Priče o pesmama: "El dumo" (Smak), "Usne vrele višnje" (Štulić), "Prođe ovaj dan" (Drugi način)

Šta je zajedničko ovim kompozicijama?

Ko zna koliko ste do sada pročitali tekstova o raznim "pozajmicama", u svetu rokenrola.

Čega tu sve nije bilo.

Preporučujemo

I optuživanja bez razloga i optuživanja sa razlogom, a Bogami i sudskih procesa.

Bilo je i presuda i vansudskih poravnanja.

Pa i plaćenih milionskih odšteta.

Ali bilo je i onih koji su tuđe kompozicije regularno potpisivali, pošteno navodeći imena autora, dakle onih koji nisu želeli da se kite tuđim perjem.

No kako to obično biva, nije to bilo toliko medijski interesanto, jer tu su valjda čisti računi, sve je pošteno i na tome se sve i završavalo.

Šta tu ima više da se priča.

Međutim, meni je uvek bilo zanimljivo kako za mnoge od takvih kompozicija, većina slušalaca i ne zna da su tuđe, tj. da su te verzije koje slušaju obrade i da se vreme od nastanka originala, do onog u kome slušaju pomenute verzije, često meri i sa par desetina godina.

Zbog toga sam i odabrao nekoliko kompozicija od domaćih izvođača, koje su ustvari obrade, ali su i uredno potpisane imenima stvarnih autora, tako da o "pozajmicama"(da ne upotrebim težu reč), u ovim slučajevima nema ni govora, ali je još interesantnije da mnnogi i dan-danas misle da su te kompozicije ustvari autorsko delo njihovih miljenika.

1. SMAK - "EL DUMO"

(J.Ellis, M.Glišić, Smak)

Ta 1976. godina bila je za grupu Smak poprilično uspešna. Imali su čak tri hit kompozicije koje su vrlo često emitovane u tadašnjim najslušanijim radijskim emisijama. Pesme "Satelit" i "Šumadijski bluz" su bile sa njihovog veoma uspešnog duplog singla, a te godine su objavili i ploču sa kompozicijom "Ljudi nije fer", koja takođe postaje hit, dok je na B strani tog singla bila kompozicja neobičnog naziva "El Dumo". Nismo znali šta bi to trebalo da znači, ali pesma je stvarno bila dobra, tipično "smakovska", sa "pevajućim" Točkovim solima i Borisovim vrištećim vokalom. Ipak, samo oni baš radoznali su pogledali šta piše na ploči ispod naslova kompozicije. A tamo je navedeno, da je aranžman radila grupa Smak, tekst napisao Mirko Glišić, a kao autor muzike naveden je J. Elis. Nismo znali šta da mislimo. Koji sad Elis? Ko je uopšte on? I čiji autorski rad je mogao zaintrigirati Točka, kad je već tada bilo poznato da on nerado prihvata tuđe kompozicije.

No ipak, oni malo uporniji doznali su da je Boris sa svog putešestvija po Australiji (o čemu sam i pisao, pa koga ne mrzi neka potraži tekst na ovom portalu) pri povratku u Kragujevac doneo i neke ploče, a između ostalih i singl grupe Ellis, na kome je bila kompozicija "El Doomo". Inače, Stiven Džon Elis je engleski pevač koji je najveće uspehe postigao sa grupom Love Affair, ali ih je 1969. godine napustio zarad sopstvene karijere. Početkom sedamdesetih osnovao je bend Ellis, pa 1972. godine objavljuju svoj prvi album "Riding on the Crest of a Slump & Why Not", sa koga je i skinut pomenuti singl. Interesantno je da je one fluidne gitare na originalnoj verziji pesme odsvirao Endi Gi, koji je prethodno bio gitarista grupe Fat Matterss. Bilo kako bilo, momcima iz grupe Smak se kompozicija dopala, za nijansu su je ubrzali, Mireko Glišić je napisao tekst, Točak odsvirao sola koja iako podsećaju na ona originalna, svakako nose i njegov pečat i tako se pesma našla na B strani njihovog singla, a odatle otplovila u večnost.

2. AZRA - "USNE VRELE VIŠNJE"

(E.Davies, J.Peterson, B.Štulić)

Kažu da se jedna od najromantičnijih ljubavi desila između Džonija Štulića i "djevojke iz Hrvaca" - Snježane Banović. Džoni joj je posvetio neke od svojih najlepših pesama - "Volim te kad pričaš", "Tople usne žene"... Priča kaže da su se upoznali na nekom izletu na Kupi, ona ja tada još uvek bila srednjoškolka, a nešto kasnije kada postaje brucoškinja, počeli su da žive zajedno u luksuznom stanu u centru Zagreba, koji je Džoni iznajmio. Već je tada jako dobro zarađivao, a kako mu novac nije previše značio, nemilice ga je trošio. Snježana je bila na jezičkom odseku na Filozofskom, ali joj je ubrzo pošlo za rukom da upiše pozorišnu režiju,što je žarko želela. Marljivo je učila, imala puno prijatelja i ubrzo su joj sva vrata bila otvorena. Nasuprot tome, Džoni je sve manje bio srećan u Zagrebu i želeo je nekuda da ode. Kupio je i sebi i njoj kartu za Amsterdam, ali je ona u poslednjem trenutka odlučila da ipak ne ide sa njim, što mu je posebno teško palo. Ona je kasnije postala pozorišna rediteljka i udala se za menadžera naftne kompanije, a Džoni joj je posvetio manje romantične stihove u pesmi "Usne vrele višnje", koja se nalazi na njegovom solo albumu "Balegari ne veruju sreći" iz 1990. godine. Ipak i danas ima onih koji ne znaju da je to obrada kompozicije "Lilly Of The West", koja je ustvari britanski, odnosno irski tradicional (mada su poznati njeni autori), a danas slovi za američku narodnu pesmu.

Nalazila se u repertoaru mnogih, npr. Bob Dilan ju je uvrstio na svoj petnaesti po redu album iz 1973. godine jednostavno nazvan "Bob Dylan", a Džoan Baez na svoj drugi LP, "Joan Baez, Vol.2" iz 1961. godine.

U Dilanovoj verziji devojka se zove Flora (Ljiljan zapada) i kako je momak ludo zaljubljen u nju, nožem ubija njenog izabranika i zatim dospeva na sud što je istovetno i u Džonijevoj pesmi.

Flora je iz Leksingtona, Kentaki, a Džonijeva ljubav je iz Hrvaca u Splitsko-dalmatinskoj županiji... Analogija je očigledna, zar ne? Obe pesme se zvršavaju sličnim stihovima. Dilanova: "Ipak volim svoju nevernu Floru", a Džonijeva: "Još volim malu beštiju, dragu srcu mom".

Ljubav često ume da budu slepa i nažalost tragična, čini se da je to u ovom vremenu očiglednije nego ikada pre.

3. DRUGI NAČIN - "PROĐE OVAJ DAN"

(DŽ.Salković. Dž.Salković, B.Turina, Drugi način)

U nedavnom serijalu pod nazivom "Drugi način story - istina", koji smo preneli na ovom portalu, a koji je napisao bubnjar originalne postave grupe, Boris Turina Turko, u par rečenica se, između ostalog, dotakao i kompozicije "Prođe ovaj dan" gde je naveo da su tražili dozvolu od stvarnog autora te pesme da je snime. Nakon objavljivanja tog teksta, javilo mi se više ljudi koji su kako kažu, začuđeni jer pojma nisu imali da to ustvari nije kompozicija grupe Drugi način. Neki su tvrdili da su baš razočarani tom činjenicom. Interesantno je da je ta kompozicija, kada se pojavila daleke 1978. godine, odmah postala hit, a zbog svoje pevljivosti i jednostavne harmonije (izuzimajući sjajni gitarski uvod, koji je osmislio tadašnji gitarista grupe Branko Bogunović Pif), bila je obavezan repertoar na sedeljkama, ekskurzijama, plažama i svim drugim mestima gde se društvo zabavljalo uz pesmu i gitaru. No ta je kompozicija, u originalnoj verziji snimljena mnogo pre, daleke 1969. godine. Možda je ovo prava prilika da se makar u nekoliko rečenica potsetimo njenog autora dr. Dženana Salkovića Đanija.

Bio je jako interesantna ličnost. Rođeni Mostarac (2. januar 1945.), primarijus, specijalista otorinolaringologije, pisac, sportista, pilot, kantautor, zaljubljenik u nebeske visine, napisao je ne samo ovu, nego i još neke sjajne kompozicije koje nažalost polako padaju u zaborav. Npr. "Jefimija" i "Poslednje jutro" za grupu Lutajuća srca. Za "Jefimiju" je na festivalu "Vaš šlager sezone" 1973. godine, dobio nagradu od Saveza kompozitora Jugoslavije, a mnogi će i danas tvrditi da je to jedna od najlepših pesama ex Yu zabavne muzike. Dr. Dženan Salković se bavio sportskim jedriličarstvom, bio je instruktor u toj oblasti i tragično je nastradao 20. jula 1989. godine, kada se njegova jedrilica srušila na Glamočkom polju. Preminuo je u splitskoj bolnici, a sahranjen u Mostaru, ali ga njegovi Mostarci nikada nisu zaboravili. Posebno nadahnuto o njemu je govorio njegov prijatelj, legenda Mostara, pesnik Mišo Marić. U originalnoj, Dženanovoj verziji kompozicija o kojoj ovde pišemo nosi naziv "Hej, hej" i nalazi se na B strani singla (ploču je 1969. godine objavio Jugoton, na A strani je kompozicija "Madam"). Momci iz Drugog načina su je uz Salkovićevu dozvolu donekle usporili, Turko je neznatno izmenio tekst i ruku na srce, time je spasili od zaborava. Pre toga, sećali su je se Mostarci i oni zaludni, slični meni, koji u svojim kolekcijama imaju tu ploču i kojima još uvek njegove pesme i stihovi znače:

"Opasno je, opasno,

staviti sve na kec,

Ali je još opasnije

Živjeti kao zec..."

(Nastaviće se...)