"Kralj guštera": Najveći buntovnik R'n'R koji nam je otvorio vrata percepcije
Morison je bio najveći frontmen svog doba, ako ne i ikada
Rođen u daleku zimu 1943. godine,Džim Morison je izgledao kao malo verovatan lik koji će postati rock zvezda. Svako ko se iole razume u rock and roll istoriju, na pitanje "ko je, zapravo, kralj guštera" bi mogao da odgovori: frontmen Doors-a, rock idol, pesnik, vizionar, seks simbol, šaman, buntovnik, filozof, legenda... Istina je da on ne bi mogao da se opiše jednom rečju, jer je bio mnogo toga. Verovatno bi bio i mnogo više, da se nije pridružio "klubu 27".
Džejms Daglas Morison je bio jedna od najuticajnijih ličnosti dvadesetog veka u okviru rokenrol kulture. Pored sjajnog glasa i performansa na sceni, Morison je bio umetnička, izgubljena duša u konstantnoj borbi sa svojim demonima, mistična legenda koja više od pola veka ne bledi, a vrata koja je otvorio 1965. godine do danas se, srećom, još nisu zatvorila.
Ovaj dugokosi buntovnik, sin admirala američke mornarice, odrastao je u strogom domaćinstvu, sa arhetipskim poremećajem vaspitanja putujuće porodice i nije mu trebalo dugo da se pobuni. Mogao je biti prosečan američki dečak, ali je izabrao drugačiji put: krenuo je u osvajanje muzičkog sveta od sredine šezdesetih, i taj pohod je trajao sve do njegove prerane, ali predvidljive smrti 3. jula 1971. godine u kadi u Parizu.
Džim je odrastao kao stidljivo ali savesno dete, koje je volelo da čita i piše. U istoj meri, kasnije, Morison je zavoleo i alkohol i opijate. Kada je završio srednju školu, započeo je studije kinematografije sa Frensisom Fordom Kopolom i Džordž Lukasom, ali i sa još jednim hipijem - Rejom Manzarekom. Na vrelom kalifornijskom suncu, inspirisan citatom Vilijama Blejka, on sakuplja grupu "jahači u oluji", koji će biti, ništa drugo do granice između znanog i neznanog.
Is everybody in ? … Is everybody in ? ... The Morrison autopsy is about to begin!
Morison je bio najveći frontmen svog doba, ako ne i ikada. Hendriks je đavolski dobro svirao, a Dženis je bila superioran pevač, ali nekako je Džim bio pun, oštećen paket, psihodelični Sinatra, zli Elvis potpuno spreman da spali stubove establišmenta do temelja. Jednostavno je bio Džejms Din za novu, ljutu generaciju koja je zaista nameravala da promeni svet na bolje. I jeste.
Njegov psihodelični rock sastav „The Doors“, uticao je na celu jednu generaciju rockera, prodavši čak 100 miliona ploča. Još značajnije, otvorili su i vrata ka nekim novim dimenzijama i percepcijama, vodeći se pre svega idejom „The road of excess leads to the palace of wisdom”.
The Doors nisu bili prosečni pretenciozni skup mladih sanjara. Ova grupa je zapravo imala misiju za koju je trebalo umreti. Ali mladi Džejms je imao još nešto osim toga, što je nedostajalo njegovim kolegama iz benda... Džim je imao seksapil.
She lives on Love streat
Njegova raspoložena, bajronska ličnost odigrala je upravo ono što je svaka mlada devojka želela u muškarcu, u heroju... u Bogu! Ti dugi, neoštećeni tamni pramenovi kose koji su haotično padali na ramena ovog novog "božanstva", uokvirivali su lice koje je u jednakoj meri odisalo prkosom, pretnjom i ranjivošću, u zavisnosti od toga šta ste, naravno, želeli od njega. Ne znam da li bi žene tada isto mislile da su znale kako je Džim Morison nosio frizuru poput Aleksandra Velikog, njegovog idola? Naime, Džim je jednom prilikom tražio od frizera izričito takvu frizuru.
Bez obzira što ga je pratila horda žena, Džim je imao svoju muzu, Pamelu Karson, nju, koja je jedino znala da izađe na kraj sa njim i koja ga je sledila do smrti. Ako se upravljamo po filmu "The Doors", njihovo upoznavanje, Džimovo viteško preskakanje terase, bilo je originalno. Neki bi rekli i poprilično kosmičko.
Riders on the storm
Bilo kako bilo, Morisona najviše spominju u kontekstu najvećeg buntovnika u istoriji rock’n’rolla. Opravdano. Na sceni, njegovo veličanstvo je postajalo sve sjajnije. Bio je oličenje pobune mase mladih ljudi. Sa ovog pijedestala se služio svojom šamanskom magijom u lirskoj formi, bilo kroz pesmu ili poziv na nemir. Tada je bio "svoj na svome", u Domenu Kralja guštera.
Morison je bio prva rock zvezda koju je policija uhapsila na pozornici. Na legendarnom koncertu Dorsa, održanom 1. marta 1969. u bivšem vojnom hangaru, u Majamiju, biva uhapšen, službeno zbog "razgolićivanja u javnosti" a neslužbeno zbog pozivanja na protest i uriniranja po Američkoj zastavi. To je bila kap koja je prelila čašu, Doorsi se razilaze, a Džim odlazi sa svojom devojkom Pamelom u Pariz.
This is the end, my only friend. The End.
Pariz je trebao da bude beg od problema i haosa, grad u kome će nastaviti da živi svoju umetnost i poeziju, a čini se da jedino što je nastavio da radi je hod po žici.
Džimovo beživotno telo 3. jula 1971. godine pronašla je njegova devojka Pamela Karson, koja će mu se "s one strane pridružiti" tri godine kasnije. Zastoj srca, predoziranje ili ubistvo…ostaće misterija. Njegova sahrana je bila ishitrena, što je dovelo do glasina o lažnoj smrti. Govorkalo se da je sahrani prisustvovalo tek petoro ljudi, a da Džimovi prijatelji u Americi, isprva, nisu mogli da poveruju u njegovu smrt. Legenda kaže da je Morison, ipak, živ, negde Africi…
Na kraju je pronašao vrata percepcije za kojim je tragao čitavog život, ovaj jahač na oluji, koju je sam napravio, uspeo je da se probije na drugu stranu skočivši sa broda budala i otkrio da, kada muzika utihne, zaista kraj.
(Telegraf.rs / Sandra Momčilović)