Ispratio je kolegu kantautora, a onda za njim otišao u legendu: Šta je Zafir govorio o Balaševiću
Da ga nije bilo, svi mi bismo bili siromašniji. Iza sebe je ostavio blago, desetine predivnih šansona koje će puno značiti Srbiji i svima nama, rekao je Zafir o Balaševiću
Korona virus uzeo je još jednog velikog umetnika. Zafir Hadžimanov, filmski glumac, pevač i kompozitor, preminuo je od posledica kovida-19.
Njegov odlazak rastužio je Srbiju. Region je ostao bez još jednog kantautora i pesnika, koji je komponovao mnoge šansone i balade na stihove srpskih i makedonskih pesnika. Hadžimanov nas je napustio samo nekoliko nedelja nakon Đorđa Balaševića, koji je takođe preminuo od posledica korone.
Kada je tada u februaru stigla vest o Đoletovoj smrti, Zafir se od njega oprostio veoma potresnim rečima.
- Svaka zemlja, svaki narod bi sanjao da ima takve ljude kao što je Đorđe Balašević. On je jedno izvanredno čudo prirode koje je bilo sposobno da napravi najlepšu hroniku naših dana. Na najlepši mogući način – pevajući duhovito i lekovito. Voleo sam ga strašno. Njegova ćerka Jovana je bila moja ćerka u predstavi „Violinista na krovu“ u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, a njen tata je dolazio da je gleda i to su bili ti neki naši susreti. Bili smo i na jednoj turneji zajedno. Ne mogu ništa drugo nego da kažem nego da je Balašević bio jedno neophodno biće na sceni u muzici i u poeziji. Da ga nije bilo, svi mi bismo bili siromašniji. Iza sebe je ostavio blago, desetine predivnih šansona koje će puno značiti Srbiji i svima nama – poručio je tada Hadžimanov za Danas.
Podsetimo, Hadžimanov je rođen 1943. godine u Kavadarcima, Severna Makedonija. Završio je gimnaziju i muzičku školu u Skoplju, gde je počeo da se bavi muzikom i pozorištem. 1967. godine diplomirao je glumu na FDU u Beogradu. Paralelno sa studijama, nastupao je kao pevač zabavne muzike i snimio svoje prve dve ploče na kojima je i autor tekstova.
Tih šezdesetih godina nastupao je na svim festivalima u Jugoslaviji. Na “Opatiji 65” sa pesmom “Zašto dolaziš samo s kišom” osvojio je prvu nagradu. 1967.godine na festivalu u Varaderu, Kuba, proglašen je za najpopularnijeg pevača. Išao je na turneje po SSSR-u, snimao televizijske šou programe. Na festivalu u Opatiji 1969.godine izveo je šansonu “Bio je maj”, svoj najpoznatiji evergrin.
Uporedo sa pevačkom, tekla je i njegova glumačka karijera: igrao je glavne uloge u filmovima Žike Mitrovića “Nož” i Trajčeta Popova ” Makedonska krvava svadba”, i u još nekoliko filmova. Igrao je na mnogim pozorišnim scenama u Jugoslaviji, kao i u Forum Teatru u Bostonu.
Borio se za očuvanje i popularisanje starih makedonskih narodnih pesama. Komponovao je i muziku za pozorište, film i tv serije i emisije. Bio je u dugogodišnjem braku sa pevačicom Senkom Veletanlić, a njihov sin Vasil se takođe uspešno bavi muzikom.
Nastupao je na scenama širom sveta, u Boljšoj teatru, Opera hausu, Pariskoj Olimpiji… Paralelno sa scenskim i muzičkim radom Zafir Hadžimanov piše i objavljuje poeziju na srpskom i na makedonskom jeziku. Bio je autor teksta, stihova i muzike prvog makedonskog mjuzikla “Halo, buđenje”. Vlada R. Makedonije mu je dodelila titulu Ambasadora kulture Republike Makedonije u Srbiji.
(Telegraf.rs)