Priče o pesmama: Frenk Zapa - "Watermelon In Easter Hay", vanvremenski gitarski instrumental

Činjenica je da je rokenrol muzika koju su u najvećem broju slučajeva stvarali izuzetno talentovani i inteligentni ljudi

Foto: Philippe Gras / Le Pictorium / Zuma Press / Profimedia

Retki su izvođači koji su pokazivali tako otvoren "prezir" prema svom slušateljstvu, kao što je to činio Frenk Zapa. Koncerti njegove grupe Mothers Of Invention su bili i više nego otkačeni, tako da je sve to bio jedan izuzetan performans, mnogo složeniji od nekog uobičajenog rok nastupa. Pri tome, Zapa je bio potpuno nezainteresovan za bilo kakva podilaženja publici. Sve je radio iz ličnog zadovoljstava i nije pokazivao ni najmanju želju da postane bilo čiji idol.

Neretko se pored raznih drugih "pljuvačina" publici obraćao sa "svinje", a poznat je slučaj kada su prisutni na jednom koncertu tražili od Frenka i njegove grupe da odsviraju sedam određenih pesama. Ispunili su im želju tako što su svih sedam odsvirali istovremeno! Svaki muzičar je dobio zadatak da svira po jednu kompoziciju. Publika se po Zapinim rečima potpuno izgubila, a nisu daleko bili od toga ni članovi grupe. No, nije to bilo prvi put.

Tako je bilo na koncertima, ali njegov studijski rad bio je potpuno drugačiji. Na Zapinim pločama možete čuti jako složenu, a pritom strahovito precizno odsviranu i snimljenu muziku. Sve je išlo do perfekcije i samo oni najtalentovaniji su mogli svirati sa njim. U stvari,  Zapa je za svoju grupu birao ili vrhunske muzičare, što je bio najčešći slučaj, ili totalne antitalente,  što je ipak bila malo ređa opcija. Govorio je da i od jednih i od drugih može dobiti mnogo više nego od nekog prosečnog.

Ovo "prosečnog", po njegovim merilima, svakako. Zapa je imao višestruku ulogu u svom bendu. Kompozitor, aranžer, gitarista, dirigent, pevač... O kompozitorskom umeću ovog majstora, teško je i pisati. Možda bi to bilo najbolje objasniti kroz neku kompoziciju.

Po njegovim rečima neke pesme napisao je za tili čas, ali je njegovom bendu trebalo i više od godinu dana da ih uvežbaju!? Treba li ovde nabrajati imena muzičara koji su radili sa njim? Ili je možda dovoljno reći da su to bili "macani" najvećeg mogućeg kalibra.

Takav je slučaj bio recimo sa njegovom kompozicijom "Son of Suzy Creamcheese". Zapa je tvrdio da je to iskomponovao očas posla, ali je grupa utrošila ogromno vreme (oko godinu dana), da bi mogla i da pomisli na studio, tj. da bi njihov neprikosnoveni šef dao zeleno svetlo za tako nešto. Možda to izgleda čudno, ali poslušajte samo ritmičku strukturu te kompozicije: Na početku su četiri četvoročetvrtinska takta, zatim sledi po jedan takt 8/8 i 9/8, pa potom 8/8 - 9/8 - 8/8 - 9/8 - 8/8 - 9/8 - 8/8 zatim 4/8 - 5/8 - 6/8 da bi na kraju bend ponovo "ušetao" u 4/4.

Elaborirati njegove tekstove takođe je pomalo zaludan posao. Čega sve tu nije bilo. Erotike, pa i vulgarnosti, ismevao je sve i svakoga, od Bitlsa do Pitera Fremptona. Čitav hipi pokret. I sebe samog, naravno.

Zapa je apsolutni rekorder po broju objavljenih, kako studijskih tako i live albuma. Tokom svoje tridesetogodišnje karijere snimio je oko sedamdeset albuma (!?), od kojih su mnogi dupli, pa i trostruki. Umro je 4. decembra 1993. u 53. godini života.

Jedan je od najvažnijih i najproduktivnijih kompozitora dvadesetog veka. Njegovu kompoziciju "Watermelon In Easter Hay", smatram za jedan od najlepših gitarskih instrumentala svih vremena. Nalazi se na trostrukom albumu "Joe's Garage", tačnije na duplom "Acts II & III".  Naime, prva ploča iz trilogije, koja je objavljena 1979. godine, naslovljena je sa "Joe's Garage Acts I" i pojavila se kao samostalno izdanje. "Joe's Garage" je rok opera u kojoj glavni junak, koji sebe naziva"Centralni istraživač", pripoveda priču o mlađanom Džou, koji i pored izričite zabrane vlade da se bilo ko bavi muzikom, osniva svoj garažni bend. Zbog toga ubrzo dospeva u zatvor, a nakon izlaska biva proglašen ludim i završava u psihijatrijskoj ustanovi gde i umire.

Na samom kraju, Džo "svira" svoj poslednji imaginarni solo i to je biser nad biserima, nazvan "Watermelon In Easter Hay", u kome je Frenk Zapa pokazao svoje izuzetno majstorstvo. Tu se već u samom naslovu govori o sukobu onog sintetičkog i organskog. Da bi se to izvelo (ili smislilo), potrebno je ono "iznutra". Sve drugo ne igra uopšte.

A što se tiče Zapine celokupne opere Joe's Garage", dovoljno je samo da razmislite o glavnom junaku čije je ime "Centralni istaživač", a slobodno možemo reći i "Veliki brat". Davne 1979. godine!? Zvuči poznato, zar ne? Zbog toga volim rokenrol. Činjenica je da je to muzika koju su u najvećem broju slučajeva stvarali izuzetno talentovani i inteligentni ljudi.

(Telegraf.rs)