Priče o pesmama: Jimi Hendrix - "Hey Joe", rok himna čiji se autor i dalje ne zna

Nakon što se 1967. godine pojavio Hendriksov singl sa kompozicijom "Hey Joe", u rok muzici više ništa neće biti isto

Ako se pomene kompozicija "Hey Joe", svi će automatski pomisliti na Hendriksa, legendarnog gitaristu koga će ova pesma proslaviti diljem zemaljske kugle i od koje će on napraviti svojevrsnu rok himnu. Ipak, priča o ovoj kompoziciji započela je ranije no što će Džimi kročiti na britansko ostrvo, pa tako "Hey Joe" postaje donekle poznata kada se sredinom šezdesetih našla u repertoaru kalifornijske grupe The Leaves.

No ruku na srce, iako se radi o istoj kompoziciji, ona nema mnogo dodirnih tački sa Hendriksovom verzijom. U sličnom aranžmanu, te iste '66. godine, ova pesma se našla i na albumu prvencu sjajne američke grupe Love.

Preporučujemo

Naravno, to još uvek nije ona verzija koja će osvojiti svet.

Priča kaže da se Čandler (Čas Čandler, basista slavne grupe The Animals i čovek koji će ubediti Hendriksa da krene sa njim na put iz Amerike u Britaniju, a Džimi će na to pristati tek nakon Časovog obećanja da će ga upoznati sa Kleptonom), oduševio kada je čuo verziju, takođe američkog izvođača, Tima Rouza.

Rouz je 1967. godine objavio svoj album prvenac "Morning Dew" i na njemu se, pored još nekoliko slavnih kompozicija, našla i "Hey Joe" u sjajnom, usporenom, aranžmanu koji je upravo on i napisao i gde je takođe naveo da je u pitanju tradicional.

Čuvši tu verziju, Čandler je pomislio da bi nešto slično bilo potrebno i njegovom štićeniku, naravno uz dodatak Džimijevih gitarskih majstorija. Koliko je samo bio u pravu. Jer nakon što se 1967. godine pojavio taj singl, u rok muzici više ništa neće biti isto.

Još je interesantnija priča o nastanku ove pesme, jer ako u ruke uzmete neku od ploča na kojima se ona nalazi, ispod naslova će, u zavisnosti od toga ko je izvođač biti navedeno i različito ime autora, dok na nekim verzijama, kao što je to slučaj kod Rouza, piše da je u pitanju tradicional.

Uglavnom, priča oko autorstva ove pesme je poprilično zamršena, a otprilike ide ovako: Pesmu je kao svoju prisvojio Čester Pauers, alias Dino Valente, koji je bio gitarista i pevač jedne druge slavne grupe - Queecksilver Messenger Service.

Možda bi tako zauvek i ostalo, da neserćni Valente nije dospeo u zatvor zbog posedovanja narkotika i to neposredno po osnivanju pomenute grupe u San Francisku 1965. godine.

A u zatvoru pre ili kasnije uglavnom priznaš sve.

Tako je i Dino jednom prilikom objasno da ustvari nije on autor kompozicije "Hey Joe", već izvesni Bili Roberts, tada potpuni anonimus, što je Valenteu i omogućilo da izvodivši tu kompoziciju diljem Amerike govori da je njegova.

Ubrzo su se agenti iz firme koja štiti autorska prava (RIAA) u Americi dali u potragu za Bilijem, a kada su ga konačno pronašli, on im je ispričao gotovo neverovatnu priču o tome kako je jednom boravio sa svojom devojkom na nekoj divljoj plaži i u trenutku nadošle inspiracije reči pesme "Hey Joe" zabeležio u pesku.

Naravno, po njegovim rečima kasnije je sve doterao i sredio.

No agenti su bili veoma sumnjičavi i to s pravom.

Najprostije pitanje jeste - da li je moguće da neko napravi takav biser od pesme i da kasnije ne pokuša da ponovi i iskomponuje nešto makar slično? Pa iako je Roberts 1962. godine registrovao "Hey Joe" u Kongresnoj biblioteci kao svoje delo, autorstvo nad ovom pesmom je do današnjih dana ostalo sporno, s obzirom da je to isto uradio i Dino Valenti u Los Anđelesu godinu dana kasnije.

Ima onih koji tvrde da je Roberts harmonsku progrersiju za "Hey Joe" "pozajmio" iz kompozicije "Baby, Please Don't Go To Town" koju je napisala njegova tadašnja devojka Niela Horn sa kasnijim prezimenom Miler. Ona je demo snimak napravila još 1962. godine, a zvanično izdanje pojavilo se tek 2009. na njenom albumu "Songs Of Leaving". Takođe, postoje tvrdnje da je Roberts naslov i početni stih pesme pozajmio iz istoimenog instrumentla "Hey Joe" koju je napisao Budlo Brajant, a da je ideju za tekst preuzeo iz tradicionala s početka dvadesetog veka "Little Sadie", u kome se takođe govori o čoveku koji je u bekstvu od ruke zakona jer je upucao svoju devojku koltom kalibra 44.

Možda se iz ovoga može izvući zaključak zašto Roberts kasnije nije uspeo da napiše nešto ni približno slično.

Bilo kako bilo, Hendriks će sa "Hey Joe" ući u krug besmrtnih heroja rok muzike, a sama pesma će postati jedna od najpoznatijih rok himni.

Interesntno je da je za snimanje ove kompozicije utrošeno minimalno i vremena i novca.

Naime, Čandler je smatrao da je dugotrajan rad u studiju samo mlaćenje prazne slame i bacanje para.

U ovom slučaju om je jednostavno prekopirao način rada koji je još ranije utvrđen u njegovoj grupi The Animals.

A legenda kaže da su za snimanje njihove kompozicije "House Of The Rising Sun", potošili cele četiri funte!?!

Šta mari - pesma je bila apsolutni hit na čitavoj planeti, ali tu priču ćemo ostaviti za neki drugi put.

Takođe, interesantno je da je izdavačka kuća PGP RTB objavila ovaj singl za domaće tržište, ali im se potkrala  greška u naslovu kompozicije, pa je na omotu ploče umesto "Hey Joe", ono "Hey" pisalo "po naški" - "Hej Joe", što nije prvi put da se tako nešto dogodi, ali o greškama na omotima ploča takođe nešto više u nekoj od sledećih priča.

(Telegraf.rs)