Slobodan Bodo Kovačević: Prefinjeno majstorstvo filigrana

Magiju i lakoću Bodinih prstiju bilo je veoma teško uhvatiti

Ima i danas onih koji bi se u pričama o ex YU gitaristima prisetili maestra Boda Kovačevića. Ima i onih kojima su usta puna nekih drugih imena. I koji bi se čudili kada bi ih na kraju svih tih njihovih hvalospeva upitao - a Bodo?

Pogledali bi me iznenađeno, ne znajući šta tačno da mi odgovore. A ja često nisam želeo da objašnjavam. Čemu?

Preporučujemo

Ako već nisu prepoznali majstorstvo, to verovatno znači da je to majstorstvo za njih neuhvatljivo. Slobodan Bodo Kovačević! Ili bi možda bolje bilo napisati - samozatajni Bodo.

Nekako sam oduvek u svojim mislima, njegovo sviranje (i uopšte sviranje Indexa), povezivao sa radovima najboljih filigranskih majstora tog podneblja. Baščaršije posebno.

I kao što su ti majstori slagali i preplitali fine žice plemenitih metala kako bi dobili najsloženije moguće motive koje su zamislili, tako je i gitara u Bodinim rukama prosipala prelepe i začuđujuće ornamente sastavljene od filigranski preciznih tonova i harmonija.

I upravo poput filigrana, koji su se zahvaljujući svom znanju i umeću odvojili od kujundžija i Bodo je na sličan način postao poseban u odnosu na ostale sarajevske gitariste.

I ne samo na njih. I mnogo, mnogo šire.

Ako sećanje vratim mnogo godina unazad, potpuno je jasno kada mi je njegovo sviranje gitare ostalo zauvek urezano u misli i osećanja. Bio je to onaj trenutak kada mi je u ruke dospeo njihov singl sa kompozicijama "Sanjam" i "Balada". I u jednoj i u drugoj pesmi nalazi se Bodin majstorski aranžman za akustičnu gitaru. Sećam se da smo nekoliko ploča naprosto upropastili pokušavajući da to tačno i precizno poskidamo.

No u to vreme, to je jako teško išlo.

Nismo bili zadovoljni postignutim.

Nije zvučalo kako treba.

Magiju i lakoću Bodinih prstiju bilo je veoma teško uhvatiti.

Vremenom je "Balada" postala kultna kompozicija u mom poimanju muzike.

Tako je ostalo do dan danas.

I jos nešto, čisto da se zna:

Pesmu su zajedno uobličili Bodo i jedan drugi majstor iz Indexa - Fadil Redžić - od dve potpuno odvojene teme koju su jedan drugom odsvirali u pauzi njihovog nastupa na festivalu "Vaš šlager sezone".

Tekst za "Baladu" (kao i za "Sanjam", ali i mnoge druge kompozicije, npr. "Da sam ja netko"), napisala je Zagrepčanka (i Bokeljka), profesorica hrvatskog jezika i književnosti, Maja Perfiljeva.

Majin otac je bio ruski emigrant, Igor Perfiljev. Deda, Mihailo Semenovič Perfiljev. Ona je kći Rusa i Bokeljke.

U prisećanju na te dane izjavila je da joj je ideja vodilja za tekst bila priča o dva nerazdvojna druga koji u ratu moraju da se rastave, jer je jedan od njih ranjen i nema mu spasa.

Tada nije ni mogla naslutiti koliko će njeni stihovi biti proročanski. Omot singla uradio je, tada jos uvek nepoznat, Dragan S Stefanović. Flautu je na snimanju kao gost svirao Brane Lambert Živković, u to vreme član grupe Time.

A mi?

Indexa više nema.

Nema ni Boda.

Nema ni zemlje u kojoj smo rođeni i u kojoj smo odrastali.

Ipak, ostale su pesme. A one govore više od svega. U ime nas i za nas. Zauvek.

(Telegraf.rs)