Koncert Betovenove "Devete simfonije" za 91. rođendan velike dvorane Kolarca

Na koncertu je nastupio kvartet istaknutih operskih solista - sopran Sonja Šarić, alt Jelena Končar, tenor Stevan Karanac i bas Goran Krneta, dok je dirigent bio cenjeni umetnik Srboljub Srba Dinić

Koncert Hora i Simfonijskog orkestra RTS-a, održan je sinoć na Kolarcu u Beogradu, čime je obeležen Dan Velike dvorane Kolarčeve zadužbine, koja slavi 91 godinu.

Tim povodom izvedeno je jedno od najmonumentalnijih dela muzičke istorije - “Deveta simfonija” Ludviga van Betovena.

Preporučujemo

Na koncertu je nastupio kvartet istaknutih operskih solista - sopran Sonja Šarić, alt Jelena Končar, tenor Stevan Karanac i bas Goran Krneta, dok je dirigent bio cenjeni umetnik Srboljub Srba Dinić, sa veoma zapaženom inostranom karijerom.

Galerija na balkonu Kolarca sa desne i leve strane nije bila otvorena za publiku, odnosno gledaoci nisu mogli da sede u tom delu sale, prema konceptu i zamisli koncerta, ali ta odluka se dobrim delom večeri nije otkrivala, do trenutka kada je svakako moralo da se “opravda” takvo rešenje.

Na trećem stavu otkriva se zašto je ograđen prostor dve galerije na balkonu Kolarca, jer u tom trenutku ulazi Hor RTS-a sa obe strane, priprema se za kolosalni četvrti stav Presto - “Allegro ašai” - “Oda radosti”.

Tada na scenu dolaze i kvartet operskih solista, ali samo sedaju ispred dirigenta, što se imao utisak da je četvrti stav sa vokalnim deonicama već stigao na red.

Međutim, solisti su presedeli treći stav, verovatno tek da osete atmosferu, i pripreme se za njihov zahtevan i obiman segment - finale epskog muzičkog dela, konačno razrešenje na temu “Ode radosti”.

Simfonija br. 9 ili “Deveta simfonija, d - moll, opus 125” koncipirana je u četiri velika stava i ukupnog je trajanja oko jedan sat i šest minuta, kako se u istoriji izvodilo, mada je večeras koncert trajao skoro 75 minuta.

Premijerno “Deveta simfonija” je izvedena u „Kertnertor Teatru“ u Beču, 7. maja 1824. godine, i smatra se da je kruna Betovenovog simfonijskog stvaralaštva, mada nije tada doživela uspeh.

Prva tri stava su instrumentalni, dok u finalnom četvrtom stavu, veoma obimnih dimenzija, Betoven uvodi kvartet vokalnih solista i veliki mešoviti hor, čime je simfonijski oblik napravio čitavu revoluciju za 19. vek.

Desetak godina nakon premijere, mladi Rihard Vagner svojim dirigovanjem ovog dela, jasno je ukazao na njegovu istorijsku vrednost, kako su zapazili i zapisali muzikolozi.

(Telegraf.rs)