Promovisano reizdanje čuvenog albuma grupe Idoli, koji je svojevremeno izazvao buru u bivšoj Jugoslaviji

"Danas je malo ovakvih albuma, jer je u svetu rok muzika samo zabava i biznis", rekao je Krstić.

Javno snimanje emisije Radio Beograda 202 i predstavljanje luksuznog reizdanja najboljeg ex-YU rok albuma "Odbrana i poslednji dani" grupe Idoli u izdanju "Jugotona" održano je danas u Studiju 6 ovog radija pred velikim brojem ljubitelja muzike.

Predstavljanju albuma prisustvovali su članovi grupe "Idoli" - Srđan Šaper, Nebojša Krstić Krle i Zdenko Kolar, kao i supruga preminulog muzičara Vlade Divljana - Dina Divljan, kao i muzički publicisti i teoretičari Momčilo Rajin, Dragan Ambrozić, Zorica Kojić.

Preporučujemo

Na istom mestu je otvorena izložba fotografija Idola autora Goranke Matić i Gorana Vejvode.

"Sećam se da smo spremali album u sobi i garaži kod Krleta, tamo smo najviše vežbali. U to vreme mnogi rok bendovi su imali probe u SKC-u, a mi smo hteli da se malo izdvojimo. U garaži smo imali neku vrstu laboratorije, stvarali smo subverzivno garažnu muziku", ocenio je Srđan Šaper, jedan od ključnih stvaralaca pesama "Idola" uz Vladu Divljana, i vokal benda.

Šaper je izjavio da se u snimanju svakog albuma dolazi do sudara i razmene energija što dovodi do kreativnog sukoba.

"Sa tim albumom imali smo potrebu da se iskaže nešto samosvojno. Bili smo prvo dečaci, onda smo sazrevali, odrastali i do 25. godine to nam je već bio posao. Energija je polako među nama nestajala i zato smo kao grupa prestali da postojimo", otkrio je Šaper, više decenija uspešan u svetu marketinga i medija, osnivač srpske filijale američke advertising agencije"McCannErickson" i direktor domaće producentske kuće "Adrenalin".

"Odbrana i poslednji dani" je prvi studijski album beogradske rok grupe Idoli iz 1982. godine.

Kritičari "Džuboks magazina" su 1985. izglasali da je ovo najbolji album jugoslovenskog roka u 20. veku, takođe i jedan od prvih konceptualnih albuma tog vremena.

"Smatram da je bilo boljih naših pesama, a kako su "Odbranu" smatrali za najbolju ploču, onda je bolje bilo da i ne kvarimo uspeh. Sama ploča je bila veoma neobična, specifična, jedini naš album sa nekom novom dimenzijom, kao eksplozija slobode. Jedan moj prijatelj mi je poverio da kad je slušao album, bio je srećan da takvo delo postoji. On je bio toliko oduševljen da mi je rekao zahvaljujući "Odbrani" život definitivno ima smisla", zaključio je Šaper.

Podsetimo, na ovom albumu su prisutne pesme - “Kenozoik”, , “Poslednji dani”, “Moja si”, “Senke su drugačije”, “Nemo”, “Nebeska tema”, “Rusija”, “Igrale se Delije”, “Jedina (uzurlikzurli)”, “Odbrana”, “Gde si sad Cica-maco”, “Glavna ptica (skrati svoj dugački jezik)”, “Hajde, sanjaj me, sanjaj”.

Grupa je počela snimanje svoje prve ploče LP na jesen 1981., i producenti je trebalo da budu članovi grupe uz pomoć Dušana Spire Mihajlovića, koji je kasnije napustio snimanje, tako da je album snimljen uz pomoć Mila Pileta Miletića i Gorana Vojvode.

Tokom razgovora pušten je redak video snimak pesme "Kenozoik" realizovan za tadašnju TV emisiju "Petkom u 22", a Nebojša Krstić je podsetio da su u nekoliko navrata gostovali u spomenutom programu i snimili su video klip i za numeru "Moja".

"Znam za mnoge koji smatraju da je "Odbrana" najbolja i one koji misle da je to najgora jugoslovenska ploča svih vremena. Kvaka 22 ove situacije je u tome da je moguće da su i jedni i drugi u pravu. Naši originalni tekstovi nisu na kraju snimljeni, morali smo da korigujemo stihove, da se ne bave toliko Titom. Prijatelji saradnici su nam govorili da ne bi baš da budu potpisani na albumu, jer eto tekstovi su protiv maršala Tita, i neće da imaju problema, a mi toga zapravo nismo bili ni svesni", kaže Nebojša Krstić.

Krstić je otkrio da im je "Jugoton" u to vreme dao odrešene ruke da mogu da rade šta god žele i ocenio je da su imali sreću da takva šovinistička ploča bude objavljena upravo za ovu zagrebačku diskografsku kuću, jer im u Beogradu to ne bi tako lako izdali.

Šaper i Krstić su se složili da nisu imali neke pritiske oko rokova, jer im niko nije disao za vratom da moraju da objave što pre i zato su mogli komotno da stvaraju.

Originalni plan benda je bio da se album bavi religijom i tradicijom, za koje su smatrali da će biti provokativne jer su mnogi aspekti ovih tema bili tabu u komunističkoj Jugoslaviji.

Album je nazvan po istoimenom romanu Borislava Pekića iz 1977. godine.

"Za naš album su govorili da je izrodio nacionalizam u Jugoslaviji i da je doveo na vlast Slobodana Miloševića, svašta su nam govorili. Opet, sa druge strane, važno je da postoji ovakva ploča, koja može biti u isto vreme i najbolja i najgora, kao kad imate Ringerovu mačku, može biti živa i mrtva. Danas je malo ovakvih albuma, jer je u svetu rok muzika samo zabava i biznis", zaključio je Krstić.

Takođe, ovo je bilo prvo izdanje sa promenjenim sastavom grupe, jer je Kokan Popović koji je nekada svirao sa Vladom Divljanom i Zdenkom Kolarom u bendu “Zvuk ulice” tada bio novi bubnjar.

Kada su ulazili u studio, članovi benda još nisu bili sigurni šta tačno žele da naprave, stilski i muzički. Imali su puno ideja (u vezi konteksta Pekićevog rada, ali i širim obim filozofije), ali pretvoriti to u muziku i naći zadovoljavajući zvuk je predstavljalo izazov. Zbog ovog eksperimentalnog pokušaja-i-grešaka pristupa, snimanje je trajalo više od šest meseci.

Zdenko Kolar je izjavio da ne ume da potvrdi da li mu je "Odbrana" bila omiljeni album Idola, i dodao da je imao neke favorite u drugim kolegama rok muzičarima pokreta Novi talas.

Takođe, Kolar se prisetio kako su imali veoma napornu i tešku koncertnu promociju tog albuma, tako što su Vlada Divljan i on prenosili dosta tehnike za scenu, te pamti tu situaciju kao kompleksnu.

Rok publicista i kritičar Momčilo Moma Rajin je istakao da je muzika imala centralno mesto u domenu pop kulture tih godina, i da su se uz Idole pojavile još dve grupe Novog talasa - Električni orgazam i Šarlo Akrobata (Milan Mladenović, Dušan Kojić Koja, Ivan Vdović Vd), objedinjene u čuvenom albumu “Paket aranžman” (1981).

"Čini mi se da nema više takvih grupa danas koje imaju to jedinstvo forme i sadržaja. Svi navedeni bendovi nisu imali toliko toga zajedeničkog, ali su oslikavali u svojim pesmama metafizička pitanja o stanju duha i vremema u kome živimo”, rekao je Moma Rajin i nazvao Vladu Divljana jednog od najvećih rokenrol romantičara ne samo Srbije, bivše Jugoslavije, već i širom Evrope.

Muzički publicista se opredelio da mu je omiljena pesma sa ovog albuma “Nebeska tema”, kao i iz celog opusa Idola, dok bi i ceo album “Odbrana i poslednji dani” svrstao u vrhunske, i sve pesme su mu gotovo pođednako drage.

Dragan Ambrozić, poznat kao enciklopedija domaće i svetske rok muzike, kritičar, teoretičar, urednik muzičkog programa - koncerata Doma omladine Beograda, prisetio se da je u to doba bio student psihologije, koji je voleo da sluša muziku uz čitanje knjiga i stripova.

"Ploču “Odbrana i poslednji dani” slušao sam u jednom grozničavom raspoloženju, jer ona izaziva tenziju, pomera ljude iznutra. Pokušavao sam da saberem misli i tada i sada dok sam se spremao za razgovor. Album je govorio o nama samima, kroz mitološki motiv traženja sebe i odrastanja. To je bila nama koji imamo 17 ili 18 godina prava spoznaja, najaktuelnija tema u to vreme - seksualni i duhovni identitet. Kao kada otvorite neku knjigu i čitate samo o sebi. Kakav je bio život, upravo takva je bila i ova ploča”, ocenio je Ambrozić.

Moderator razgovora je bila Olga Kepčija, radio novinarka i voditeljka na Radio Beogradu 202 i setila se da je imala 12 godina kada je za rođendan na poklon dobila album “Odbrana i poslednji dani” i priznala da tada nikako nije razumela te pesme i ceo materijal, a omiljena numera joj je “Kenozoik”.

Zorica Kojić, kao muzički kritičar, osvrnula se na činjenicu da su momci iz Idola imali tada 23 godine, a ona je napunila 15, i to je po njoj bila ogromna razlika.

“Mi smo imali perspektivu devojčice, a oni iako ne previše stariji od nas, bili su udaljeni, neki drugi svet. Mi smo biloi deca Novog talasa koji je imao tajnu i mistiku. Svi zajedno smo slušali tu poloču u početku kod nekog ko je imao novca da kupi LP, a onda sam je kasnije slušala sama, jer ona je tražila da se na miru oseti, imala je euforiju i intimnost”, smatra Kojić i dodaje da je ploča sve njih “naterala” da postanu znatno zreliji ljudi.

Bend nije snimio nijedan zvaničan spot za ovaj album, a prodato je 50.000 nosača zvuka u Jugoslaviji, dok je prethodni materijal “VIS Idola” pazarilo 200 000 ljudi.

“Sve tu to bile veoma bliske i naše teme. Upravo kada je ploča nastala dešava se i odlazak Tita što je mnogo toga promenilo. Shvatili smo da to nije više srećna zemlja, i da će tek krenuti razne podele”, zaključila je Zorica Kojić.

Idoli su objavili sledeće albume za “Jugoton” - „Beograd - Paket Aranžman“ - razni izvođači (1981),

„Odbrana i poslednji dani“ (Jugoton, 1982), „Čokolada“ (1983) i „Šest dana juna“ (1985) - album objavljen pod etiketom “VIS Idoli” iako grupa nije više postojala.

(Telegraf.rs/Tanjug)