih godina odselio u Beč, u nadi da će tamo možda izbeći povijena leđa o kojim je pevao u svojoj pesmi.

A ako bi ga danas upitali šta misli o kompoziciji "Trideset peta-šesta, verujem da bi odgovorio kako je svaka sličnost sa današnjicom namerna.

I kao što vidimo - jako teško promenjiva.

I u slučaju predgrađa i u slučaju gradova.

A posebno ljudi.

(Telegraf.rs)