Filharmonija i Felc izvode najtežu Malerovu simfoniju

Maler je zaštitini znak šefa-diirgenta Gabrijela Felca koji je na putu da sa Beogradskom filharmonijom kompletira izvođenje celokupnog simfonijskog opusa ovog kompozitora

Foto: Marko Đoković

Beogradska filharmonija će pod palicom šefa-dirigenta Gabrijela Felca, izvesti monumentalnu Malerovu Sedmu simfoniju, u petak 20. januara, na Kolarcu od 20 časova. Veličanstveno delo, poznato pod nazivom „Pesme noći“, svojevrsna je poslastica za simfonijske zaljubljenike u trajanju od gotovo 80 minuta.

Iako je delo nastalo u vreme kada je kompozitor već stekao veliki međunarodni uspeh, period između nastanka i premijernog izvođenja doneo je dramatične promene u Malerovom životu i karijeri. Problemi u Beču doveli su ga do odluke da premijera Simfonije br. 7 bude 1908. godine u Pragu, zato je Beogradska filharmonija izvodi na koncertu koji nosi naziv ovog grada.

Maler je zaštitini znak šefa-diirgenta Gabrijela Felca koji je na putu da sa Beogradskom filharmonijom kompletira izvođenje celokupnog simfonijskog opusa ovog kompozitora, a jedan je od malobrojnih dirigenata na svetu koji je snimio svih deset simfonija. U ovakav poduhvat se upustilo tek trideset dirigenata na svetu, a Felc je to uspeo pre svoje pedesete godine života.

„Kompletiranje svih Malerovih simfonija je neopisivo iskustvo i moram reći najvažnije u mom dirigentskom životu. Oduvek sam imao ideju snimanja celokupnog simfonijskog ciklusa zato što Malera volim od kada sam bio dete. Već sa osam godina sam počeo da proučavam njegove partiture, a za ovaj poduhvat sam se pripremao petnaest godina. Mnogo puta sam izvodio Malerove simfonije sa orkestrima na koncertima i kasnije smo ih snimali. A sedma simfonija je definitivno najteža. Čekao sam dugo na ovu šansu da je izvedem zajedno sa mojom Beogradskom filharmonijom i sada je konačno došla ta prilika“, kaže šef-dirigent Gabrijel Felc.

Sedma simfonija je puna kontrasta i burnih raspoloženja baš kako je izgledao i Malerov život u periodu nastanka i izvođenja ovog dela. Otišao je sa mesta dirigenta u Bečkoj državnoj operi kada se tamošnja javnost okrenula protiv njega, a potom mu je preminula kćerka. Tako se u ovoj simfoniji može čuti sarkastično izrugivanje bečkog valcera i puno mračne atmosfere koja se transformiše u trijumfalnu i slavljeničku, a publika će čuti neobične instrumente unutar orkestra, kao što su mandolina, gitara i kravlja zvona.

(Telegraf.rs)