Omoti ploča koji su ostavili trag: Jethro Tull i Melani ili priča o domišljatosti rokenrol generacije

U priči koja sledi reč je o dva istinska bisera čitave produkcije

Koliko je nekada bio prisutan kreativni duh u rokenrol muzici, između ostalog svedoče i omoti LP ploča.

U priči koja sledi reč je o dva istinska bisera čitave produkcije.

Preporučujemo

No pođimo redom.

Kao što ćete naći poklonike progresiv roka koji će izneti mnogo razloga za tvrdnju kako je album „Thick as a Brick“ grupe Jethro Tull, pravi međaš ili jednostavno rečeno – najbolji album tog žanra, isto tako mnogi su mišljenja da je omot te ploče jedan od najboljih ikada u istoriji rock muzike.

Što se same kompozicije tiče, ideja Ijana Andersona frontmena, kompozitora i vođe grupe (mada je on svakako mnogo više od toga: flautista, gitarista, pesnik, aranžer, producent), bila da njome ismeje britansko društvo, i to u smislu kako je to urađeno u legendarnoj humorističkoj seriji "Monty Python’s Flying Circus", koju Britanci slave i pored toga što ismejava njihovo shvatanje života.

Inače, „Thick as a Brick“ je konceptualni album sastavljen od samo jedne kompozicje podeljene na dva dela (A i B strana ploče), a zanimljivo je da je Anderson ušao u ovu priču sa željom da napravi album koji će biti „majka“ svih konceptualnih ploča uopšte, ponajviše zahvaljujući time što je bio iritiran tvrdnjama kritike kako je njihov prethodni album („Aqualung“), konceptualno ostvarenje.

Ijan je tu tvrdnju zdušno odbacivao, govoreći da na toj ploči zaista ima nekoliko kompozicija koje su povezane religioznom temom, ali da su ostale potpuno odvojene, tj. zasebne.

Još jedna zanimljivost vezana za ploču, jeste priča po kojoj je centralni deo teksta, napisao osmogodišnjak po imenu Džerald Bostok, kako je i navedeno na omotu, međutim istina je da se radi o fiktivnom liku koga je stvorio sam Anderson. No kolika je moć nečeg napisanog, govori upravo i činjenica da sam mnogo puta sve do današnjih dana, čitao kako su pojedini fanovi zadivljeni činjenicom da takav tekst može da napiše osmogodišnjak, uz komentare kako je reč o čistom geniju. Objašnjavajući sve to, Anderson kaže da u tekstu ima mnogo autobiografskog i da je sve uglavnom proisteklo iz njegovog mladalačkog buntovništva i nezainteresovanosti da postane deo konvencionalnog društva.

Međutim, koliko god bila važna sama muzika, ništa manje nije važan ni omot. Zamišljen kao novina od 12 strana pod nazivom „The St. Cleve Cronicle and Linwall Advertiser“, takođe je bio svojevrsna parodija na izgled lokalnih listova koji su preovladavali Britanijom u to vreme.

Kako Anderson tvrdi – ideja je bila više nego dobra, no čitav poduhvat tada je bio teško ostvarljiv, ali im je u svemu pomogla jedna slučajnost. Naime, iskustvo Roja Eldridža, jednog od zaposlenih u njihovoj izdavačkoj kući Chrysalis, bilo je od presudne važnosti, jer je on prethodno upravo radio u lokalnim novinama.

Anderson, Džefri Hamond (bas gitarista) i Džon Evan (klavijaturista) sastavili su naizgled isprazne, bolje reći glupave priče sa vešto prikrivenim šalama, odnosno dosetkama u igri reči dvostrukog značenja, a koje su predstavljale „novinske članke“ na omotu, ali su takođe ubacili i tekst same kompozicije i pronalazili osobe za fotografije. Na samoj naslovnoj strani je priča o diskvalifikaciji Bostoka sa pesničkog takmičenja, iako je već doneta odluka o njegovoj pobedi, a takođe i optužba da je otac deteta njegove četrnaestogodišnje drugarice Džulije.

Album je objavljen u Americi u maju 1972. godine i odmah je „zaseo“ na prvo mesto top liste (u Britaniji se popeo do pete pozicije), iako je Anderson mišljenja da američka publika slabo razume britanski smisao za humor, u šta se uverio kada je primetio da se prilikom gledanja serije "Monty Python" smeju na pogrešnim mestima.

„Thick as a Brick“ nikada nije licencno objavljen kod nas, ali je nažalost i u mnogim drugim zemljama svetlo dana ugledao potpuno „osakaćen“, što se samog omota tiče. Naime, izdavači su zbog komplikovanog idejnog rešenja jednostavno izbacili srednje strane, zatim smanjili čitav format (omot je veći od formata LP-ija i sa donje strane se presavija unutra), pa se sve svelo tek na umanjenu naslovnicu i poleđinu. Zašto je to tako biva jasnije ako znamo da je na relizaciju same ideje, a potom i izradu omota, grupa utrošila više vremena nego na snimanje muzike. Album se danas smatra klasikom progresivnog roka, a 2012. godine Anderson je ponudio nastavak priče predstavljajući ovog puta život svog izmišljenog junaka Džeralda Bostoka, koji je sada već odrastao čovek.

1975. godine, jugoslovenska grupa Buldožer uradila je omot za svoj album prvenac "Pljuni istini u oči", koji je u mnogo čemu sličan ovom.

Još jedan pravi biser, kada su omoti u pitanju, jeste album kantautorke Melani (Melanie Anne Safka) pod nazivom „Garden in the City“. Samo objavljivanje te ploče je bilo dosta problematično iz razloga što je to urađeno bez njenog pristanka. Naime, izdavačka kuća Buddah Records je iskoristila neke ranije snimke kompletirajući na taj način novo izdanje, a dve pesme su već bile objavljene kao soundtrack filma R. P. M. (drama iz 1970. godine u režiji Stenlija Kramera).  Sve se to događa u trenutku kada je Melani odlučila da zbog nekih ranijih nesporazuma prekine saradnju s tim izdavačem.

Sam omot te ploče ne bi bio ni po čemu poseban, jer je na njemu fotografija Melani sa gitarom u rukama, dok sedi u travi. Međutim, izuzetno interesantna činjenica jeste da je britansko izdanje imalo „scratch ‘n’ sniff“ oznaku na samom omotu, uz poruku da „laganim grebanjem preko naznačenog mesta, lako možete osetiti magiju Melaninog vrta“.

I stvarno, prosto je neverovatno da primerak tog albuma koji imam u kolekciji i dan-danas besprekorno „radi“.

Ako ovlaš zagrebete naznačeno mesto, osetićete miris koji se nije izgubio ni nakon četrdeset pet godina!?

Koliko je nekada bio prisutan kreativni duh u rokenrol muzici i kako se ozbiljno razmišljalo o svakoj sitnici, svakako se može videti iz prethodne priče.

Pa iako u današnjem vremenu postoji tendencija omalovažavanja ovog muzičkog žanra ili u najmanju ruku guranja u stranu njegove bitnosti, istina može biti samo jedna: Rokenrol je najvažniji kulturni fenomen druge polovine dvadesetog veka.

(Telegraf.rs)