Otišao je najveći gitarista današnjice

Ako bih morao da odredim nekoliko uzvišenih trenutaka kojima sam darovan za ovo pola veka koliko sam opsednut muzikom, jedan od tih bi svakako bio Bekov koncert u beogradskom Sava centru

Bio je jedan od najvećih ako ne i najveći gitarista današnjice. Neko ko je tokom karijere prošao sve. I mogao sve.

Džef Bek.

Preporučujemo

Ako bih morao da odredim nekoliko uzvišenih trenutaka kojima sam darovan za ovo pola veka koliko sam opsednut muzikom, jedan od tih bi svakako bio Bekov koncert u beogradskom Sava centru, koji je održao 7. jula 2010. godine.

Bilo je to ispunjenje mog sna.

Sedeti naspram legende, jednog od trojice slavnih gitarista iz čuvenih Jardbirdsa (druga dvojica su Erik Klepton i Džimi Pejdž), bilo je čarobno i neponovljivo.

Taj sat i nešto, koliko je trajao koncert, prošao je kao u nekom magnovenju. Kao da sam nekakvom vremenskom mašinom katapultiran u neku sasvim drugu dimenziju u kojoj je istovremeno sadržana i prošlost i sadašnjost i java i san.

A opet, učinio je da nekako lebdite iznad svega toga, kao u nekakvoj magiji.

I da ništa drugo nije odsvirao, već samo njegovu instrumentalnu verziju kompozicije "A Day In The Life" slavnih Bitlsa, bilo bi više nego dovoljno da srećni i zadovoljni odemo kući.

Oko mene sedeli su oni koji znaju, oni koji razumeju šta magija Bekovih prstiju može doneti.

Vlatko Stefanovski, Krle Jovanović, Peca Popović...

Neki su koristili i dvogled ne bi li što više pronikli u plemenite tajne koje je slavni gitarista prosipao pred nama.

Možda im je to i pomoglo, ali sve mi se čini da je tu magiju nemoguće uhvatiti.

Takvo jedinstvo tela i duha, valjda nam jedino Svevišnji može podariti.

Jer kažem - Džef Bek je umeo sve i mogao sve.

Još od Jardbirdsa, koje već pomenuh, potom Jeff Beck Group, sastava Beck, Bogert and Appice i zadivljujuće solo karijere u kojoj je se na najplemenitiji način dotakao svega - hard roka, bluza, džez fuzije, pa čak i elektronike koju je nadahnuto kombinovao sa električnom gitarom.

Bubnjar slavnih Flojda, Nik Mejson, jednom je prilikom izjavio da su nakon odlaska Sida Bareta iz grupe hteli da pozovu Beka da ga zameni, ali to je propalo jer niko od njih nije imao hrabrosti da ga to uopšte i pita.

Njegov manir svirke bio je toliko različit da je i za najkraću solo deonicu koju bi odsvirao kao gost na nečijem albumu dobijao ogromne svote novca. Ostalo je upamćeno da mu je nakon gostovanja na solo albumu Mika Džegera, ovaj ponudio da ide s njim na turneju, međutim to se nije dogodilo upravo zbog cifre koju je Džef tražio od čuvenog pevača. Kada je nakon premišljanja Džeger ipak odustao, Bek je to prokomentarisao rečima: "Ako može da plaća razvode, može i muzičare".

Šest puta je dobio Gremi nagradu za najbolje instrumentalno izvođenje u rok muzici, a jednom za najbolji pop instrumental. 2014. godine Britanska Akademija mu je dodelila nagradu "Ivor Novello Award" za izuzetan doprinos britanskoj muzici. Dva puta je primljen u Rokenrol kuću slavnih, jednom kao član grupe Jardbirds (1992.), a drugi put kao solo umetnik (2009.)

Jasno mi je da odlazak ovog velikana neće izazvati potres na društvenim mrežama, kako to biva u nekim drugim prilikama, ali ako mi bude dopušteno reći ću da je on za mene najveći gitarista posle Hendriksa koji je hodao ovim svetom.

Bila je čast biti njegov savremenik.

Umro je u bolnici u blizini Riverhola, 10. januara 2023. godine od posledica bakterijskog meningitisa.

Imao je sedamdeset osam godina.

(Telegraf.rs)