9 snenih akustičarskih šetnji: Kada emocije, gitara i glas stvore nezaboravne pesme

U čemu je bila tajna kojom su se ove pesme vinule u nezaborav?

Jedan od izdanaka rock kulture, koji se pojavio na prelazu šezdesetih u sedamdesete godine prošlog veka, a koji sam dugi niz godina pomno pratio, jesu akustičari. Interesantno je da je u ondašnjoj Jugoslaviji, kada je rock muzika u pitanju, apsolutno vladala osovina Beograd - Sarajevo - Zagreb, uz manje više, tek poneki bljesak ostalih republičkih centara ili drugih gradova. Međutim, kada je akustičarska scena u pitanju, Beograd je imao izvesnu dominaciju, još od prvih ozbiljnijih izdanaka žanra, kao što su to recimo Porodična manufaktura crnog hleba ili dueta Vlada i Bajka.

Ovo je moj lični izbor od nekoliko bisera akustičarske scene. Takođe, napominjem da redosled kompozicija nije posebno bitan.

1. S VREMENA NA VREME - "TEMA CLASSICA" (Ljuba Ninković)

PUTOVANJE KROZ VEKOVE

Apsolutni biser žanra, koji je Ninković stvorio kada je imao tek šesnaest leta. Sa ovim ostvarenjem, Ljuba je sebe svrstao u red besmrtnih autora domaće scene. Naravno, lepeza njegovog stvaralaštva je znatno šira, pa samim tim po mnogo čemu drugom i te kako vredna pažnje, koju svakako zaslužuju i ostalih članovi grupe S vremena na vreme. Ipak, ova kompozicija je mnogo više i od same muzike i u tome leži sva njena bitnost i veličina.

Ona pokazuje kako neko ko je došao u glavni grad, tom istom gradu može podariti ono najlepše sto je doneo zapakovano u svom nevelikom koferu. A Ninković je ovu pesmu doneo iz svog rodnog Smedereva, no sa njom i još nešto - auru lepo vaspitanog i iznad svega talentovanog gospodina, koji je odmah razumeo kako diše jedna tadašnja evropska metropola. Ta ista metropola ga je zauzvrat, promovisala u heroja jedne generacije, a jedino je takav spoj apsolutno prirodan, pa shodno tome i upamćen po onom najlepšem, pa čak i od onih koji nisu bili savremenici tih dešavanja.

2. MILADIN ŠOBIĆ "ĐON" (Miladin Šobić)

KULT KOJI HODA

Autor ovog teksta je davno "izlizao" tih par Šobićevih albuma, slušajući ih bez prestanka. Ništa zato. Novi, neotpakovani bili su u rezervi. Mislim da u akustici, ali ne samo u njoj, već i znatno šire, ne postoji neko ko je sa tako nevelikom diskografijom ostavio tako dubok trag. Samozatajni Šobic! Autor, sanjar, muzičar, boem i ko zna šta sve još. Valjda to jedino on i zna.

Ako mi je za ikoga sa ovog popisa bilo teško odlučiti kojom pesmom ću ga nasloviti, onda je to on. Ali takav je Šobić. Pesnik uz čiju bi se muziku valjalo napiti dok psujete život i sve ono što vas je snašlo, ali i neko čiji bi stihovi sasvim mirne duše mogli ući u čitanke, jer iz njih bi se više moglo naučiti o ovome svetu, nego iz mnogih drugih udžbenika preopterećenih bespotrebnim rečenicama i stranicama.

Tako nešto može doneti isključivo i jedino, najveća moguća iskrenost i apsolutna ljubav. I ma koliko to paradoksalno zvučalo - čini se da je Šobić svu tu bezgraničnu posvećenost upravo potvdio nečim potpuno nesvakidašnjim - svojim odustajanjem! Mi samo možemo žaliti što je tako, ali koliko to njega dotiče? - pitanje je zaista. Uostalom, on bar u pogledu muzike, nema za čim previše ni da žali. Rasprostro je svoje srce i dušu, kao retko ko sa ovih prostora, ogolio sebe, a time i naše navike, nade, snove i strahove. A to nije dovoljno tek za jednu karijeru, već i za nešto puno, puno više. Dovoljno je za jedan život. Život, kakav se na ovom prostorima retko rađa.

3. SUNCOKRET - "PRVI SNEG" (D. Mihajlović Spira, D. Mihajlović Spira, M. Sokić)

NADAHNUĆE KOJE ĆE OSTATI UPAMĆENO

Dušan Mihajlović Spira je još jedan izdanak beogradske akustičarske scene, čiji je rad oličen kroz duet Mira i Spira.

S obzirom da duo nije imao prevelikog uspeha, on će početkom osamdesetih promeniti žanr i osnovati alternativnu grupu Dr. Spira i ljudska bića. Ipak, Mihajlović će ostati upamćen kao autor kompozicije "Prvi sneg", koja je tek u izvođenju grupe Suncokret postala dostupna široj javnosti, ali i mnogo više od toga - apsolutni biser žanra.

U čemu je bila tajna kojom su oni ovu pesmu vinuli u nezaborav? Prvo, momci iz Suncokreta (tačnije Miodrag Bata Sokić), uradili su prijemčiv, pojednostavljen aranžman, za razliku od Spirinog isuviše zakomplikovanog. No, glavni adut grupe Suncokret i inače, bio je u vokalima, i to na prvom mestu - uz dužno poštovanje ostalih - ženskog dela ekipe. Snežana Jandrlić, Biljana Krstić i Gorica Popović su svakako sam vokalni vrh koji je iznedrio Beograd tog vremena. Uz još nešto, ništa manje važno: njihov stav, koji je tadašnja publika i te kako prepoznala, višestruko je potvrđen u ovoj našoj, pomalo sumornoj svakodnevnici. Sve tri su, mada se danas bave različitim poslovima, bile i ostale prvorazredne dame, čime su zauvek zaslužile jedno iskreno i duboko poštovanje onih koji to razumeju i prepoznaju.

4. VLADA I BAJKA - "PESMA SA REČIMA ZA PESMU BEZ REČI" (V. Marković, D. Kovačević, V. Marković)

MANIFEST IZGUBLJENE GENERACIJE

Vlada i Bajka su čarobni, nonšalantni, mangupi beogradske akustičarske scene. Potpuno opušteni, neopterećeni bilo kakvim premisama šou biznisa, a u isto vreme duboko osećajni i izuzetno talentovani izvođači i autori, koji su među prvima u Beograd doneli dah akustike kakvu danas poznajemo i kakve se sećamo.

Kada se ovakvi sastojci nađu na jednom mestu, iz toga obično proistekne sledeće: nevelika diskografija, izuzetno lepe kompozicije prepune emocija koje je najbolje slušati zatvorenih očiju, kao i svojevrsna skrajnutost od strane onih koji su se večito gurali u prve redove. Bilo da su publika, kritičari ili njihove kolege. No njima to, na kraju krajeva, uopšte i nije bilo važno. Napisao sam gore da ova kompozicija može biti svojevrsni manifest jedne izgubljene generacije i iskreno tako mislim. One generacije koja je verovala da se muzikom može promeniti svet. A toliko istine u tako malo reči može izreći samo on - autor ovog teksta - veliki Dušan Kovačević:

"Priče smo davno ispričali

Pesme smo davno spevali

I sad, šta još reći

Zna li ko?

...

Prođoše naša leta i zime

Ko jedan dan

Pamti li neko još naše ime

Il beše san?"

Ovakvo nešto - može se samo beskrajno voleti.

5. JADRANKA STOJAKOVIĆ "SVE SMO MOGLI MI" (Ž. Šipka, S. Kovačević, V. Žujo)

VELIČANSTVENI MINIMALIZAM

Ova kompozicija po mnogo čemu predstavlja samu suštinu akustičarske muzike. Gitara i glas. Izgleda jednostavno, zar ne?

No tako je samo naizgled, istina je potpuno drugačija, a ona se ogleda u činjenici da u tom slučaju nemate previše aduta na raspolaganju. Nema veličanstvenih aranžmana, nema bravuroznih sola, nema međuigre više instrumenata...

Pa šta je preostalo? Preostala je fino osmišljena melodija, zatim tekst koji će na prvu loptu skrenuti pažnju slušaoca i ono najvažnije: emocije moraju prštati na sve strane. Bez toga - ništa. "Sve smo mogli mi" ogledni je primer za tako nešto i ubeđen sam da je samo Jadranka ovu kompoziciju mogla doneti na takav način. Jer njena čulnost kao da i nije sa ovog sveta. Onima koji to znaju, sasvim je jasno zašto su Japanci plakali, slušajući je. Sve sreće i nesreće jedne Bosne počivale su u njenoj duši.

A to je dovoljno ne za samo za pesmu i jedan život, već je i za sam svemir previše.

6. IBRICA JUSIĆ "MAČKA" (Z. Golob, P.Gotovac, Z. Golob)

DRAMATURGIJA GLASA I AKUSTIČNE GITARE

Možete ga smatrati šansonjerom, trubadurom, akustičarom. Kako god. On i jeste po malo od svega toga. No Jusićev kvalitet ogleda se izvesno, u nekoliko stvari. Prva je, da stihovi manje ili više poznatih pesnika, koji su na na njegovim albumima pretočeni u kompozicije, zvuče potpuno uverljivo. To je i inače bio svojevrsni gušt mnogih akustičara - koristiti u svojim kompozicijama rime stihotvoraca od pera i ugleda.

E sad, bilo je tu i promašaja, ali i potpunih pogodaka, neosporno. Ibrica je, suma sumarum, na neki način to doveo do savršenstva. Tačnije, to je postigao jednom svojevrsnom dramaturgijom, koja je evidentna prvenstveno u njegovom glasu, ali i načinu korišćenja akustične gitare. Kada čujete neku od Jusićevih kompozicija na sihove poznatih pesnika, vi u isto vreme slušate muziku, ali i recitaciju dostojnu nekog vrlo poštovanog imena iz sveta glume.

On bez ikakve zadrške, zahteva kao što to i glumci čine, da priču koju nudi u potpunosti preživljavate sa njim. Problem nastaje samo onda kada se sa tom dramaturgijom pretera, odnosno, ako ona nema adekvatnu tekstualnu i muzičku podlogu. Pesmu "Mačka" neko može voleti ili ne, ali ona na najbolji način oslikava čitav jedan pristup, danas možda već zaboravljen, ali nekada i te kako važan. A to je sasvim dovoljan razlog da se nađe u jednom ovakvom izboru.

7. KAMENI CVET - "NAJLEPŠI MIRIS" (Milan Ignjatović, Miloš Nikolić)

ZABORAVLJENI BISER

Ko zna koliko je akustičarskih grupa osnovano diljem nam bivše zemlje Jugoslavije. Apsolutna prednost za tako nešto, bili su instrumenti. Dovoljno je bilo da se susretne dva ili nekoliko istomišljenika sa akustičnim gitarama, eventualno sa još nekom flautom ili mandolinom i eto grupe. Nije bila potrebna skupa oprema, električne gitare, pojačala, razglasi. Neke od tih grupa su, zasluženo ili nezasluženo, uspele da dobace do ploče, obično jednog ili par singlova, a potom nestajale bez traga.

No bilo je i onih kojima se nije baš posrećilo, iako su to apsolutno zaslužili. Takav usud zadesio je grupu Kameni cvet iz Smedereva. Njihovu kompoziciju "Najlepši miris" ("Oj devojko dušo moja"), smatram za zaboravljni biser ovog muzičkog idioma. I što je još gore - pesma se nikada nije pojavila na ploči. No ostao je snimak u arhivama Radio Beograda, što najverovatnije možemo zahvaliti samo pukoj sreći, ako uzmemo u obzir šta je sve sa traka obrisano i samim tim zauvek izgubljeno. Sa pojavom interneta kompozicija "Najlepši miris" iskopana je iz zaborava i tako otpočinje svoj novi život.

8. GORDAN BALABANIĆ - "JESEN JE... ŠTA DA TI KAŽEM ANA" (Gordan Balabanić, Petar Jevtović)

O LJUBAVI KOJIH VIŠE NEMA

U ovoj kompoziciji je sublimirano dosta toga vezanog za akustičarsku muziku. Prelepi stihovi čudesnog pesnika Petra Jevtovića, apsolutni aranžerski minimalizam, ali i nešto potpuno neoubičajeno - jedna sasvim turobna atmosfera koja odiše na sve strane. Pa iako se ove kompozicije u ovom vremenu malo ko uopšte i seća, nisam je nikako mogao zaobići, jer i danas dok je slušate deluje nekako sasvim nestvarno.

Mogu zamisliti kako je izgledao Balabanićev i Petrov susret u nekoj zadimljenoj beogradskoj krčmi, u cik zore, u trenutku u kojem obojica, a Petar posebno, nisu znali gde bi i kuda bi sa sobom. Iz takvih susreta jedino mogu i nastati ovakve kompozicije.

No na sve to, ovaj biser pokazuje još nešto, a to je da ispolirana produkcija gotovo uvek ide na uštrb duše. Iako je očigledno da je ova pesma snimana "štapom i kanapom" (neki koji su upućeni, kažu da je ona kiša na početku pesme, ustvari zvuk vode iz vodokotlića), to joj ni najmanje nije smetalo. Naprotiv. Ja još uvek smatram ove Jevtovićeve stihove jednom od najlepših ljubavnih posveta ikada, a kažu da su upućeni njegovoj profesorici francuskog jezika u koju je bio bespovratno zaljubljen i zbog koje je po kiši noću lutao beogradskim ulicama, promrzao i mokar do gole kože. Na kraju je, gonjen svim svojim nemirima, završio u ludnici. Ali sve je manje onih kojima su stihovi i ovakve kompozicije važni. Ništa više nije isto. Ljubav pogotovo.

9. BUCO I SRĐAN - "AKO OVE NOĆI ODEM JA" (J. Sliško, J. Sliško, Đ. Jusić)

GOSPARI DUBROVAČKIH SKALINA

Evo jedne iz onih vremena u kojima su letovanja, ekskurzije, kampovanja i sva druženja pokraj logorskih vatri, bili nezamislivi bez gitare. Iz vremena u kojima je ljubav često bila predočena pesmom. Behu to vremena u kojima osećanja ponajčešće nisu bila na prodaju. Ničim ih niste mogli kupiti. Mogli ste ih jedino zaslužiti. Dobrim delom, stihom, pesmom, gitarom, iskrenošću, nesebičnošću... Ja tako doživljavam ovu pesmu, a i sve ove do sada navedene. I...

"da l' će reči pesme ove,

moći vratit stare snove"?

Kako gde i kako kome.

Ako ne umete sanjati, ni snova neće biti.

10. SVE OSTALE KOJE SU SE MOGLE NAĆI NA OVOM SPISKU (U počast svim znanim i neznanim autorima, njihovim željama i nadanjima.)

Naravno da sam mogao odabrati i desetu kompoziciju, ali ipak je bolje ovako. Neka to mesto ostane rezervisano za one ostale, bilo da su od izvođača sa ovog spiska ili nekih drugih, svejedno. Zasluženo je to. I te kako.

(Telegraf.rs)