Omoti ploča koji su ostavili trag ili priča o grupi Genesis i dizajneru Polu Vajthedu

Interesantno je da jedan iz trilinga omota koje je Vajthed uradio za grupu Genesis i danas oslikava trenutnu političku situaciju

Mnogi omoti ploča izazvali su pravi šok kada su se pojavili u rafovima prodavnica. U nekim od narednih tekstova pokušaću da bar donekle podsetim na neka od najznačajnijih takvih ostvarenja iz sfere rok muzike.

Oni koje to interesuje, svakako da već ponešto znaju o nekim najpoznatijim omotima, no ima i nekih koji su po mom skromnom mišljenju, potpuno nepravedno zapostavljeni, a svakako da se na našim prostorima o svemu tome ionako ne zna previše.

Preporučujemo

No pođimo redom.

I dan danas se vrlo "živo" sećam trenutka kada sam tamo negde dalekih sedamdesetih, slušajući Radio Beograd, prvi put čuo kompoziciju "The Musical Box", grupe Genesis.

Bilo je to nešto potpuno čarobno za mene.

Toliko, da vrlo dobro pamtim čak i mesto na kojem sam se u tom trenutku nalazio.

I pomislio - Bože moj, pa ovo ne može dolaziti sa ove planete.

Ne, nikako.

Tako mi je sve izgledalo nestvarno i bajkovito.

Nisam ni bio daleko od istine, ali tada to nisam znao.

U tom trenutku grupa Genesis za mene je bila poprilična nepoznanica.

Ništa čudno, ako uzmemo u obzir da naše izdavačke kuće nisu uzimali za shodno činjenicu da njihovi albumi možda mogu biti interesantni ovdašnjem slušateljstvu.

I ostale informacije su bile šture i neproverene.

Ipak, pošto me je u muzici oduvek magnetski privlačilo upravo ono nepoznato, dao sam se na posao.

Prvo ploče, a usput i ostalo...

Na taj način je otpočelo moje "druženje" sa ovim bendom.

Prvi album pod nazivom "From Genesis to Revelation" objavili su 1969. godine.

Bilo je to pomalo pretenciozno ostvarenje, koje je pokazivalo želju, tada tek svršenih srednjoškolaca, da urade nešto istinski veliko.

Pa iako je taj prvi pokušaj neslavno propao, to ih nimalo nije obeshrabrilo.

Naprotiv.

Od kraja 1969. godine usvojili su pravilo da sviraju jedanaest sati dnevno.

Nakon tih dugih i iscrpljujućih sesija, spremili su dovoljno materijala kako bi otpočeli snimanje njihovog drugog albuma, "Trespass".

Baš nekako u to vreme dogodiće se i jedna slučajnost koja će uticati na izgled omota njihova naredna tri klasična ostvarenja.

Pol Vajthed je bio slikar ali i umetnički direktor londonskog časopisa "Time Out". Slučajnost (ili nešto drugo), učinila je da na jednu od njegovih izložbi koju je postavio negde u zapadnom Londonu, navrati i producent grupe Genesis, Džon Entoni.

Nakon razgledanja izloženih radova on poziva Pola na razgovor sa grupom, a u cilju stvaranja omota za njihov album "Trespass", čija je priprema upravo bila u toku.

On prihvata predlog, pa se nakon razgovora sa članovima benda i isčitavanja tekstova kompozicija, baca na posao i završava omot pre kraja samog snimanja.

Interesantna činjenica je da grupa u poslednjem trenutku odlučuje da na ploču uvrsti i legendarnu kompoziciju "The Knife".

Onda su shvatili da im dododavanjem ove pesme omot više ne odgovara u potpunosti, pa nagovaraju Vajtheda da na postojeće rešenje doda nož koji ga zaseca.

Tako je stvorena prva, u trilogiji vrhunskih naslovnica albuma, koje će ovaj umetnik uraditi za slavnu grupu.

Omot za njihov treći album "Nursery Cryme" je urađen posle dugih razgovora i druženja sa članovima grupe Genesis.

Biće to i prva ploča u čijem će snimanju učestvovati novi članovi - gitarista Stiv Haket i bubnjar Fil Kollins.

Uglavnom, nadahnuće se rodilo u dobroj meri zahvaljujući kompoziciji koju sam pominjao na početku ove priče: "The Musical Box".

Ideja koju su Pol i grupa osmislili, jeste da naslovnica albuma mora izgledati u potpunosti viktorijanski, jer je i muzika upravo takva.

Svemu tome doprinosili su i brojni žičani instrumenti nasnimljeni na albumu, ali i melotron koji su neposredno pre snimanja kupili od grupe King Crimson.

I tako je stvorena naslovnica albuma na kojoj je teren za kriket na kome viktorijanska devojčica umesto lopte, palicom udara odsečene ljudske glave.

Po Polovim rečima bilo je to njegovo viđenje "Alise u zemlji čuda".

Možda je samom Polu to zaista tako i izgledalo, ali kada se ovaj album pojavio u prodaji izazvao je brojne kontroverze i zgražavanja.

Danas to verovatno ne bi bilo tako, ali ne zaboravimo - sve ovo događa se danas već daleke 1971. godine.

No po svemu sudeći, prava istina je da su ovim omotom hteli da ismeju britansko visoko društvo kome su Piter Gebrijel, Majk Raderford i Toni Benks (članovi grupe Genesis), po rođenju i inače pripadali. (kriket - glavna zabava britanske aristokratije.)

Kada je Pol momcima iz grupe pokazao prvu sliku koju je uradio, oni nisu bili zadovoljni jer po njima nije izgledala dovoljno staro.

Onda je on došao na ideju da platno premaže medom.

To je znatno doprinelo čitavom efektu.

Međutim, kada su dobili prve omote iz štampe videli su da je upravo zbog toga preovladavala žuta boja, koje pre toga nije bilo.

Ipak, složili su se da tako i ostane.

Vajthed će uraditi omot i za njihov sledeći album - "Foxtrot".

Osnovna zamisao koju je grupa postavila pred dizajnera, jeste da omot treba da ima očiglednu povezanost sa prethodnim ostvarenjem, odnosno onim za album "Nursery Cryme".

Znači, njihova želja za određenim kontinuitetom ni u kom slučaju nije mogla biti dovedena u pitanje.

Pol je to maestalno odradio, a mi ćemo se sada pozabaviti nekim detaljima samog omota pa će to nadam se, pomoći da čitava zamisao bude jasnija.

S obzirom da naslovnica prethodnog albuma mnogo toga "govori" o britanskom visokom društvu, odmah je bilo jasno da nešto slično treba postići i ovoga puta.

Ako je kriket oduvek bio možda najvažnija zabava britanskih snobova (omot za "Nursery Cryme"), gotovo ništa manje važan, za taj privilegovani društveni sloj, nije bio ni lov na lisice.

To i jeste tema omota na albumu "Foxtrot".

Ipak, daleko od toga da je sve tako jednostavno.

Pol je čitavu sliku delimično postavio na biblijskoj priči, doduše sa dosta labavom koincidencijom.

Tako četiri glavne figure na levoj strani omota predstavljaju lovce, ali su takođe označeni i kao četiri jahača apokalipse.

Kod Pola, Smrt jaše belog konja i ima veliku izraslinu na desnom ramenu, čime je istaknuto da je u samoj bibliji jedino smrt imenovana. Takođe, ako pažljivije pogledamo sliku videćemo da taj lik plače.

Sva četvorica su u poteri za lisicom stigli do vode, ali životinja ih je nadmudrila tako što se na maloj santi leda udaljila od obale i na taj način pobegla kako od njih, tako i od njihovih pasa.

Takođe, lisica se preobukla u devojku koja nosi crvenu haljinu, što govri o lukavosti ove životinje ali i činjenici da je tih godina kolokvijalni naziv za američke lepotice upravo bio "foxes".

Interesantan detalj koji je Pol upotrebio kako bi ismejao engleske cenzore, jeste da je četvrti konj naslikan sa podignutim udom između nogu (kako je sam dizajner objasnio - "nevaljali detalj koji pokazuje posebnu bliskost sa lisicom"), ali je to tako vešto sakriveno da čak ni komisije koje bi eventualno cenzurisale takav omot, to zaista nisu primetile.

Čitava stvar je je išla dotle, da je Pol godinama kasnije dobijao opklade i to od ljudi koji su smatrani za velike poznavaoce njegovih dela, odnosno omota.

Ni oni nisu znali za tu pojedinost. (Ovu ploču posedujem već dugo i priznajem da sam pomenuti detalj, iako umem satima da razgledam omote, primetio znatno kasnije.)

Inače, kada smo već kod toga, omot obiluje mnogim "sitnicama", bilo da su one podcrtale tekstove pesama, bilo da su u vezi sa samom grupom.

Na primer, skroz levo iza konjanika, je naslikana osoba koja krivudajući vozi bicikl po pesku (jasno je da je vožnja bicikla po pesku neizvodljiva).

Time je ustvari predstavljen Piter Gebrijel, koji je na njihove sastanke uvek dolazio biciklom, ali je po Polovim rečima bio jako nevešt vozač.

Sasvim u pozadini je i hotel Holliday Inn, što je bila svojevrsna poruka momcima iz grupe da im je bolje da se na vreme privikavaju na takva mesta.

Takođe, nesvakidašnju vezu sa prethodnim ostvarenjem čini i sama scena igre kriketa sa prethodnog omota, koja je naslikana u pozadini.

Momci iz grupe Genesis su sa svojim dizajnerom zaključili da omot treba ujedno da predstavlja i sliku sveta, odnosno planete, u tom trenutku.

U sredinjem delu omota je naslikan čovek sa glavom sahranjenom u pesku.

To je bila svojevrsna aluzija na čitav muzički biznis, kao i na uredništva izdavačkih kuća koja u tom trenutku još uvek nisu u dovoljnoj meri poštovala grupu i njeno stvaralaštvo.

U gornjem desnom uglu omota u samoj vodi, možemo primetiti američku nuklearnu podmornicu, kao izraz nezadovoljstva zbog otvorene konfrontacije tadašnje američke administracije sa Sovjetskim Savezom, odnosno njihovih flota, koje su bile isuviše blizu teritorija ove socijalisticke zemlje.

Ovo u dobroj meri podseća na današnju situaciju u svetskoj politici, pa time i na aktuelnost samog omota.

Tu su i delfini koji se izdižu iznad okeana, što je upozoravalo na sve veću zagađenost vodenih površina, posebno onu koja je izazvana podvodnim nuklearnim probama.

Kao što sam prethodno i napomenuo, proveo sam sate razgledajući ovaj omot i po mom skromnom mišljenju nalazi se među deset najboljih ostvarenja svih vremena.

Potom se Pol seli u Kaliforniju i saradnja je neminovno prekinuta

Grupa će potom objaviti fenomenalni album "Selling England By The Pound" i pronaći novog dizajnera, ali to je priča za drugi put.

Interesantno je da danas niko ne zna gde su originali ova tri legendarna omota.

Odnosno, zna se da su ukradeni.

To se dogodilo kada je osoblje Charisma Records (izdavačka kuća koja je objavila ova tri albuma grupe Genesis), doznalo da će ih kupiti Virgin Records.

Tada je mnogo toga nestalo iz prostorija Charisme, pa tako i originalne slike ova tri omota.

Njihov novi vlasnik nije se oglasio do današnjih dana.

A i kako bi.

Sve to je samo pojačalo legendu.

I da: Iako je Pol Vajtehed priznati umetnik koji je priređivao izložbe širom sveta, mnoge razgovore sa njim novinari bi otpočeli upravo pričom o ova tri omota.

A to nešto govori, zar ne?

(Telegraf.r)