Put kroz večne teme i evergrin: Boris Pingović i Nebojša Dugalić najavili kabare "Da, to su bili dani"

Kabare "Da, to su bili dani" će biti održan 3. decembra na velikoj sceni MTS dvorane

Kabare "Da, to su bili dani" igra se već 18 godina, a svoje novo izvođenje imaće 3. decembra na velikoj sceni MTS dvorane. Povodom ovog jubileja u džez kantini "Lisabon" prisutnim novinarima, među kojima je bila i ekipa portala Telegraf.rs, govorili su glavni akteri, glumci Boris Pingović i Nebojša Dugalić, koji će nastupiti zajedni sa Ninom Ćosić i Borisom Savićem.

- Prvo smo počeli Nebojša i ja. Posle nekog 50. izvođenja, shvatili smo jednostavno da bez žena teško može, gotovo nikako, tako da smo pozvali našu prijateljicu Ninu Ćosić da nam se pridruži. A onda smo hteli malo nešto da menjamo, jer mi stalno nešto menjamo u našem kabareu, pa smo pozvali našeg druga Boju da svira bas gitaru i da praktično napravimo iskorak u odnosu na akustičnu varijantu koju smo imali pre toga Nebojša i ja. Sada smo jedan ozbiljan bend. Za ovu priliku ćemo se proširiti, imaćemo i bubnjeve i klavijaturu. Prosto, velika scena pruža mogućnost za tako nešto. Imaćemo i neke goste iznenađenja, nećemo ih sada otkrivati - rekao je na početku obraćanja Boris Pingovič.

Preporučujemo

Budući da kabare "Da, to su bili dani" traje dugo, već 18 godina, postavlja se pitanje koja je tajna njegovog opstanka. Na to je odgovorio Nebojša Dugalić.

- Mislim da kada bismo bilo kog čoveka pitali kako je trajao toliko dugo koliko traje, niko ne bi znao odgovor. Pogotovo kada se setimo šta sve prođe određenim putem. Uvek se pitamo da li je moguće da smo sve te staze pregazili, da je sve to došlo do ovde, ali možda jeste lepota stvari u toj nekoj odvažnosti da se zakorači nekim putem i da se istraje što duže. Tako da mi smo imali samo nameru da upravo to, nekako sadržajima koji su zaista stvarni za sva vremena nekako na neki način posredno budemo i neki naš lični odgovor na taj trend instant kulture i da potvrdimo kroz to trajanje i taj trud da je zapravo moguće sačuvati nešto što nas oplemenjuje, što nas čini da uzrastamo i da nadrastamo i sebe i druge i da jedni kroz druge nadrastamo sebe, da je moguće istrajati u tome i da nekako, meni se bar čini da je to deo neke elementarne odgovornosti javnog posla i uopšte činjenice da se bavimo onim čime se bavimo.

Kada stanete pred neku javnost, vi ste odgovorni pred tim šta ćete joj dati, čime ćete je zasemeniti tu razmenu i šta je to što ostavljate ljudima da u njima ostane. Ako to nije nadahnjuće i životvorno, onda ako je samo po sredi, neki egzibiciomozam trenutka, onda smo svi zajedno promašili, i mi što se ovim bavimo i oni koji to primaju. Nekako smo, čini mi se, izjalovili vreme i zloupotrebili dar vremena koji nam je dat - rekao je Nebojša Dugalić.

Boris Pingović se slaže da je sam kabere sazreo, ako i njegovi akteri.

- To je uzajamno zrenje bilo. I koliko je nama bavljanje kabareom bilo inspirativno i svi ti silni susreti sa publikom, toliko je i sve to na nas ostavljalo određeni trag. Ta interakcija sa publikom je bila plodonosna i menjala je nas. Tako da se od inicijalne verzije kabarea, 4 verzije promenile. To bi moglo sada da traje 8 sati, a traje, bez da vas uplašim, 2 ipo - rekao je Boris Pingović.

Nebojša Dugalić navodi da se menjao repertoar kabarea.

- Menjalo se dosta. Boris je rekao 4 verzije, ja mislim barem 10... I kada bismo sabrali sve što smo za ovo vreme odsvirali, mislim da bi to bio neki repertoar od preko 20 sati. Pošto je struktura kolažna, vi imate raznovrsne jezike unutar jedne celine koju smo nazvali uslovno kabare, i onda morate zakonitost tih interakcija pojedinačnih... Celina je specifična, vi morate posložiti dinamički tako da to nekako klizi kao jedna jedinstvena priča, da se iz poezije logično i mekano sklizne u sledeću muzičku numeru... Da to bude priča o onim vremenima koje smo nasledili, a priča koja pokušava na neki način da u ovom vremenu progovori u to nasleđe na jedan nov, svež način...

To nije fotografsko ponavljanje, to su naši aranžmani. Dakle, to je jedan interpretativni, muzički zahvat i, naravno, poetski, svakako. I, kažem, taj glumački je nekako sastavni deo cele priče. Mi smo osluškivali i brusili tu strukturu, da ima svoje zanimljive amplitude. Da taj izbor i numera i priča i poezije bude nekako što svežiji i što spontaniji, i što življi, da prosto nemamo mira, praznog hoda, da nema padova, nego da to sve prođe. Mi smo u šali najavljivali na samom početku da će to trajati neosetnih 2 ipo sata. Tako da se trudimo da to bude neosetno i da nekako (ljudima) bude žao što se završilo. Jer vrlo često se dešavalo da ljudi koji su više puta gledali kabare, pa posle kažu: "Što niste izvelionu numeru?" Prosto nije moguće. Onda bismo stvarno trajali... - rekao je Nebojša Dugalić, a onda se na njegovi priču nadovezao Boris Pingović.

- Ljudi koji su više puta gledali naš kabare, gledaju ga kao pozorišnu predstavu. Jer pozorišnu predstavu je uvek moguće gledati više puta... To je bila ta ideja da se u interakciji sa publikom zapravo izborimo za jednu dimaničku strukturu u odnosu na koju možemo da menjamo, da stavljamo razne sadržaje... Ali to uvek ostaje život, to uvek ostaje kao da je prvi put - rekao je Boris Pingović.

- Ima tu još jedan fenomen zanimljiv. Recimo, svi jako dobro znamo, imamo iskustvo sa nekim stvarima... Kada pogledamo neki sjajan film. Meni se to desilo sa mnogo filmova koje sam gledao ja ne znam koliko puta. I svaki put kada ga zateknem na TV-u, ja kažem: "Samo da vidim ovu scenu...." I onda ga sigurno odgledam do kraja. Šta je u stvari tajna? Tajna je u tome što iako znamo priču, iako smo gledali, iako znamo napamet scene, a nekako uvek novom svežinom, na nov način primimo to. I onda postaje manje važno to što znamo neku priču. Kao, gledali smo kabare, gledali smo predstavu, znamo napamet o čemu se radi... Ali ovde nije poenta o čemu se radi. nego je poenta zapravo u toj želji da nekako ljudi koji su gledali uvek imaju potrebu da osveže taj doživljaj... A i promeni se, pošto je kolažno, nije čvrsta neka priča koja je jednom za svagda takva, nego se uvek dogodi nešto novo - rekao je Nebojša Dugalić.

- Dogovorili smo se da se nekako okrenemo satire, nečega što bi bilo efemerno, nešto što bi bio citat nekog trenutka koji bi bio vezan za politiku ili bilo šta, nego da se okrenemo večnim temama, koje obezbeđuju trajanje, uvek jednu svežinu... To je taj evergrin momenat - rekao je Boris Pingović.

Boris i Nebojša su naveli da su blizu 350. izvođenja kabarea, a za sada goste neće otkrivati.

- Sa nekima smo još u pregovorima, uglavnom zbog termina uklapanja, ali svakako će biti neki nama dragi ljudi, poznati ljudi koji će sigurno svima biti prepoznatljivi, naši dragi prijatelji s kojima se decenijama družimo i sarađujemo i delimo neke lepe, stvaralačke trenutke - rekao je Nebojša Dugalić.

- Naši istomišljenici - rekao je Boris Pingović.

Karte se mogu kupiti na blagajni MTS dvorane, kao i preko servisa ticket.rs i njihovim prodajnim mestima.

Kabare se "Da, to su bili dani" izvodi od 2004. godine. Reč je o kombinaciji muzike, poezije i humorne anegdotske građe, tako da će publika moći da uživa u stihovima naših znamenitih pesnika, kao i u različitim muzičkim žanrovima, od šansone, rock n rolla do domaćeg i stranog evergrina, navode iz MTS dvorane.

(Telegraf.rs)