Priče iz industrije, intervju sa Aleksandrom Arežinom: "Muzika je radost i ljubav"

- Život na našim prostorima te očvrsne. Bilo je gorih godina i stvari. Zato lično ne kukam previše - rekao je Aleksandar Arežina u intervjuu

U najnovijoj priči iz muzičke industrije, svoju dušu je otvorio Aleksandar Arežina, koji se bavi odnosima s javnošću u promoterskoj kući Long plej. U intervjuu on je govorio o situaciji sa muzičkom scenom tokom pandemije korona virusa koja i dalje traje.

Preporučujemo

• Molim te, predstavi se. Čime se baviš?

- Ja sam Aleksandar Arežina, nekadašnji novinar agencija Fonet i Beta, kao i onomad Radio Indeksa iz Beograda. Desetak godina pokušavam da se novinarskim znanjem i iskustvom bavim odnosima s javnošću u promoterskoj kuću Long plej. Prvobitnu želju da budem rok novinar, ostvario sam na neki način i nekim čudom poslom u muzičkoj industriji.

• Prošla je prva godina od uvođenja zabrane koncerata, festivala i drugih masovnih okupljanja. Molim te, daj nam kratak osvrt na tvojih proteklih 12 meseci? Koliko je pandemija uticala na količinu posla i projekata, na finansije, stanje u firmi gde radiš?

- Godina je provedena u zaludnom iščekivanju kad će pasti zabrane i kad ponovo kreću svirke punom snagom. Nekog sitnog posla je bilo čisto oko održavanja preduzeća, ali se ništa ne proizvodi i, prirodno, nema para. Koliko muzike toliko i para, danas bi se to tako moglo reći.

Da li si proteklih 12 meseci bio prinuđen da se baviš nekih drugim poslovima i ako da, kojim?

• Da li si proteklih 12 meseci bio prinuđen da se baviš nekih drugim poslovima i ako da, kojim?

- Ne, samo Long plej.

• Koliko je nemogućnost da se baviš svojim osnovnim poslom uticala na tebe privatno? Kako se osećaš u vezi sa tim?

- Naučiš da možeš s malo para od prvog do prvog. Što je jako dobro, i jako loše. Najgore što onda poslovno, a bome i lično skoro pa ništa ne možeš predviđati unapred…

• Da li si uspeo da dobiješ pomoć od države i ako da, kakvu? Da li je bila dovoljna?

- Davala je država građanstvu sitno nešto novca, i to se uzelo. Hvala na pomoći, zaista.

• Prema tvom mišljenju, kakve će posledice ovoliko dugoročna zabrana rada u manifestacionojprivredi ostaviti na domaću muzičku scenu?

- Zbog kovida smo prerano izgubili brojne značajne muzičare i poslenike, da ne nabrajam, da nekog ne izostavim. U poređenju s tim sve drugo je manje bitno. Ali, biće izuzetno teško dok ograničenja ne padnu, a onda i dugo nakon toga. Kako i koliko, ne bih da slutim.

• Kao jedna od posledica svih zabrana posebno se spominje trag koji će ostaviti na mentalno zdravlje ljudi. Šta misliš o tome i da li to osećaš i na svojoj koži?

- Život na našim prostorima te očvrsne. Bilo je gorih godina i stvari. Zato lično ne kukam previše. Mislim da bi ljudi, sutra da ponovo krene redovan život, sve ovo prelako zaboravili, ukoliko nisu imali neki lični gubitak. A ne bi trebalo. Ovo je veliko upozorenje da većinu stvari u životu, i život sam ne treba shvatati olako.

• Kakva su tvoja razmišljanja o mesecima pred nama?

- Razmišljam bukvalno o tome što se dešava danas, i pogledam da li će sutra biti kiše ili sunca. Toliko o planovima.

• Koliko je pogubno za društvo živeti bez muzike uživo? Šta koncerti i festivali donose ljudima?

- Muzika je radost i ljubav. Ali, bez svega se može, osim bez hrane, vode i zdravlja. Kad toga ima svirke donose radost, šire ljubav, povezuju ljude. Bitno je to.

• Koji bi, prema tvom mišljenju, bili koraci potrebni za brz restart srpskih koncerata i festivala?

- Samo jasni uslovi pod kojima mogu biti održavani, i od kada.

• Šta imaš da poručiš donosiocima odluka u državi? Šta bi oni trebalo da urade da pomognu sceni? Šta bi ti uradio na njihovom mestu?

- Da pokušaju da muzičare gledaju kao na pozorišne radnike, i slično postupaju prema njima. Muzičari su ostali na brisanom prostoru, za šta su doduše pomalo i sami krivi svojom neujedinjenošću i nedelovanjem, u većini slučajeva. Mada i kao takvi nisu zaslužili da najviše ispaštaju.

(Telegraf.rs)