Intervju, Amira Medunjanin: O Beogradu, zašto više neće snimati obrade, iskrenim emocijama...

Ekipa projekta Love&Live ugostila je sjanu muzičarku koja nam je otvorila dušu u studiju portala Telegraf.rs

Sjajna Amira Medunjanin nedavno je bila gošća Beograda, a u Kombank dvorani održala je tri sjajna koncerta koja će se sigurno pamtiti. Čast da poznatu muzičarku ugosti imala je ekipa projekta Love&Live u studiju portala Telegraf.rs.

Preporučujemo

Tokom divnog druženja, Amira nam je otpevala nekoliko pesama, a takođe je i popričala sa nama.

Amira Medunjanin nam je otvorila dušu i otkrila kako se oseća u Beogradu. Pričala nam je i o uticaju Silvane Armenulić i Tome Zdravkovića na nju, zašto više neće snimati obrade, o najdubljim emocijama, koncertima, ali i o prethodnom poslu koji je obavljala.

Fenomenalna muzičarka nam je pred početak razgovora otpevala veliki hit Tome Zdravkovića "O ciganko moja". Nakon svog perfomansa, počela je priču o Beogradu.

- Ja svaki put kada sam u Beogradu sam kao kod kuće. Ali nije samo sa Beogradom. Gde god da odem, u bilo koje gradove, regionistana, kako ga zovu, mi je tako. I u Zagreb kada odem kod Antonija, kada se nađemo da radimo probe, a ne radimo probe, isto mi je lepo... Opet, Beograd ima nekako.... Sada idemo u ono vreme kada je Beograd bio glavni grad (nekadašnje) države, ima neku drugu dimenziju... Sa "Long Play" agencijom radim preko 10 godina, sigurno, i baš su mi kao familija. Imam puno dobrih prijatelja. Dragi Peca Popović živi tu, nema šanse da ga ne sretnem, da ga ne vidim. Nažalost, ovaj put ga neću videti, nije u u Srbiji trenutno, na putu je (razgovor sa Amirom Medunjanin vođen je 14. novembra 2021. godine,prim.aut). U svakom gradu imam neku raju, prijatelje, osećam se kao kod kuće. I to mi je drago. Gde god da odem imam super raju, super ekipu. To je ono što je u stvari jedan od tih lepih aspekata ovoga čime se mi bavimo - rekla je Amira Medunjanin na početku razgovora za Telegraf.rs.

Ona se potom osvrnula na uticaj Silvane Armenulić i Tome Zdravkovića na nju, a otkrila nam je i zašto više neće snimati obrade.

- Poslednji album koji sam uradila sa obradama sevdaha i drugih tradicionala je bio album "Ascending". I on je na neki način posvećen nekim mojim dragim prijateljima koji više nisu, nažalost, s nama, i tu sam zaukružila priču, što se tiče eksperimenata sa tradicionalnom muzikom. Završila, evo sada javno saopštavam. Nije tužna vest. Sve što sam imala reći da sam rekla i da bi sve dalje bilo nekako nasilno, a ja ne volim ništa u životu raditi na silu. Od nameta nema selameta, kako pesma kaže - rekla nam je Amira i nastavila:

- Meni je svaki album užitak, svojevrsno putovanje i nekakav eksperiment koji smo radili, svi sjajni muzičari s kojim radim, i onda sam rekla sada je vreme da uradim ono što želim 20 godina da uradim, jer ja Silvanu i Tomu slušam od malih nogu. Prvenstveno Silvanu, zašto je ona jako veliki broj sevdaha otpevala na prekrasan način. Ja sam "Što ćemo ljubav kriti" učila da pevam od nje. Ja sam imala 4 godine kada nas je ona, nažalost, napustila. Onda je meni mama puštala sve te pesme, pa i na radiju, bila je jedna prekrasna emisija, zvala se "Đerdan", koju sam slušala redovno. I nekako sam osetila da moram ja, kao što sam sa prvim albumom "Rosa" osetila protrebu da se nekako poklonim svim tim mojim učiteljima kroz godine odrastanja. Album "Rosa" je posvećen svima njima. I tu nisam eksperimentisala. To je neki omaž svemu onome što su oni ostavili nama. I onda sam krenula u eksperimente raznorazne i došao je momenat da kažem hvala njima dvoje, jer su stvarno... Toma je došao kasno, u nekim mojim tinejdžerskim godinama. Ja, nažalost, nisam gledala nijedan njegov živi nastup... Mene je kod njega oduševljavalo što ga nisi mogao staviti niti u jedan muzički žanrovski voz. I to je meni savršeno. On je bio Toma. Kao što imate Kemala Montena. Kemo je Kemo. To su vanvremenske pesme. I nekoliko je tih ljudi koji su meni obeležili to neko moje muzičko obrazovanje. Ja nisam završila muzičku srednju školu, ne znam čitati note. Moje školovanje je po uhu i po sluhu... - rekla je muzičarka.

Na naše pitanje koliko je teško nositi breme svih tih emocija, stvari koje proživljava, Amira nam je odgovorila sledeće:

- Teško je suzdržati se, a ja neću da se suzdržim. Ja pustim. Što starim, sve sam gora (u smislu emocija). Nije me stid. To je tako. Sada bih se rasplakala, života mi. Nego se setih nedavno sam u Holandiji, imala sam Skajp javljanje u neku emisiju. Čovek je pustio "Što te nema". Ja daleko od kuće, nisam svoje videla dugo. Raspametila se. I krenem da plačem.... Svako ko iole, kako bih rekla, razume i, onako, sluša muziku i razume te pesme da bi ih čuo, kako Bog zapoveda. Verovatno reaguje na isti način kada sedi kod kuće i zapeva možda... Ja sam nula profesionalac, da se razumemo. Ja nemam nikakve vežbe, pripremanje pred koncert. Meni je koncert druženje s rajom... Svaki put me druga emocija pukne i nekakvi drugi osećaji, jer su drugi ljudi tu i sve ih osećam. Na neki način se povežemo sa nevidljivim nitima i to je fenomenalno. Meni je jako bitno da vidim ljude, da im vidim lica... - rekla je Medunjaninova.

Amira se prisetila i posla koji je svojevremeno obavljala.

- Super mi je bio posao. Bila sam šef računovodstva i zamenik šefa administracije 12 godina i naučila se disciplini. Sa sjajnim šefom sam radila. Naučio me je red, rad i disciplina, tačka. Muzika je sve vreme bila tu. Ja sam se rodila uz muziku i otkad znam za sebe nešto pevam. Nije bilo to preko noći ću ući u drugi svet. To je tako trebalo da se desi. Slučajnosti ne postoje u životu. Ne verujem u slučajnosti. Samo treba pratiti put koji se prostre... Dosta je bilo pozitivnih, negativnih komentara. Šta, ona nema pojma o pevanju. Svako ima prava na svoje mišljenje. Ja pevam koliko me srce nosi... Ja, u principu, nisam nekako gladno stvorenje u smislu kao sad kamioni, avioni i ostalo. To me uopšte ne zanima. Prošla sam kroz dril devedesetih, tako da to materijalno, manje, više, ništa mi ne znači... Ono što čovek daje ljudima na koncertima, što svi dajemo ljudima na koncertima, to se ne može platiti. I taj osećaj, kada vidim srećna lica ljudi kada izlaze sa koncerta, ma kakvi... Priceless - iskrena je Amira.

Medunjaninova nam je otkrila šta su joj planovi u narednim godinama.

- Ni sama ne znam. Čekam da mi se samo otvori.... Doći će to, ja sam ubeđena. Imam sliku, ali ja ne volim da planiram stvari u životu potpuno. Ima super izreka, u Bosni mi često kažu: "Sve sam lepo isplanirao, samo još da propadne, i to je to." - rekla je Amira.

Za sam kraj, na fenomenalan način nam je otpevala vanvremensku pesmu Jadranske Stojaković "Što te nema".

Ceo intervju pogledajte na početku teksta.

Amira Medunjanin - "Sve smo mogli mi" (Jadranka Stojaković cover):

(Telegraf.rs)