Zanimljivosti iz sveta rokenrola ili kako je jedna ploča ušla u istoriju, a ne zna se ko je na njoj svirao
Takva gotovo neverovatna okolnost, zadesila je grupu Incredible Bongo Band
Da su mnoge istinske zvezde koje su prodale milione ploča širom sveta, svojevremeno pokušavale da što više ostanu izvan očiju javnosti, poznata je stvar.
Međutim, nema previše onih koji su do kraja imali uspeha u takvim namerama.
Recimo, momci iz grupe Pink Floyd su sedamdesetih godina slovili za takve.
Njihov album "Dark Side Of The Moon" mesecima nije silazio sa top lista popularnosti širom sveta, a oni su se mogli mirno šetati ulicama Londona bez bojazni da će ih neko prepoznati.
Publicitet ma koliko prijao s jedne, sa druge strane ume da bude i te kako naporan.
Sve su to manje-više već dobro poznate pojedinosti.
Međutim, da neko objavi ploču koja će se prodati u milionima primeraka, a da se pritom nakon relativno kratkog vremenskog perioda više niko ne može setiti ko je učestvovao u njenom stvaranju tj. snimanju, ipak je malo ređa situacija, priznaćete.
Takva gotovo neverovatna okolnost, zadesila je grupu Incredible Bongo Band.
I ne samo to.
Njihova ploča "Bongo Rock" je bila direktni "krivac" za rađanje jednog potpuno novog muzičkog žanra.
A sve se zbilo, može se reći, sasvim slučajno.
Majkl Viner je bio šef izdavačke kuće Pride, koja je radila pod okriljem mnogo čuvenije filmske produkcije MGM.
1972. godine dobio je od svojih šefova zadatak da uradi muziku za akcioni film B produkcije, pod nazivom "The Thing With Two Heads".
On ubrzo okuplja grupu potpuno nepoznatih studijskih muzičara, da bi na početku snimili dve kompozicije: "Bongo Rock" i "Bongolia".
Kada su šefovi u MGM-u čuli snimke, odlučili su da ih objave na singlu i ta ploča veoma brzo doseže magičnu cifru od milion prodatih kopija.
Shvativši potpuno zapanjeni šta se u stvari događa, odmah daju nalog gore pomenutom Vineru da uradi i LP.
On ponovo okuplja studijske muzičare i odvodi ih u jedan studio u Kanadi, gde su za samo nekoliko dana završili snimanje.
Atmosfera je bila potpuno opuštena, imali su pomoć od više gostiju koji su tu navraćali.
Album na samom početku nije ponovio uspeh singla, ali je kasnije dostigao kultni status zbog popularnosti kod generacija koje su dolazile.
I na kraju sledi šlag na tortu:
Njujorški DJ Kool Herc, inače poreklom Jamajčanin kome je pravo ime Klajv Kembel, došao je na ideju da brejkove sa njihove obrade čuvene kompozicije "Apache" grupe The Shadows, pušta u produženoj verziji koristeći dva vinila, što je označilo rađanje hip-hopa.
Od tada su su "Apache" i "Bongo rock" semplovani nebrojeno puta, što je LP ploču grupe Incredible Bongo Band učinilo vanvremenskim klasikom i neverovatnim raritetom.
Sam Majkl Viner tvrdi da je došao do podataka da je to semplovano preko 200 puta na više od 100 miliona ploča.
Tako su se mnogi debelo "omastili" o njegov, a takođe i rad ostalih muzičara koji su učestvovali na snimanju.
I što je još apsurdnije niko, pa ni sam Viner, ne seća se imena ljudi koji su tu svirali!?
Na samoj ploči ona nisu navedena.
Jednostavno su izgubljena u vremenu koje je proteklo.
Uostalom, mnogi od vas su verovatno već čuli verziju kompozicije "Apache" sa ove ploče, a za Incredible Bongo Band?
Pa možda poneko.
I tako, sasvim su čudni tokovi novca.
Ili što bi naš narod rekao:
Nije kome je namenjeno, već kome je suđeno.
Međutim, sve to je označilo i nešto mnogo, mnogo važnije.
Time je na mala vrata "legalizovano" prisvajanje tuđeg znanja i ideja u umetnosti.
Bez nadoknade, bez želje za primenom zakonskih normativa u takvim slučajevima i što je možda ključno:
Bez stida!
Globalizacija.
Šta to beše?