Einar Selvik, Wardruna za Telegraf.rs: O beogradskom koncertu, nordijskoj muzici, radu na seriji "Vikinzi"...

Poznati bend nastupiće 11. jula na stadionu Tašmajdan

Beograd ove godine očekuje veliki broj koncerata, a jedan će imati i norveški bend Wardruna, koji će nastupi 11. jula na stadionu Tašmajdan. Ekipa portala Telegraf.rs imala je priliku da popriča sa frontmenom ovog sastava Einarom Selvikom, koji nam je otkrio mnogo toga.

Poznati muzičar pričao nam je o beogradskom koncertu, nordijskoj muzici, poznavanju slovenske mitologije, o radu na seriji "Vikinzi" i video igrici "Assassin’s Creed", svojim verovanjima, poznatim ličnostima koje slušaju njihove pesme.

Preporučujemo

Na početku razgovora, pitali smo Einara kako se oseća.

- Dobro sam. Imao sam jutarnju šetnju. Pripremao sam se mnogo, pošto idem na turneju - rekao je ljubazno norveški muzičar.

• Šta obožavatelji mogu da očekuju od koncerta u Beogradu? Šta ćete svirati? Da li postoji specijalna set lista?

Verovatno neću odlučiti dok se (vremenski) ne približimo koncertu. Biće miks pesama sa najnovijeg albuma i, naravno, sa ostalih prethodnih albuma. Trudimo se da obezbedimo most gde ljudi mogu da se povežu sa muzikom i takođe (da se povežu) sa stvarima koje su iza muzike. Danas mislim da postoji mnogo ljudi koji imaj osećaj čežnje prema našoj muzici i našem okruženju, prirodi i takvim stvarima, u našem modernom društvu. Verujem da naša muzika na neki način obezbeđuje most da se (ljudi) povežu sa tim stvarima. Pošto je naša muzika o prirodi i tradiciji. Možda će biti koncert van uobičajenog, rekao bih.

• Vaš beogradski koncert je nekoliko puta odložen zbog pandemije. Kada se osvrnete nazad, kako vidite situaciju sa pandemijom? Kako se Wardruna nosila sa situacijom kada nije mogla da nastupa zbog pandemije korona virusa?

Kada smo videli da se sve ovo dešava, morali smo da otkažemo turneje. Morali smo da odložimo i novi album. Bilo je razočaravajuće. U istom trenutku hteli smo da imamo konstruktivni fokus i odlučili smo da želimo da budemo prisutni u ovom periodu (periodu pandemije). Hteli smo da budemo uz naše obožavatelje. Odlučili smo da nastavimo da objavljujemo novu muziku, male dokumentarce. Takođe, održali smo uživo virtualni koncert pre godinu dana. Odlučili smo da budemo prisutni, bez obzira što nismo mogli da putujemo i da se susrećemo sa obožavateljima uživo. Sveukupno, mislim da su obožavatelji to cenili. To je odgovor koji smo dobili, da ljudima bila potrebna muzika.

• Da li možete da nam objasnite šta je to posebno i magično u nordijskoj muzici?

Mislim da muzika iz svih delova sveta ima potencijal da bude magična i specijalna. Mislim da su umetnost i tradicija rezultat okruženja. To je premisa svih tradicija zasnovanih na prirodi u svetu. To su priroda, prirodni resursi, i sve to što oblikuje kulture. I to naravno oblikuje muziku. Nordijska muzika je na neki način oblikovana od strane okruženja, našeg okruženja, ovdašnje prirode. Osećam da je nordijska muzika predstavlja nordijsku prirodu, vreme, kombinaciju svetlih leta i baš mračnih zima, ogromnih planina, prelepu prirodu. Mislim da je nordijska muzika proizvod svih tih stvari. Melanholična je i malo je mračna, ali tako je ovde.

• Kako stvarate muziku? Šta Vas inspiriše?

Koristim mnoge načine, ali verovatno onaj najvažniji za moj kreativni rad je taj što hodam. Mnogo hodam. Tada dobijam najviše kreativnih ideja. Kada "čujem" i "vidim" pesme, onda se vratim u studio i onda ih "gonim". Naravno, priroda je velika inspiracija. Mnogo moje muzike je o prirodi. Ponekad biti daleko od prirode može da bude inspirativno. Kada sam na drugoj strani planete, stvara se osećaj čežnje. Čežnja je moćna sila za kreativnost.

• Svirali ste na instrumentima koji su karakteristični za nordijske zemlje, kao što je Norveška. Da li se razmišljali da eksperimentišete, da koristite neki zvuk koji je karakterističan za zemlje koje nisu nordijske?

Interesantna je stvar kada se vremenski vratite dovoljno unazad, vidite da većina tih veoma starih instrumenata su povezani sa drugim kulturama na ovoj planeti. Kao i u vašem regionu. Narodnu muziku vidite u instrumentima, ritmovima, u tonalitetima. I veoma je povezana, kada se vratite dovoljno vremenski nazad. Definitivno vidim dosta povezanosti sa drugim kulturama. U nodrijskoj istorijskoj muzici mnoge stvari ne znamo i prirodno je da pogledamo kod drugih za inspiraciju. Definitivno vidim da postoji potencijal za kooperaciju sa drugim tradicijama. To bi bilo veoma interesantno.

• Da li nešto znate o slovenskoj mitologiji i srpskoj muzici?

Ne znam mnogo. Naravno, neki od glavnih slovenskih Bogova i božanstava znam, jer kada proučavam nordijsku mitologiju, poredim mitologije. Naravno, postoje tu dosta sličnosti. Što se tiče srpske muzike, tokom ovih godina slušao sam tradicionalnu vašeg regiona. Često sam oduševljen ritmovima i, naravno, tradicijom pesama iz ovih krajeva.

• Komponovali ste muziku za seriju "Vikinzi". Kako ste dobili priliku da radite na ovom projektu?

Oni (producenti serije) su me kontaktirali za prvu sezonu. Tražili su muziku koja je "uhvatila" nordijski osećaj. Hteli su da iskoriste neke pesme grupe Wardruna u prvoj sezoni. I mi smo se saglasili da uradimo to. Iskoristili su sedam pesama u prvoj sezoni. Kada su počeli da rade na drugoj sezoni, kontaktirala me je produkcija serije. Hteli su da iskoristiti moj zvuk za "srce" serije, pa su me pitali da snimam za njih i da sarađujem sa glavnim kompozitorom serije, što sam i uradio. Radio sam muziku sa njim. Sarađivao sam direktno sa produkcijom. Kada su glumci pevali, kada se koristila muzika za rituale, kao što su pesme za sahrane, ili pesme za venčanja, kada su ljudi pijani i kada pevaju, i kada se bore, onda su kontaktirali mene da im pomognem, da radim na tim stvarima.

• Šta Vas je privuklo da radite na seriji "Vikinzi" i na igrici "Assassin’s Creed"?

Veoma sam selektivan kada je reč o projektima u kojima sam uključen. Moraš da se osećaš ispravno u mnogim različitim stvarima. Serija "Vikinzi" su bila dobra prilika. Kada se projekat tiče vaše kulture, dobro je pokušate da date svoj doprinos. Možda da napravite neke delove autentičnim. To je bila dobra stvar. Isto je za "Assassin’s Creed: Valhalla". Odbio sam da radim na nekoliko video igrica ranije. Ne znam, tajming je bio dobar i brzo sam se razumeo sa njima (kreatorima video igrice "Assassin’s Creed: Valhalla"), već na prvom sastanku. Bilo je dobro podudaranje i bilo mi je dozvoljeno da predstavim muzički i poetički deo moje kulture na veoma dobar način. Zato sam rekao "da".

• Da li je uspeh "Vikinga", "Vikinga: Valhale", norveške TV emisije "Beforeigners"“ doprineo popularnosti skandinavske paganske muzike?

Mislim da to ide u dvosmerno. Rekao bih da popularnost skandinavske muzike je takođe načinila TV seriju "Vikinzi" popularnijom. Majkl Herst, koji je napravio "Vikinge", rekao je da je hteo da napravi seriju o Vikinzima, ali niko nije hteo da je "dira". U tom periodu, kada je serija "Vikinzi" objavljena, postojalo je veliko rastuće interesovanje za nordijsku istoriju, kulturu, Vikinge i ostale stvari. I deo razloga za to je popularnost nordijske muzike. Tako da bih rekao da je to "davanje i uzimanje". Naravno, kada su "Vikinzi" ostvarili masovni svetski uspeh, to je dalo novi potencijal muzici. I naravno, kada pokažeš svoju muziku milionima gledalaca, postoji potencijal da će se mnogima od njih dopasti muzika. Takođe, želim da kažem da neka muzika neće biti popularna ako se automatski pojavi u TV seriji. Nije tako jednostavno. Ako se ljudima dopadne, postaće popularna.

• Pravite svoje instrumente od kozjih rogova, koštanih flauta i sličnih materijala. Koliko je to izazovno?

Posebno je bilo izazovno na početku. Morao sam da pravim mnogo tih instrumenata sam, jer u tom trenutku, pre oko 20 godina, nije bilo puno ljudi s kojima sam radio. Danas je lakše. Ima više graditelja. I, naravno, nemam vremana da ih pravim. Sada ih dobijam od drugih ljudi. Naravno da je izazovno. Radite od prirodnih elemenata. Nekad neće da sarađuju na način na koji mi želimo. Ali to je takođe lepota toga. Praveći te instrumente, pokušavajući da ih rekonstruišem, bilo je "pokušaj i greška" iskustvo, jer sam napravio mnogo loših instrumenata koji nisu radili pre nego što sam ih popravio.

• Kako povezujete prošlost, sadašnjost i budućnost u svojoj muzici?

Za mene, Wardruna se ne bavi romantiziranjem prošlosti. Nije o ideji da je sve bilo bolje u doba Vikinga ili u broznano doba. To nije muzika koja pokušava da replicira muziku iz različitih vremenskih perioda. Koristimo elemente iz kamenog doba, iz doba Vikinga, iz drednjeg veka, čak i savremene ere... Pokušvamo da napravimo nešto što dolazi iz starijih vremena, da napravimo nešto novo od toga. Za mene, savremenost je veoma važna stvar. Možda i najvažnija. Drvo bez korena će pasti, tako da mi je veoma važno da tokom kreativnog procesa imam to korenje sa sobom. Mnoge stvari iz prošlosti su relevantne, i zbog toga one još uvek rezoniraju, one još uvek govore. Postoje i mnoge stvari iz prošlosti o kojima ljudi ne govore. Za mene je "ovde i sada" najvažnija stvar u mojoj muzici. Pravim muziku za ljude koji su ovde, a ne za muzeje.

• Jedno od najčešćih pitanja na internetu je da li ste nordijski pagan? Šta nam možete reći o svojim verovanjima?

Oprezan kada definišem svoja verovanja. To je rastući proces. Ako moram da stavim etiketu na to, rekao bih da sam animist. Moja verovanja su animistička. To znači da vidim prirodu kao nešto što živi, na isti način kao što ja živim, što znači da moram da se prema tome odnosim sa poštovanjem. Ne mora da bude duhovna stvar. Može da bude stav. Mislim da stav može da bude koristan za naše društvo, da ga ima više, jer bi pružio više poštovanja. U osnovi, ideja je da je prirodno nešto sveto. To je nešto čega smo mi deo, ne vladari. Mi moramo da je poštujemo. Kao što sam rekao, definisanje svojih ličnih verovanja je nešto oko čega sam oprezan, jer se ona menjaju stalno. Ja rastem kao ljudsko biće. Nisam isti danas kao što sam bio juče, potencijalno. Imam otvoreni um. Te stvari se menjaju i rastu. Ali ako bih morao da nađem reč za to, rekao bih da sam animista.

• Kako se prihvataju tradicionalne nordijske vrednosti?

To je malo teško pitanje. Teško je definisati šta su tradicionalne vrednosti. Neke stare vikinške vrednosti nemaju mesta u modernom društvu, ali druge možda mogu da se uklope. Nema jednostavnog odgovora na to pitanje. Jedna stvar koja mi se dopada je pitanje časti, kako se odnosima jedni prema drugima. Nemati poštovanja prema drugom bi moglo da te ubije u starom društvu. Mislim da imate istu stvar u vašoj staroj tradiciji, takođe. U društvu zasnovanom na časti. Postoje dobre i loše strane toga. Smatram da je našem društvu potrebno imamo deo poštovanja, da tretiramo jedne druge sa poštovanjem. Stari svet je tražio da  neprijatelje tretiramo sa istim poštovanjem kao svog prijatelja. To je veoma važno. Takođe, sviđa mi se ideja iz starog paganskog društva što je sve politeistički. Nisi ugrožen od strane verovanja drugih ljudi, jer su tvoje verovanje, tvoje okruženje, tvoja reka, tvoja planina, tvoje zanimanje i verovanja drugih ljudi definisana od strane istih parametara. Tako da to nije problem. Vi se poštujete, čak i ako imate drugačija verovanja, drugačiju kulturu i potrebe. Mislim da u savremenom društvu, gde su različite religije i kulture sklone da izazivaju jedne druge, imamo nešto da naučimo od tog politeističkog načina. Nije opasno imati druga verovanja, možemo uvek da se poštujemo. To je možda ključna stvar.

• Da li radite na nekom novom projektu?

Radim u mom umu. Nije bilo vremena za snimanje. Pravi je haos u kalendaru posle dve godine pandemije. Sada se svodi na pokušaju da se svi ti odloženi nastupi i odložene turneje konačno dese. To je moj glavni fokus. Kada se sve ovo završi, tada ću se fokusirati na novu muziku.

• Da li imate obožavatelje među poznatim ličnostima?

Nekoliko članova glumačke postava "Vikinga" su obožavatelji benda Wardruna. Sa nekima sam još uvek u kontaktu. Možda sam najviše u kontatku sa Klajvom Standenom, koji igra lik Rola u seriji. On je bio i na bini na članovima grupe Wardruna. Predstavljao nas je.

• Za kraj, da li imate neku poruku za srpske obožavatelje?

Mi smo bend koji nema mnogo koncerata. Pokušavamo da budemo selektivni i ne želimo da preteramo. Znam da je bilo mnogo pitanja, tokom svih ovih godina, kada dolazimo u Srbiju. I osećaj je veoma dobar da konačno možemo to da uradimo. Znamo da imamo mnogo obožavatelja u ovoj državi. Radujem se koncertu. Imate fascinantnu istoriju, fascinantnu muzičku tradiciju takođe. Nikada nisam bio u vašoj zemlji. Veoma sam uzbuđen što konačno mogu da posetim Srbiju.

(Telegraf.rs)