Priča o jednom od najboljih tekstopisaca pop muzike: Trampio bih sve buduće dane za jedno prosto, odrpano juče

Kiša je... A kada je kiša, svako normalan sluša balade.

Oduvek sam imao jednu malu pasiju. Odabrao bih te veličanstvene, setne, te nežne i sporohodajuće melodije i "nabacio" ih na magnetofonsku traku.

Preporučujemo

Jedan sasvim lični izbor.

I kada dođu neki dani slični ovom, samo bih pritisnuo "play" na svom trakašu.

I odjednom bi se prosule tolike sudbine, nade i strahovi...

Strepnje, nemiri i snovi.

I danas sam to isto uradio.

A ako ikada budem pravio listu tih svojih najdražih,"sporohodajućih" kompozicija, ova koju upravo sada slušam, biće među prve tri - "Help Me Make It Thru The Night", u izvođenju grupe Gladys Knight And The Pips.

Da, da... neponovljiva Gledis, čiji je čarobni vokal ovu predivnu pesmu vinuo pravo u nezaborav.

Ali bila bi potpuna nepravda ne pomenuti ovde i njenog autora.

Kako da ga predstavim?

Mogao bih reći - bivši padobranac, nesuđeni predavač na akademiji West Point, kompozitor, producent, pevač i gitarista. No nije to sve. On je i profesor književnosti, pesnik, scenarista, filmski superstar... Ali je takođe i nepopravljiva lutalica, osvedočeni pijanac, apsolutni tvrdoglavac i šmeker koji slama ženska srca. Sve ovo što sam pobrojao, oličeno je u jednom čoveku.

Njegovo ime je Kris Kristoferson.

Želja njegovog oca, oficira, general-majora američkog ratnog vazduhoplovstva bila je naravno, da sin krene njegovim stopama.

Kris je sledeći njegove savete i uputstva, dogurao do čina kapetana, ali je u trenutku kada mu se već smešile epolete majora, odjednom odlučio da mu je dosta vojske, pa je okačio gitaru na rame i sa nekoliko pesama u svojim džepovima, krenuo na proputovanja diljem Amerike, da bi završio - a gde bi drugde? - nego u Nešvilu, gde počinje raditi kao producent i kompozitor.

Njegova tadašnja devojka Dženis Džoplin, dobila je od njega romantično- desperadorsku, vanvremensku pesmu " Me And Bobby McGhee", i ona se našla na njenom poslednjem albumu "Pearl".

Nažalost, Dženis je gonjena svojim nemirima ubrzo preminula, ali je pesma otišla ravno u legendu. A mene zauvek usmerila na Kristofersona.

I upravo će se ta kompozicija naći i na Krisovom prvom solo albumu koji je objavio 1970. godine, kada je već imao celih 36 leta. A pored nje, još jedna: "Help Me Make It Thru The Night" ili "Pomozi mi da prebrodim noć":

"Skini traku sa tvoje kose

Raspusti je i pusti da padne

Neka miluje mi kožu

Kao senke zid što maze

Dođi i lezi kraj mene

Ostani tu sve do zore

Molim te samo za malo tvog vremena

Pomozi mi da prebrodim noć.

Ne marim ko je u pravu, a ko nije

I ne pokušavam shvatiti

Neka đavo nosi sutrašnjicu

Gospode, noćas trebam prijatelja

Juče je mrtvo i beznadežno

A sutra neuhvatljivo

Gospode, kako je teško biti sam

Pomozi mi da prebrodim noć".

Ovo neponovljivo delo, majstori soula, Gladys Knight And The Pips" su proslavili u sjajnom filmu "Fat City" ("Grad izobilja").

Kris je potom pisao muziku za mnoge druge filmove ali i započeo svoju vrlo uspešnu filmsku karijeru, glumeći glavnu ulogu u filmu "Patt Garreth And Billy The Kid", u kome zajedno sa Dilanom i izvodi muzičku podlogu za ovo ostvarenje.

U međuvremenu se ženi pevačicom Ritom Kulidž, sa kojom objavljuje svojih sledećih par albuma, pa opet snima filmove, piše muziku...

Danas, kada je Kristoferson već uveliko načeo devetu deceniju života, možda generacijama mlađim od moje on ne znači puno, no meni je oduvek bio simbol jednog vremena.

Vremena, u kome je pesnik mogao biti heroj, vremena u kome je "otpadnik" bio tek neko ko časno uz sebe nosi sve uspomene i ožiljke. Vremena, u kome je san gotovo svake devojke bio da makar jednom sretne jednog takvog "desperdosa" i "problema velikih razmera", kako je Kristoferson inače sam o sebi govorio. Vremena, u kome je gotovo svakoj curi, idiom lutalice i pesnika bio kud i kamo poželjniji i privlačniji od ovog današnjeg, u kome dominiraju isprazni mutanti sa gomilama novca.

I kako je to sam Kris rekao, njegov epitaf biće sledeće sadržine: Pretpostavljao sam da će mi se nešto slično ovom i dogoditi, ako nastavim da lutam okolo i upadam u sve moguće i nemoguće probleme. No ipak, bio je to moj izbor".

Kiša je...

A kada je kiša, svako normalan sluša balade.

(Telegraf.rs)