Škabo iz Beogradskog sindikata za Telegraf.rs: O novom koncertu, Novaku Đokoviću, kako postati bolji čovek

Poznati reper nam je otkrio šta nas sve očekuje od koncerta Beogradskog sindikata, koji će biti održan u subotu 17. decembra u Hangaru Luke Beograd

Posle spektakla na Tašmajdanu, Beogradski sindikat ima novi koncert u Beogradu, i to u subotu 17. decembra u Hangaru Luke Beograd. Kao što je poznato, u okviru nastupa, koji nosi naziv "B strane", Sindikalci će izvesti pesme koje retko kada izvode, kao što su "Duga je ulica", "Samo jedan život", "Zajedno", "Zalazak trećeg sunca"... A neke će biti odrepovane uživo po prvi put.

Preporučujemo

Treba navesti da će premijerno izvedena pesma "Naša stvar", koja je imala premijeru početkom decembra meseca.

S obzirom da interesovanje za rasprodat kluBSki nastup "B_Strane" ne jenjava, Beogradski sindikat je, osim najavljenim spotom za novu pesmu "Naša stvar", obradovao svoje ljude i bonus kontigentom ulaznica za pomenuti događaj. To će biti poslednja šansa da se nabavi neka od 300 dodatnih karata, koliko će ih, za koncert u subotu 17.12. u Hangaru Luke Beograd, biti dostupno onlajn i na prodajnim mestima tickets.rs širom Srbije.

U susret novom koncertu Beogradskog sindikata, popričali smo sa jednim od članova poznate rep grupe Boškom Ćirkovićem Škabom, koji nas je ugostio u radnji grupe na Dunavskom keju u Beogradu.

Poznati reper je u intervjuu za Telegraf.rs govorio o nadolazećem koncertu, a otkrio kako nastaju pesme Sindikata, kako čovek može da se promeni na bolje, da li planiraju da naprave numeru posvećenu Novaku Đokoviću.

• Poštovanje, Škabo. Očekuje nas veliki, novi koncert Beogradskog sindikata 17. decembra u Hngaru Luke Beograd. Kako je najavljeno, taj koncert će biti drugačiji od ostalih nastupa, pa nas zanima šta će to biti drugačije?

Za početak, rekao si veliki koncert... Ono što će biti drugačije od svih prethodnih koncerata održanih u Beogradu u poslednjih desetak godina je to da će biti mali koncert. Smišljen je kao manji koncert. U pitanju je nešto što smo nazvali "B strane" još ranije, neki koncert koji smo pre par godina imali kao ideju. I sada, posle uspešnog koncerta Tašmajdanu ovog leta otvorio se prostor da realizujemo tu staru ideju. Ne samo vezano za koncert u Beogradu, nego gde god da smo nastupali tokom svih ovih 20-ak godina, kada se nakupilo materijala, kada su se neke pesme iskristalisale kao hitovi koji jednostavno funkcionišu za 10.000-20.000 ljudi, neke pesme su se našle na margini, neke su od starta bile na margini, a sve vreme postoje ljudi koji traže izvođenje tih pesama. Već par godina mi imamo tu ideju, sada smo se koncertno aktivirali, odradili taj veći koncert, jako uspešan u Beogradu i otvorio se prostor i napravilo se pogodno vreme da napravimo koncert koja će biti realizacija te stare ideje.

• Da li možete da nam otkrijete koje će pesme biti na koncertu?

Ljudi vrlo dobro znaju koje su to pesme u pitanju. Mogu da kažem neke koje nikada nismo izvodili, koje smo jednom-dva puta izvodili, a biće ih sigurno. Recimo "Zalazak treće Sunca", "Deo prošlosti"... Jednostavno, uzmite spisak pesama sa Tašmajdana i kao krenite redom da skidate to sa spiska pesama Beogradskog sindikata i doći ćete do tog spiska. Bukvalno, trenutno smo obavili 20, 30 proba i trenutno je na tom spisku 31 pesma. Možda će neka otpasti do tada, ali je jedan program od dobra tri sata. Oni koji su uzeli karte, spremite se za tri sata, što mi u šali kažemo, dosadnog repa... Da otkrijem još jednu,, biće "Danima", koja je jednom izvedena. Traje 36 minuta i 40 sekundi. To nije pesma, to je ono pola koncerta. Biće prilike da ljudi dođu i vide neke stvari.

• Da li će biti gostiju na koncertu?

Kakvi gosti, nema potrebe. Tri sata programa, gde da dovedemo još neke repere da baš ljude ubijemo u pojam, a i ne bi bilo fer. Jednostavno, ne bi mogli da pariraju našem dosadnom repu sa svojim zanimljivim repom.

• Kada smo kod kreativnog procesa, kako nastaje jedna pesma Beogradskog sindikata?

Razni su stvarno putevi nastajanja. Mislim, kao i u svim drugim grupama, nekad neko dođe sa idejom, nekad izblejimo zajedno... Poenta je ono što je univerzalno za taj kreativni proces da ono što je snaga Beogradskog sindikata bila i naša neka i organizaciona slabost je naša brojnost. Ne samo snaga je u broju, nego tome što smo mi ono drugari i ljudi koje zanima to što rade i koje zanima da dobro rade, više nego da to bude uspešno po nekim drugim kriterijumima. Najvažniji kriterijum je da to nama bude zanimljivo, dobro, uspešno, s obzirom da mi čitamo, gledamo filmove, razgovaramo s ljudima. Mislim da je to nužno da bi nešto što spada u domem pisanja, a rep pada u domen pisanja, više nego kakvo muziciranje... A to živo izvođenje, tu je, da kažem, ono gde to pisanje zapravo doživljava svoju kulminaciju, jer tu se onda ta količina ljudi, entuzijazma, energije, vremena koje je uloženo oko te pesme zapravo manifestuje na sav mogući način. Kroz interakciju sa publikom se još umnožava. To je nešto što je kruna tog procesa. Ti kao pišeš, stvaraš, i onda te neke stvari završe na "B stranama", neke eksplodiraju i nastave da žive svoj neki život. Nema tu neke univerzalne formule. Jednostavno, družimo se, čitamo, razmišljamo, živimo život, pričamo o tome... Hvala Bogu, krenulo nam je ponovo.

• Da li postoji tema koju biste obradili u vašim pesmama, koju niste do sada?

Pa, postoje neke teme koje planiramo da obradimo. Krenuli smo sada sa radom na albumu, ali smo ponovo sami sebe vratili na taj neki početak stvaranja kada nismo toliko promišljeno pristupali temama... Jedno je sigurno, nećemo se toliko osvrtati na aktuelne teme iz razloga što, da navedem jedan primer. Danas je bila utakmica (Srbija-Kamerun), i meni sada svi šalju navijačke pesme koje su snimljene sada, neke kladioničarkse pesme, nemam pojma, a 2006. godine Beogradski sindikat ima pesmu "Dan za pobedu" na poziv Vaterpolo saveza za prvenstvo Evrope u vaterpolu koje se dešavalo ovde (na 25. maju), kod Nebojšine kule... Sam pristup naš nije bio da napišemo pesmu o vaterpolu, nego smo napravili pesmu "Dan za pobedu" koja ne mora da se primeni ča ni na sport. Na internetu imate klipove od SAJ-a, Žandarmerije, ne znam ko je sve koristio... Napravili smo jednostavnu pesmu o treningu, borbi... To može da bude i metafora za život.

Mi smo u našim pesmama sublimirali naša životna iskustva koja su iz različitih oblasti, jer smo različiti ljudi, imamo različita interesovanja... Da si mene 2018. godine pitao "je l' postoji neka tema", ja ti ne bi naveo litije u Crnoj Gori. To nije postojalo, nije se desilo. Nećemo se sigurno baviti, da ispravim sebe, ne aktuelnim temama, nego se nećemo baviti stvarima na aktuelni način. Nećemo ih obrađivati eksplicitno i površno. Kao što nismo ni do sada radili. Da, postoje neke teme kojima smo nameravali da se bavimo, ali pitanje je da li će one sada doći tako baš eksplicitno na dnevni red... Super je što sada nemamo ograničenje da nam fali kao muzike na koju bismo pisali. Pre neki dan je bukvalno Đole, koji ne znam koliko dugo nije napisao tekst, sada je došao sa jednim baš dobrim tekstom. Super je što smo svi živi počeli da pišemo.

• Kada smo kod sporta, u toku je Svetsko prvenstvu u fudbalu...?

Ja ne gledam fudbal.. Svetsko prvenstvo u fudbalu je možda jedina stvar koja me na neki način zanima... Neću da kažem da su ranija vremena bila bolja ili sada su gora, nego, iako se dešava u Kataru, stadioni su podignuti po ne znam koju cenu, para... Ta igra pod zastavama reprezentacija, gde nisu u igri neki milijarderski ugovori, nosi mi šmek nekih romantičnijih vremena. I baš zato što je fudbal, koji me van toga ne zanima, zato uzmem i gledam. Zato što ljudi igraju za svoju reprezentaciju, meni kao čoveku koji smatra sebe patriotom, nekako mi je to zanimljivo da gledam. Nego, sada neka korporacija ili neki mega bogati ortak koji je istresao neke milijarde da skupi neke galaktikose. Zbog toga sam prestao i NBA da gledam, koji je bio u startu mega kapitalizam kada sam ga gledao, a kada ode u neke "šilijarde", prestao sam da gledam. Više volim da gledam treninge tih ljudi. Meni je po senzibilitetu zanimljivije kako trenira Lebron Džejms nego utakmica. Da se ne ložim kao neki debeli ortak koji kao jede kokice i navija i govori kako je mogao pametnije od ovog. Nego, vidi druže, da bi čovek radio ovo suludo, on radi ovo, i troši para, vremena i promišlja o sebi kao vrhunskom instrumentu. Bukvalno, sport slabo pratim. Uglavnom akcije, treninge.

• Živimo u nekom ludom vremenu, da li ima nade za ovaj svet?

Nije do nas, tako da ima nade za ovaj svet. Da je do nas, raspao bi se odavno. Vremena su luda. Svake sekunde od kada sam se rodio negde je postojao neki rat. Bio je i ovde rat, padale su bombe na ovaj grad. Neko je poginuo, ja nisam poginuo. Možda je taj neko na nekom boljem mestu, ne znam... Ovih dana sam nešto gledao brdo nekih ljudi kako nešto mrače na plati, to mi je baš nekako ono... Nikada nisam bio u tom fazonu. To mi je nešto najgore na šta možeš da protraćiš svoj život, da mračiš na plati. Teška priča.

• Koji je Vaš savet da se čovek promeni na bolje?

Ne potrebe da se menjaš, samo otvori oči. Uzmi nešto da radiš. Uzmi da stvaraš. Ako si se pravi hleb, pravi hleb. Ako te zanima da praviš rep, pravi rep. Ali ne sada da bi pravio pare, nego zato što ti je dobro dok to radiš. Nezahvalno, jer možda je neko u baš žešćem kanalu, ali u tom kanalu je sigurno kao u pesmi "Druže", ja stvarno verujem u to, da nisi sam na svetu. Neko je pored tebe... Uvek neko hoće da pomogne. Možda ja ne mogu da pomognem svima, ali mogu da pomognem nekom ko je pored mene. Uvek je neko tu ko će da ti pomogne. Ima dve reči - neko te uverava da ti je dobro, a ovaj te ubeđuje biće s*anje, vidi kako je sada s*anje, 150 godina će biti s*anje... Samo da promenimo ovog čoveka i biće... Ne, brate, samo promeni sebe i biće ti sigurno bolje. Pogledaj oko sebe i nađi šta je dobro. Nikome ne može biti samo crno. Ja sam čitao knjige ljudi koji su posvedočili svojim primerom... Čitali knjige profesora Žarka Vidovića koji priča o ljudima koji su bili i ostali do kraja svog života u logoru. Brate, ja ovde slušam brdo ljudi koji ne živi u logoru. Mislim da nema potrebe za time. Za početak se naoružajte pobedničkim stavom i verujte da će biti dobro i biće dobro.

• Pomenuli ste i rep. Šta mislite o današnjem repu?

Ja mislim samo o Beogradskom sindikatu, a ostalo slušam.

• Da li ste mislili da napravite pesmu o Novaku Đokoviću, Nikoli Jokiću, nekom sportisti...?

Ne. Zato što ne znam ni jednog, ni drugog čoveka. Ja imam jednu strofu od jednih od poslednjih pesama Sindikata koja je bila inspirisana, ali ne Novakovim sportskim podvizima, jer to su njegove stvari, jer je on za to uložio trening. Šta ja imam da se prikačim na to, kao da napišem pesmu - bravo, brate, trenirao si 20 sati. Druže, uzmi, treniraj 20 sati, piši - bravo, Škabo, trenirao si 20 sati. Meni je najjača pesma koju su radili Bora Čorba i Zabranjeno pušenje, pobednička i gubitnička pesma. Prva je do ja*a, druga je je*ite se, fudbaleri. Ali svako radi šta mu se sviđa. Napisao sam jednu strofu inspirsanu njegovim izborom da istraje u svojoj odluci, koja je bila samo njegova odluka. Ja mislim kada se bude pravio film o Novaku Đokoviću, a praviće se, verovatno, samim tim što je komercijalan. Neko će u nekom momentu to napraviti.

Kao što mi je bio inspirativan kada sam gledao film ("Kralj Ričard") o sestrama Vilijams, zapravo o ćaletu, odnosno o porodici Vilijams. Hoću da kažem, ono što je jako o tom filmu je ono van terena, i to je ono što sam rekao zato ne gledam sport, zato gledam šta se dešava van terena, jer to je život. Sport je, pogotovo danas... Ranije su Olimpijske igre bile svetkovina u čast Bogova. Zato što su bile u čast Olimpa, a sada su u čast... Mogu da se zovu Dolarske igre ili Srebrne igre, jer su zapravo kapitalističke igre. Ili "Hunger games" ("Igre gladi"), da se mi gladni zabavljamo time, gladni 'leba i igara. To je rimski imperijalni pristup tome. A sve van toga je život. Novak Đoković je i to posvedočio. A ne samo, ja sam ATP, nego je rekao da moj izbor je važniji od rekorda... I mislim da se čak tome, po mom nekom ukusu, nije baš posvetila pažnja na pravi način, nego senzacionalistički... Ali, dobro, takvo je vreme. Ja u odbranu tako nečeg, zarad sebe napišem strofu, ali to ne mora niko da zna.

• Ognjen Janković, član Beogradskog sindikata, je u rediteljskim vodama. Da li je postojala ideja da se napravi film o Beogradskom sindikatu?

Pretenciozno je da se mi bavimo time. Šta znam, to treba da pitaš nekog drugog. Ali kako ja znam, kako je raspoloženje u tim vodama, koji smo mi ili bliski nama, ne postoji ideja da se napravi film o Beogradskom sindikatu.

• Sarađivali ste sa Danicom Crnogorčević, Nikolom Rokvićem... Da li postoji neko s kim biste voleli da napravite saradnju?. Da li postoji neko?

Postoje brojni ljudi van (rep) žanra i mislim da ćemo ići u tom pravcu na albumu. Oduvek smo hteli da radi sa nekim orkestrom. Biće takvih stvari, sigurno. Ali sada ja nekoga da pozivam preko medija... Nemamo nešto što je blizu realizacije. Saradnja ta poslednja sa Nikolom Rokvićem, on je baš dugogodišnji prijatelj mog brata... Sve saradnje koje smo ostvarivali, ne mogu da kažem da su bile jednostavne, to je bila izuzetak da je bila jednostavna (pesma sa Nikolom Rokvićem), ali težićemo da zapravo sve bude jednostavno. Mislim da je muzika nešto jako lepo i da se mi nalazimo u poziciji u kojoj možemo da se udobno bavimo time. Nemamo potrebe da zarad bilo čega nešto komplikujemo život, niti bilo kome drugom...

• Iz koje pesme Beogradskog sindikata čovek može najviše da nauči?

Nemam pojma. To stvarno zavisi od slušaoca. Staro-grčka poslovica je "da je lepota u oku posmatrača". Jer ti kada izbaciš nešto u etar, to više nije tvoje. Šta će da nauči neko treći, zavisi minimum od tog nekog trećeg. Tako da ne mogu da izdvojim nijednu pesmu. Možda mogu da kažem iz koje sam ja naučio, a i to varira u zavisnosti od moje situacije. Generalno, trudimo se da u njih ubacimo sve što je u tom momentu imamo, šta smo pročitali, šta smo promislili. Od najobičnije pesme, kao što je "Naša stvar" je stvarno... Nema nikakve pretenzicije da to bude nekakva pesma sa ne znam kakvom porukom. Jednostavno da bude... Ne hit, nego jedna energična pesma. Kada pišem i takav tekst, ja tačno znam zašto je koja reč tu, ne zato što se rimovala...

• Nastupali ste u brojnim prostorima, Beogradskoj Areni, Tašmajdanu, sada u Hangaru... Da li biste voleli da nastupite na nekom mestu na kojem sada niste?

Sada mogu da pričam za sebe. Mislim da bi veći deo ekipe voleo da napravimo na stadionu nekom, ja uopšte ne razmišljam o tim prostorima... Ima 300.000 mesta na kojima nisam ni bio. Ako me zovu, otići ću. Ja imam samo želju da mi nastavimo da nastupamo. I mnogo mi je drago, jer sam ja imao ovih par godina kada nismo nastupali, danastupamo. I ja sam nastupao sam, ali to nije isto. Ima neku svoju posebnu draž. S jedne strane je teže, s druge strane ima neku posebnu draž. Najdraže mi je kada putujemo i nastupamo... Ovo se otvorilo (koncert u Hangaru) kao relativno blizu jednom drugom vremenski, kao da su dve neke grupe različite. Zato se i zovu "B strane". Kao što je Barsleona i Barselona B...

• Koji su naredni planovi Beogradskog sindikata posle koncerta u Hangaru? Da li planirate novi album?

Radimo na albumu. Recimo, počeli smo da snimamo, snimili smo Feđa i ja neke strofe, Đole je napisao tekst, počeli su ljudi da pišu. Počinjemo da radimo na albumu. Mogu da kažem, nema šanse da sada izbaksuziram, jer su sada tu već i matrice, polako smo se otvorili po tom pitanju, pošto smo bili zatvoreni za muzičku saradnju sa mlađim bitmejkerima. Ima stvarno ljudi koji kidaju i polako nam šalju matrice. Ima tu svega i nama je zanimljiva moderna ta rep muzika. Imamo koncert na Zlatiboru za Novu godinu, trebalo bi da idemo u Bijeljinu 9. januara. U suštini, nastavljamo da rokamo. Sve je ok.

• Da li postoji neka vremenska odrednica kada će se pojaviti album?

Ne postoji. Ja to zovem "pravilo domaćih komentatora". Pošto sam ranije pratio basket, kada god domaći komentator "baci" "evo ide...", odmah se desi preokret rezultata. To je u basketu normalnija stvar nego u fudbalu... Kada budemo bili zadovoljni, to je taj datum. Biće tačno kada treba.

(Telegraf.rs)