Kako dostići prvi hit: Priča o grupi Procol Harum i kompoziciji "A Whiter Shade Of Pale"

Juna te '67. godine i samog početka "leta ljubavi", pojavila se pesma koja će postati evergrin nad evergrinima i ostati jedna od najslušanijih do današnjih dana

1967. godina donela je "leto ljubavi" u punom zamahu, ali tada niko nije mogao ni naslutiti da će taj zamah tako brzo iščileti i nestati. Pa ipak, ako su ideje "dece cveća" pomalo neslavno završile, ono što je zauvek ostalo iza toga je muzika. I baš negde u ovom periodu, na razmeđi maja i juna te '67. godine i samog početka "leta ljubavi", pojavila se pesma koja će postati evergrin nad evergrinima i ostati jedna od najslušanijih do današnjih dana.

No pođimo redom.

Preporučujemo

Te 1967. mnogi traže svoje mesto pod suncem, kroz šareni kaleidoskop LSD tripa.

Rađaju se himne dece cveća, odnosno flower-power pokreta.

Jednu od takvih peva Skot Makenzi i u njoj kaže: "Ako idete u San Francisko, obavezno nosite cveće u kosi".

No čini se, da je čitavu tu atmosferu, ponajbolje "opisala" grupa Traffic u kompozicijama koje se nalaze na njihova dva rana singla: "Paper Sun" i "Hole In My Shoe".

Beše to vreme apsolutne vladavine grupe The Beatles, koja je svojim albumom "Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band" izvršila uticaj bez presedana.

Te godine, grupa Cream objavljuje album "Disraeali Gears", možda njihovo ponajbolje ostvarenje, koje umnogome potvrđuje njihov renome i prestiž, koji su stekli na živim nastupima.

Džimi Hendriks, objavljuje "Are You Experienced", svoj album prvenac, kojim momentalno dokazuje da je mnogo više od anomalije (crnac na LSD-iju!?), koja bode oči.

The Who snimaju svoj treći album - "The Who Sell Out", remek delo pop-arta, dok Pink Floyd, predvođeni Sidom Baretom, izbacuju svoj očaravajući prvenac - "The Piper At The Gates Of Dawn".

I baš u takvoj godini, jedan momak je položio prijmni ispit na muzičkoj akademiji u Londonu.

Nakon ispita, šetajući Sohoom, zamišljeno je šutirao nekakvu konzervu.

U jednom trenutku uzima je u ruku, podiže i pažljivo je pogledavši, prepoznaje da je to pakovanje hrane za sijamske mačke, na kome je pisalo - PROCOL HARUM.

To je ono što tražim, pomislio je.

(Po drugoj verziji, ime grupi je dao njihov prvobitni menadžer po nekakvoj burmanskoj mački, koju je imao neko iz njegovog okruženja).

Dugokosi mladić po imenu Gari Bruker, već neko vreme je smišljao ime za svoju novu grupu, koju je želeo da okupi.

Već su mu bili dojadili neuspesi sastava Paramounts, sa kojim je do tada sarađivao.

Osetio je odnekud, da će to biti prekretnica u njegovom životu.

Na prijemnom ispitu, prilikom upisa akademije, svirao je nekoliko Bahovih fuga, a jedna od njih mu je poslužila kao inspiracija za kompozciju koju je ljubomorno čuvao za svoj novi bend.

Shvativši važnost teksta, povezuje se sa pesnikom Kitom Ridom, a potom preko oglasa u britanskoj štampi, okuplja prvu postavu grupe u kojoj su pored kompozitora, klaviriste i pevača Brukera, svirali još i gitarista Rej Rojer, orguljaš Metju Fišer, bubnjar Bobi Harison i basista Dejvid Najts.

Ovako okupljena grupa snima kompoziciju "A Whiter Shade Of Pale", koja se na singl ploči pojavljuje 12. maja 1967. godine i u veoma kratkom roku postiže ogroman uspeh. Tačnije, već 8. juna, singl dostiže prvu poziciju britanske top liste.

No neće to biti jedina prva pozicija.

U Nemačkoj, Norveškoj, Australiji, Irskoj, pesma je takođe zasela na sami vrh lista popularnosti, dok je u mnogim drugim državama ušla u top deset.

U Americi je dospela do pete pozicije.

Ipak, sa tako neočekivanim, vrtoglavim uspehom, za koji jednostavno nisu bili spremni, dolaze i prvi problemi.

Gitarista i bubnjar odlaze iz grupe.

Ovaj drugi, najverovatnije iz razloga što nije ni učestvovao na snimanju pomenutog singla, već su za taj posao angažovali studijskog muzičara.

Njihova mesta popunjavaju dvojica članova Paramountsa, gitarista Robin Trauer i bubnjar B. J. Vilson.

Povučena prethodnim uspehom, grupa izbacuje novi singl sa kompozicijom "Homburg", koja je očigledno bila na tragu prethodnog uspeha, no bez obzira i sa njom ulaze u Top 10 listu hitova.

Potom izbacuju dva fantastična albuma, "Shine On Brighty" (1968.) i "A Salty Dog" (1969.), no prokletstvo njihovog prvog, velikog hita počelo je da ih prati još od prvog albuma, koji je potpuno pao u senku kompozicije "A Whiter Shade Of Pale".

Britanska publika je smatrala da su oni kreatori jednog hita i da se tu priča završava.

Srećom po njih, na američkom tržištu vladala je povoljnija klima, pa Procol Harum težište svog delovanja preusmaravaju na to područje, izazivajući dosta pažnje svojim turnejama.

No nevolje ipak ne prestaju.

Nakon albuma "A Salty Dog" odlazi klavijaturista Metju Fišher, a nedugo potom i basista Najts.

Opet su problem rešili sa bivšim članovima grupe Paramounts, pa grupa potom objavljuje dva albuma: "Home" (1970.) i "Broken Barricades" (1971.) I bez obzira što ima onih koji ovaj drugi album smatraju za jedno od najboljih ostvarenja grupe, a i progresivnog rocka uopšte, gitarista Robin Trauer, koji je već neko vreme bio nezadovoljan razvojem situacije, konačno donosi odluku da napusti bend. Ovog puta morali su ponovo da se oslone na oglase u štampi, pa nakon audicije novi član postaje Dejv Bol.

Ovde neizostavno treba pomenuti njihov live album "Procol Harum In Concert With Edmonton Symphony Orchestra" iz 1972. godine, začuđujuće delo kojim je i sama grupa bila iznenađena. Album spada u sam vrh live ostvarenja ovakve vrste, posebno ako se uzme u obzir da su brojne poteškoće pratile njegovu realizaciju.

Bilo kako bilo, u USA sa ovom pločom postižu ogroman uspeh.

U sledećim godinama brojne promene članstva neće zaobići grupu, što će se neizostavno odraziti i na ono što će oni stvarati u studiju.

Sredinom sedamdesetih, objavljuju album "Procol's Ninth" sa koga dolazi možda njihov poslednji veliki hit, pod nazivom "Pandora's Box" i oni se, frustrirani padom popularnosti, razilaze 1977. godine.

Izvorna postava, sa gitaristom Robinom Trauerom, okuplja se opet na samom početku devedesetih godina, objavivši osrednji "The Prodigal Strangers".

Sredinom 1997. godine održali su koncert povodom tridesetogodišnjice od velikog uspeha kompozicije "A Whiter Shade Of Pale".

Tokom dvehiljaditih grupa i dalje nastupa, kako sporadično tako i na turnejama po Evropi, Japanu i USA.

U diskografiji imaju trinaest albuma.

"A Whiter Shade Of Pale", do današnjih dana ostaje najizvođeniji komad na javnim mestima u Velikoj Britaniji. Do danas je snimljeno preko 1000 verzija ove kompozicije, koje uključuju i izvođenja nekih od najvećih svetskih zvezda. Takođe, pesma se kao zvučna kulisa nalazi u brojnim filmovima i emisijama.

Popularnost kompozicije, kao i ogromne tantijeme koje ona donosi, dovele su do sudskog procesa između Metjua Fišera i Garija Brukera. Fišer je tvrdio da je i on koautor kompozicije, dok je Bruker izjavio na sudu da ne shvata kako se to Fišer nakon četrdeset godina odjednom prisetio svog autorstva, iznoseći da su on i Rid napisali pesmu pre no što je Fišer i došao u grupu. Međutim, 2006. dogodio se apsolutni presedan, jer sud donosi presudu u Fišerovu korist, dodeljujući mu 40% autorstva nad kompozicijom.

Nakon toga Bruker podnosi žalbu na presudu, ali 2009. takva odluka postaje konačna, jer je potvrđena na Apelacionom sudu. (Lords of Appeal in Ordinary)

Gari Bruker je preminuo u svojoj kući u Sariju 19. februara 2022. godine, od karcinoma.

Pa iako mu je pored uspeha i priznanja donela i brojne nevolje, "A Whiter Shade Of Pale" će zauvek ostati jedna od najlepših kompozicija rock muzike svih vremena.

(Telegraf.rs)