Priče o pesmama: Bijelo dugme - "Pjesma mom mlađem bratu" ili jedna od onih koje i Bregu bacaju u depresiju

Ovde se svašta može oprostiti, pa čak i ono što nikako ne bi smelo, ali uspeh - to nikako

Ako posmatramo ex-jugoslovensku rok scenu, verovatno da nema autora i muzičara o kome vladaju tako kontradiktorna mišljenja kao što je to slučaj sa Goranom Bregovićem.

Dok ga jedni smatraju čistim genijem, autorom koji je napisao neke od najlepših pesma jugoslovenskog roka, drugi opet govore da je on ništa drugo do običan prevrtljivac, čovek koji je prevario koga god je stigao, od ljudi iz svoje grupe, do publike kojoj je "uvalio" pastirski rok i mnoge hitove koje je naprosto plagirao od poznatih svetskih autora.

Preporučujemo

Pa ipak, najmanje je bilo onih ravnodušnih, a ta činjenica, čini mi se, ponajviše i govori. Jer mora se priznati da oni koji ne ostavljaju druge ravnodušnim, svakako imaju nešto posebno kod sebe za takvu rabotu.

S druge strane, ako čitate Bregine intervjue, ubrzo ćete shvatiti koliko je inteligentan (narod bi rekao - namazan) i koliko i u takvim prilikama vlada situacijom, jer su često njegovi odgovori "pakovali" tok samog razgovora, pa bi na kraju ispalo da novinar nije usmeravao intervju svojim pitanjima, već Goran svojim osvrtima i komentarima.

Naravno, sve to umnogome je zavisilo i od toga koga Bregović u takvim situacijama ima preko puta sebe, pa se on shodno tome tako i odnosio.

U svakom slučaju, njegova strategija u tom smislu bila je ipak mnogo više promišljenija nego što je on to sam hteo da prizna.

Jedno od neizostavnih pitanja iz tog vremena je bilo ono u vezi sviračkog umeća, jer je bilo više nego vidljivo da sa svakim sledećim albumom, Bregović svoju svirku sve više i više stavlja u funkciju samog benda, a to su neki zdušno protumačili kako on u stvari i ne zna da svira.

Ipak, oni malo pažljiviji, sasvim lagano su shvatili koliko su svi ti aranžmani inteligentni, a sa druge strane i duboko svrsishodni, ponajpre podređeni samoj pesmi i onom što je želeo da kaže.

U tom smislu Brega je izjavio da "ne vidi svrhu preslušavanja i analiziranja one svirke koja problematizuje samo sviranje kao čin", već da je najpresudnije imati dobar razlog za pesmu. Ako neko ima dobar lični razlog za stvaranje same pesme, time je pola posla već završeno.

No uprkos tome, u Breginom opusu ima i onih pesama za koje će kasnije tvrditi da bi ih se najradije odrekao i da bi voleo da ih nikada nije napisao, što implicira da neki "razlozi za pesmu" ni kod njega nisu bili uvek dovoljno jaki. Takođe, Goran je tvrdio da ni do jedne svoje pesme ne drži toliko, da bi mu ona postala prepreka da napiše sledeću i da mu svaka naredna mnogo više znači od bilo koje već napisane.

Ako je tako, ima li uopšte neka pesma iz njegovog opusa za koju je sasvim intimno vezan?

Po Breginim rečima takva je "Pjesma mom mlađem bratu (iz Niša u proleće '78.)", koju je napisao dok je bio na odsluženju vojnog roka. Adresirana je na određeno ime i prezime i Bregović je tvrdio da ga uvek baca u depresiju, zbog toga što je intimno vezan za nju. Takođe je govorio da je u tom periodu nastalo i desetak drugih pesama, ali da je jedino ovu zadržao i ubacio na album "Doživjeti stotu".

Interesantno je da je ovaj put izbegnut grandiozni aranžman kakav je već bio ustaljen na nekim velikim baladama Bijelog dugmeta, kao što su to "Sanjao sam noćas da te nemam i "Sve će to mila moja prekriti ruzmarin i šaš" u kojima je učestvovao i simfonijski orkestar.

via Gfycat

Ovoga puta je baš zbog podcrtavanja te intimne atmosfere sve to izostalo, pa je Bregović čak namerno "spustio" intonaciju u odnosu na onu koja suštinski odgovara Bebeku, a sve u cilju da bi ovaj što jednostavnije pevao i da bi se izbegla monumentalnost u njegovoj interpretaciji.

Grad Niš, Grad Niš

Ludvig van, peta simfonija

Kraticom u raj nikad stić’

Ovako cijepljen protiv rijetkih infekcija

Drijema noć

Lažljiv mak

Spi li smrt

U ovaj mahnit sat

Uuu, šapuće mrak

Uuu, šapuće mrak

Loš dan, kako si

Moj mlađi brate

Kiše do neba

Ostaćemo sami ti i ja

U svijetu kome rod i ne treba

Pritišće san

Ljepljiv i jak

Spi li smrt

U ovaj mahnit sat

Uuu, šapuće mrak

Uuu, šapuće mrak

Grad Niš

Loš dan

Moj mlađi brate

Ovde kiši do neba

Ostaćemo sami ti i ja

U svijetu kome rod i ne treba

Pritišće san

Ljepljiv i jak

Spi li smrt

U ovaj mahnit sat

Uuu, šapuće mrak

Uuu, šapuće mrak...

Iako pesma nikada nije postala hit, mnogo je onih koji tvrde kako im je to najdraži trenutak iz opusa Bijelog dugmeta.

Sam Bregović je u tu pesmu uneo mnogo toga ličnog iz perioda koji nije bio baš najbolji za njega. Godine 1977. je otišao u Niš na odluženje vojnog roka, a starešine su jedva dočekale da pokažu kako je najveća jugoslovenska zvezda u stvari niko i ništa u krutoj vojničkoj hijerarhiji, pa su počeli da se iživljavaju nad njim.

U tome se posebno isticao kapetan Brborić koji je namerno napravio takav raspored vojničkih zadataka, po kojima je vojnik Goran Bregović Novu 1978. godinu dočekao na stražarskom mestu, pokušavajući da se kako tako zagreje u mrazovitoj noći.

Ipak, Brborić će ga malo kasnije ostaviti na miru, a Brega će na niškoj carini kupiti "jaguara" o čemu će posle pisati gotovo sva tadašnja štampa u Jugoslaviji, no nevoljama tu ipak nije bio kraj. U tom periodu ga je ostavila devojka, iznenada mu umire majka, a Ipe i Laza na sva usta objavljuju da im više ne pada na pamet da sviraju u Bijelom dugmetu.

Iz takve situacije nastale su neke pesme, a jedna od njih je i "Pjesma mom mlađem bratu" u kojoj je stih "ostaćemo sami ti i ja, u svijetu kome rod i ne treba" svakako jedan od jačih u jugoslovenskoj rok muzici uopšte i koji je u odnosu na na današnje vreme začuđujuće proročki.

Podatak da su se Goranovi roditelji razveli kada je on imao samo deset godina, jer njegova majka Borka više nije mogla da podnese muža alkoholičara i da je njegov brat Predrag po razvodu, otišao da živi sa ocem u Livno (u Livnu su bili kraće vreme, a potom se Franjo vratio u Hrvatsko Zagorje, gde je i rođen), a Goran ostao sa majkom Sarajevu, svakako daje na težini ovoj pesmi, jer su braća kao veoma mala voljom starijih bili razdvojeni.

Najvažniji je razlog za pesmu, reče Brega, ali ti razlozi prečesto umeju biti isuvuše bolni.

On je sebi možda oprostio pogrešne razloge za poneku pesmu, ali ovde se nešto drugo vrlo teško prašta i taj krst će Bregović po svemu sudeći morati da nosi do kraja svog života.

Jer ovde se svašta može oprostiti, pa čak i ono što nikako ne bi smelo, ali uspeh - to nikako.

(Telegraf.rs)